Бијели лук, један од најпрепознатљивијих херцеговачких производа, уз мало воље и труда, могао би постати мотор развоја источне Херцеговине.
Љубиње, мали град у Херцеговини, деценијама је био познат по узгоју дувана и бијелог лука. Последњих година примат је преузео бели лук, који је, према одређеним међународним студијама, по квалитету и својствима сврстан међу пет најбољих у свету. Захваљујући иновативности и ентузијазму, бели лук све више постаје бренд овог краја. Посебна новина је црни бели лук који има значајна лековита својства.
Бијели лук, један од најпрепознатљивијих херцеговачких производа, уз мало воље и труда, могао би постати мотор развоја источне Херцеговине
Погон за прераду бијелог лука у Љубињу постоји скоро 10 година.
У почетку су производили пасту од белог лука и маринаде за јела, али су пре неколико година почели да развијају дијететске суплементе на бази ферментисаног белог лука. Ферментацијом бели лук добија јача антиоксидативна својства.
Илуатрација: Бели лук Фото: Pixabay
„Купили смо машине за вађење тог истог бијелог лука и посебним технологијама издвајамо сокове из бијелог лука које обогаћујемо екстрактима љековитог биља из Херцеговине. Током ферментације, бели лук добија више од 10 милиона одсто јача једињења сумпора и тако добијамо сировину која је јача од свежег белог лука“, каже Стефан Шалварица, директор фабрике за прераду белог лука.
Ферментисани бели лук карактерише одсуство непријатног мириса током конзумирања као и одсуство иритације стомака. У овом облику помаже код многих болести као што су кардиоваскуларни проблеми, болести простате и гастроентеролошки проблеми.
„Као неизоставан део, имунолошки систем је зато што је бели лук, самим тим и ферментисан, познат као јак имуномодулатор и јак антимикроб, па је веома успешан у борби против вируса, бактерија и гљивица“, каже магистар фармације Радојка Костић.
Обим производње је 40 тона годишње.
Из ове компаније кажу да на својим плантажама узгајају бели лук, али и велики део откупљују од локалног становништва. Један од њих је Будимир Кучинар из Љубиња.
„Наравно да је лакше, имамо загарантован откуп, наплата је редовна, задовољни смо. То су старе сорте, 50 година сигурно, тај бели лук се сади у пролеће и врхунски је и не може да се пореди. друге сорте“, истиче Кучинар.
Наши саговорници напомињу да је тешко конкурисати увозном белом луку, посебно оном из Кине, који је упитног квалитета, али јефтинији од домаћег аутохтоног белог лука. Из предузећа за прераду ове сировине, које тренутно запошљава 15 људи, надају се субвенцијама како би проширили производњу и изашли на инострано тржиште.
Извор: www.akta.ba
