Где је најскупље, а где најјефтиније купити земљу у Србији

Аутор: Gdjakovic
212 посета
Док тржиште некретнина ове године бележи стабилизацију након стагнације, цене пољопривредног земљишта су веће за четири одсто у односу на прво полугодиште 2022. године, показује извештај Републичког геодетског завода.
Највише се земљом тргује у Војводини, а најскупља је у околини Новог Сада, где је хектар продат за 36.700 евра. Високе цене забележен су и у Бачкој Паланци, где је хектар достигао 30.700 и у Ковачици, где је хектар продат за 28.250 евра.

Број уговора о купопродаји пољопривредног земљишта на нивоу државе у првом полугодишту 2023. године био је већи за 6 одсто у односу на исти период прошле године

Највише цене су заступљене на територији Јужнобачког округа, а најниже у Топличком округу. Цене се крећу у распону од испод 300 евра до више од 36.000 евра по хектару.

Зрењанин и Сомбор су први у Србији по броју продатих парцела, а у обе општине продато их је по 217. Максимална постигнута цена у Сомбору је 23.800 за хектар, а минимална 2.180, док је максимална цена у Зрењанину 15.500, а минимална нешто више од хиљаду евра.

На трећем месту је Панчево, а цене парцела се крећу од 2.200 до 22.650. Потом иде Суботица, а цене су од 4.100 до 23.500 евра по хектару.

У првих десет општина, а по броју продатих парцела су и: Сремска Миторвица, Кикинда, Оyаци и Нови Сад. У Митровици су цене од 3.380 до 25.800. у Кикинди од 2.050 до 19.000, у Оyацима од 5.100 до 25.800 и у Новом Саду од 3.900 до 36.700 евра по хектару.

Просечна цена пољопривредног земљишта на подручју Републике Србије у првом полугодишту 2023. години је око 7.500 евра по хектару.

Најјефитнија земља је у Средњобанатском и Јужнобанатском округу, где је хетар продат за 850 евра. У Средњобанатском округу је максимална постигнута цена 18.600. У свим осталим окрузима је маскимална цена већа и креће се више од 20.000 евра по хектару. – Обрада података је урађена кроз повезивање података из Регистра цена непокретности са подацима катастра непокретности, чиме су из обраде изузете купопродаје парцела које се налазе у грађевинском подручју и парцеле на којима се налазе изграђени објекти. Рађене су и анализе цена и површина прометованих непокретности. Минимална површина у промету која је коришћена у анализи је 10 ари. За рачунање статистичких параметара укупно је било 9.372 купопродаје. Статистички параметри су, након искључивања екстремних цена, прорачунати на узорку који чини 91 одсто од укупног броја података – појашњено је у Републичком геодетском заводу.


У Вршцу парцела 1.850.496 евра

Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта прометован је у Сурчину (Добановци) по цени од 29,9 евра/м2. Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у првом полугодишту 2023. године прометовано је у општини Вршац (КО Павлиш) по цени од 1.850.496 евра.


Просечна површина у промету по регионима је: 1,6 хектара на подручју Војводине, 83 ара на подручју Града Београда, 65 ари на подручју Шумадије и Западне Србије и 57 ари на подручју Јужне и Источне Србије.

На подручју округа који припадају региону Јужне и Источне Србије, преовлађују цене ближе доњој граници, где је хектар 350 евра и не прелази 18.750. У Шумадији и Западној Србији је хектар од 633 до 30.600 евра по хектару.

С. Аничић Илић

https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/tema-dnevnika-najvise-se-zemlom-trguje-u-vojvodini-kod-ovog-grada-hektar

Srodni tekstovi

Оставите коментар