Влада Србије је 17. фебруара увела прелевмане – увозне таксе од 15 динара по литри млека и од 30 динара по килограму за седам врста сирева, како би се стабилизовало стање и зауставио пад цена откупног млека на тржишту и заштитили српски произвођачи. Међутим, неколико недеља касније, Европска комисија је тражила од Србије да повуче уведене прелевмане.
Министарка пољопривреде Јелена Танасковић, рекла је за Еуронеwс да Србија јесте добила писмо од Европске комисије на које је одговорила и образложила разлоге. Министарска је објаснила да је држава увела прелевмане, јер је дошло до великог поремећаја на нашем тржишту, пошто је за више од 37 одсто повећан увоз млека за претходних неколико месеци.Она је додала да је то урађено да би се заштитили примарни пољопривредни произвођачи и да се нада да ће то бити на врло кратак, привремени рок, не би ли дошло до стабилизације на тржишту. Са друге стране пољопривредници траже да таксе на сир буду више.
„То су наши људи. Сваки дан слушам – прелевмани су били погрешни, а онда не прође три дана па кажу да треба да буду већи. Слажем се да треба да буду већи, али постоје и неке друге мере којима може да се балансира тај увоз. У овом тренутку није опција да идемо са повећањем прелевмана за сир. Дајте да видимо шта можемо да урадимо“, рекла је Танасковићева за Еуронеwс Србија.
Произвођачи: Прелевмани на сир да буду већи
Представник произвођача млека из Баната Вукашин Баћина каже да је ситуација са откупом ценом млека у Банату одлична. Он је рекао да не види смисао у просипању млека и додао да тренутно сви који су радили по прописима имају коме да га продају. Додао је да је исплата за млеко редовна и да је сваки литар млека искоришћен. Ипак, додаје да млекаре спуштају цене, јер не могу да продају производе, због ниских цена производа из увоза. Зато, како каже, поздравља одлуку Владе о прелевманима.
„Ових 15 динара по литри млека, то је јако добро, али на сир је 30 динара по килограму мало и требало би да се подигне бар на 330 динара по килограму, тако да цена увозног сира буде једнака цени сира који произведу наше млекаре, којима ми продајемо млеко“, рекао је Баћина.
Он је рекао да ЕУ нема право да се буни, јер је Србија је потписала Споразум о стабилизацији и придруживању у којем пише да је дозвољено увођење прелевмана, када је неки производ који се увози у дампинг цени.
„Сир је у дампинг цени и једноставно је немогуће да увозите сир из ЕУ, за 320 или 330 динара по килограму, а да је производна цена млекарама у Србији 700-750 динара. У том случају држава има право да уведе прелевман на увоз сира само о томе мора да обавести ЕУ“, рекао је Баћина.
Галетин: Млечно говедарство у озбиљној кризи
Агроекономски аналитичар Жарко Галетин обајшњава да су прелевмани таксе, односно разлика између ниже увозне цене и домаће цене која се покрива по тачно утврђеној методологији. Он сматра да је добро што су уведени, али да је требало пре тога Европској комисији да се то образложи. Он указује да је све ово краткорочног карактера и да ни таксу не можемо држати заувек.
„Добро је што су прелевмани уведени, донекле су заштитили домаће произвођаче млека од нелојалног увоза и то је решено ад хок. Али, на дужи рок, мора се сести и озбиљно поразговарати и са произвођачима, струком, генетским центрима, како системски решити производњу млека, односно млечно говедарство, које је тренутно у озбиљној кризи“, указује Галетин.
Он каже да, када је у питању откуп, то зависи од произвођача и да су неки од њих задовољни, док неки просипају млеко неколико дана узастопно.
„Све мере које су сада донете како су донете су начиниле корак напред ка побољшању ситуације у у млечном говедарству и повећање премије са 10 на 15 динара, иако је тражено 20 динара. Повећана је субвенција за млечну краву са 25.000 на 30.000 динара, иако је тражено 40.000 динара. Свака мера оја доприноси колико-толико статусу наших произвођача је у суштини добра. могло је бити и више и боље, али мислим да је сада најважније да тај акутни пожар угаси“, сматра Галетин.
Он указује да, пошто држава већ не може да намеће и да одреди најнижу откупну цену млека, једини инструмент у овом тренутку који имамо, а да се тај проблем реши је да интервенише Републичка дирекција за робне резерве.
„Ви данас када млеко произведете, оно не може да стоји дуго и ако се не прода, млеко је буквално неупотребљиво. Због тога мислим да је потребна једна транспарентна и јасна улога и Дирекције за робне резерве, научно-истраживачких центара, произвођача и државе да направи правилан распоред субвенција и треба размотрити да ли и премија треба да иде преко откупљивача“, рекао је Галетин.
Он је навео да синхронизовани систем подразумева решење које ће за крајњи резултат имати то да ми данас немамо између 180.000 и 200.000 млечних грла, јер сматра да је то апсолутно недопустиво.
„Тај број млечних грла нас доводи у проблем да ли ћемо уопште успети да затворимо домаће билансе производње млека“, указује Галетин.
Извор:
