Према саопштењу РЗС на дан 03.07.2022. године очекује се жетвена површина под пшеницом од 682.246 ha, род од 755.304 t, уз просечни принос од 5,5 t/ha. Ова процена производње је за 20,8 % већа у односу на производњу остварену у прошлој години, а у односу на десетогодишњи просек (2013–2022) већа је за 36,2%. (Прилог 1.)
Жeтвa пшeницe спорадично је пoчeла последње недеље јуна, са прекидима због кише. Први приноси се крећу oд 3 – 7 тoнa пo хeктaру, различити су од парцеле до парцеле. Уколико временски услови дозволе очекује се да ће жетва бити завршена до краја друге декаде јула.
Домаће тржиште: Пшенице ће у тржишној 2023/24 години, према проценама производње и уз залихе из претходне тржишне године бити зa дoмaћe пoтрeбе, од око 1,7 милиона тона, а процењене количине расположиве за извoз износе око 2,6 милион тoнa. (Прилог 1.)
Очекује се вишак од 100.000 тона шећера за извоз, да ли ће то снизити цене?
У тржишној години 2022/23, на самом почетку, у време жетве (јул 2021), просечна цeнa пшенице била је на нивоу од 35,70 дин/kg бeз ПДВ. Током прва четори месеца тржишне године цена је имала тренд раста и свој максимум достигла у октобру и то од 39,67 дин/kg. Након тога цена креће да пада и најнижу цену представља јунска просечна цена, а износила је 21,31 дин/kg бeз ПДВ. Кретање цене на Продуктној берзи Нови Сад у 2022/23 години у складу је са кретањем цена на европским берзама (Париз и Болоња). У првој недељи јула (03-07.2023. године) трговало се са пшеницом новог рода са хекторлитром 75 и протеином 12% по јединственој цени од 19,30 дин/kg без ПДВ (21,23 дин/kg са ПДВ). Пондерисана цена пшенице на дан 12. јула износи 22,50 дин/kg без ПДВ. (Извор: Продуктна берза Нови Сад, Прилог 2. и 3.)
У недељи 26 – 30. јуна на Продуктној берзи у Новом Саду евидентиранa je прва продаја пшенице новог рода по цени од 22,00 дин/kg без ПДВ (24,20 дин/kg са ПДВ) са преузимањем до 10. септембра 2023. године.
Према подацима Управе царине у 2022/23 тржишној години укупно је извезено око милион тона пшенице и производа, за 22% мање него 2021/22. Пшенице у зрну извезено је око 0,7 милиона тона, за чак 31% мање у односу на претходну тржишну годину.
Светско тржиште: Према јулском Извештају америчког Министарства пољопривреде (USDА) процене за 2023/24 указују на смањене почетне залихе, повећану потрошњу, мањи извоз, и смањене прелазних залиха у поређењу са прошлим месецом. Почетне залихе су смањене за 0,9 милиона тона на 1.066,0 милиона. Укупна светска производња је смањена првенствено због смањења у ЕУ, Аргентини и Канади, с тим да је оно ублажено захваљујући повећању производње Сједињених Америчких Држава и Пакистана. Производња у ЕУ смањена је за 2,5 милиона тона на 138,0 милиона, јер су у току временске прилике које умањују изгледе за добар принос првенствено у Немачкој, Шпанији, Француској и Италији. Светска трговина је пројектована за 1,0 милион тона мање на 211,6 милиона с обзиром да је мањи извоз из Аргентине и Канаде само делимично надокнађен већим извозом из Русије. Светска потрошња је подигнута за 3,3 милиона тона на 799,5 милиона, првенствено због повећања употребе пшенице као сточне хране у Кини где кише током жетве, посебно у провинцији Хенан, деградирају квалитет пшенице за употребу у људској исхрани. Предвиђене светске прелазне залихе за 2023/24 смањене су за 4,2 милиона тона на 266,5 милиона и то би био четврти узастопни годишњи пад.
У периоду фебруар – јун 2023. године кретање цена на америчким берзама имале су различити ток, а главни узрочници јесу промена нивоа тражње, као и добре и лоше временске прилике. Генерално, на крају посматраног периода цене на берзама нижег су нивоа. На дан 01.02. цена пшенице на берзи у Чикагу износила је 279,11 $/t, а у Минеаполису 264,38 $/t, док су на истим берзама на дан 30.06. оне износиле 233,77 $/t (за 16,24% мање) и 219,54 $/t (за 16,96% мање). (Извор: Продуктна берза Нови Сад, Прилог 3. и 4.)
На основу закључка Владе 05 број: 339-3034/2023 од 06.04.2023. године, Републичка Дирекција за робне резерве вршила је куповину до 50.000 тона меркантилне пшенице род 2022. године по цени од 28,00 дин/kg (у цену није урачунат ПДВ). Куповина меркантилне пшенице вршена је од физичких лица – носилаца регистрованих пољопривредних породичних газдинстава у активном статусу у количини до 100 тона по пољопривредном газдинству.
У „Службеном гласнику РС“, број 43 од 26.05.2023.године објављена је нова Уредба о ограничењу висине цена основних животних намирница којом максимална малопродајна цена за брашно тип Т-400 глатко, у паковањима до пет килограма, укључујући и пет килограма, не сме прелазити 84,70 din/kg, а за тип Т-500 78,65 din/kg. Максимална произвођачка цена брашна тип Т-400 глатко, у паковањима до пет килограма, укључујући и пет килограма, не сме прелазити 70,00 din/kg, а за тип Т-500 65,00 din/kg. Маржа обрачуната на нето фактурну цену брашна из става 1. овог члана, умањену за рабате и попусте од стране добављача, износи максимално 10%. Уредба важи 90. дана од дана објављивања.
У „Службеном гласнику РС“, број 47 од 08.06.2023.године објављена је Уредба о обавезној производњи и промету хлеба “Т-500“ којом се уређује обавезна производња и промет хлеба од брашна “Т-500“ најмање 30%, максимална висина маржи од 6%, ремитенда до 5%, рокови плаћања (не може бити дужи од 20 дана од дана пријема рачуна за испоручени хлеб) и интервентна продаја брашна “Т-500“ привредним субјектима који се баве производњом хлеба од брашна “Т-500“(Републичка дирекција за робне резерве произвођачима хлеба да вршила је интервентну продају 32.000 тона брашна „Т-500”).
На основу Уредбе о обавезној производњи и промету хлеба од брашна Т-500, објављене у „Службеном гласнику РС“, број 47/2023 од 09.06.2023. године, Републичка Дирекција за робне резерве огласила је прикупљање писмених понуда за размену меркантилне пшенице за 32.000 тона пшеничног белог брашна „Т-500“, које ће се добити мељавом, ради интервентне продаје произвођачима хлеба. Предмет огласа је размена меркантилне пшенице за пшенично бело брашно „Т-500“, у паритетном односу који је утврђен на основу сакупљених понуда.
Република Северна Македонија изменом Закона о квалитету пољопривредних производа (“Сл.весник РМ“ 126/2023 од 21. јуна 2023. године) укинула маркице за брашно.
До априла године, Мађарска, Словачка, Пољска, Румунија и Бугарска увеле су забрану увоза житарица из Украјине како би заштитиле домаћа тржишта и своје пољопривредне произвођаче. У мају је Европска Комисија изнела предлог за одобрење помоћи овим државама ради компензације штете због повећаног увоза житарица и уљарица из Украјине за пољопривредне произвођаче. Помоћ у укупном износу од 100 милиона евра ЕК је издвојила из резерви за пољопривреду са правом да државе допуне помоћ пољопривредним произвођачима до 200% из националних буџета. По државама предвиђен је следећи износ ЕУ средстава: за Бугарску 9,77 милиона евра, за Мађарску 15,93, Пољску 39,33, Румунију 29,73 и Словачку 5,24 милиона евра. О детаљима је преговарано са наведеним државама и очекивања су била од истих да укину уведену забрану увоза из Украјине.
Уредбом комисије за спровођење (ЕУ) 2023/903 од 2. маја 2023. године ЕУ уводи превентивне мере у вези са одређеним производима – пшеница, кукуруз, уљана репица и сунцокрет, пореклом из Украјине. Осим за извршење уговора који су потписани пре ступања на снагу ове уредбе, пуштање у слободан промет или стављање у царинско складиште, слободну зону или поступке активног оплемењивања производа наведених у Анексу ове уредбе (пшеница, кукуруз, уљана репица и сунцокрет) пореклом из Украјине, биће дозвољено само у државама чланицама осим Бугарске, Мађарске, Пољске, Румуније или Словачке. Уредбом је утврђена њена примена до 5. јуна 2023. године.
Европска комисија донела је одлуку (05. јуна 2023.г.) да продужи до 15. септембра низ изузетних забрана на увоз украјинског житарица без царина. Забране су циљане и односе се само на промет пшенице, кукуруза, уљане репице и сунцокрета у пет земаља на периферији Украјине: Пољској, Мађарској, Словачкој, Румунији и Бугарској. У саопштењу Европске комисије се наводи да су ове мере и даље неопходне током ограниченог временског периода с обзиром на изузетне околности озбиљних логистичких уских грла и ограниченог капацитета складиштења житарица уочи сезоне жетве у пет земаља чланица. Забране произилазе из споразума постигнутог између Европске комисије и пет источноевропских земаља, које су се жалиле на све веће економске губитке узроковане презасићеношћу житарицама.
Еврпска Унија је из буџета за Заједничку пољопривредну политику (ЗПП) издвојила 330 милиона евра за посебну подршку због догађаја изазваних климом, високих трошкова инпута, као и различитих проблема на тржишту и трговини које су исти изазвали. Пољопривредницима из Белгије, Чешке, Данске, Немачке, Естоније, Ирске, Грчке, Француске, Хрватске, Италије, Кипра, Литваније, Луксембурга, Малте, Холандије, Аустрије, Португалије, Словеније, Финске и Шведске је намењена ова помоћ, а и државе чланице могу допунити подршку до 200% из националних буџета. Поред ове директне финансијске подршке, Комисија ће подржати да се дозволе већи износи аванса из буџета ЗПП: до 70% за директна плаћања, до 85% плаћања у руралном развоју везано за површине и животиње, а која би могла бити доступна пољопривредницима средином октобра како би побољшали своју ситуацију са новцем. Такође, државе чланице имаће могућност да измнене Стратешке планове ЗПП-а и преусмере фондове ЗПП-а према инвестицијама за обнову производног потенцијала уништеног усева, губитака домаћих животиња и уништених објеката, механизације и инфраструктуре услед неповољних климатских догађаја и то без постављеног максималног прага измена. Флексибилност је одобрена и код имплементације програма за вино и воће и поврће.
Причају о осигурању тек када настане штета, уместо да идемо напред ми у рикверц
Влада Румуније усвојила је 30. јуна 2023. године уредбу за “борбу против прекомерног поскупљења пољопривредно-прехрамбених производа“, којом се на период од три месеца ограничава трговинска маржа за 14 производа до максимално 20% (на вредност производа без ПДВ) за прерађиваче и трговце, односно максимално 5% за дистрибутере, уз предвиђене казне од 100 хиљада (око 20.400 евра) до 2 милиона леја (око 408.163 евра) за непоштовање поменуте уредбе. Производи на којима ће се примењивати одредбе су између осталог обичан бели хлеб 300-500 грама и бело брашно тип “000“, 1kg.
Споразум о извозу украјинског жита преко Црног мора продужен је за два месеца. Претходно је 19. марта обновљен на 60 дана (до 18. маја), а садашње обнављање је требало да важи 120 дана, али су руске власти пристале на само 60 дана. Споразум УН, Украјине, Русије и Турске, потписан јула године, омогућио је извоз више од 30 милиона тона украјинског жита у десет месеци и помогао ублажавање светске прехрамбене кризе изазване ратом у Украјини.
Турске увозне царине на пшеницу, јечам, кукуруз и друге житарице су од 1. маја године уместо 0, 130 %. Уведена царина већа је него што се првобитно очекивало и изненадило је неке локалне трговце житом. Предпоставка је да је већа царина уведена да би се пољопривредници заштитили од потенцијалног прилива јефтинијег увоза житарица због све већег јаза у ценама између домаћег и црноморског жита, посебно пшенице.
Актуелности:
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде објавило је и ове године извештај о стању у пољопривреди у Републици Србији. ”Зелена књига 2022“ представља детаљан аналитички извештај о стању у сектору пољопривреде за календарску 2022. годину, кojи сe сaстojи из двe књигe. Првa књигa дaje хoризoнтaлни прeглeд сeктoрa, дoк другa прикaзуje прeглeд нajвaжниjих сeктoрa српскe пoљoприврeдe. Извeштaj o стaњу у пoљoприврeди oбjaвљуje сe jeднoм гoдишњe зa прeтхoдну кaлeндaрску гoдину, нa oснoву Зaкoнa o пoдстицajимa у пoљoприврeди и рурaлнoм рaзвojу, a у склaду сa прaксoм oбjaвљивaњa oвaквe врстe извeштaja у зeмљaмa члaницaмa EУ. Извeштaj сe мoжe прeузeти нa сajту Mинистрaствa пoљoприврeдe, шумарства и водопривреде (http://www.minpolj.gov.rs/).
Влада Републике Србије усвојила је седници одржаној 19. јуна 2023. године Одлуку о проглашењу елементарне непогоде у 56 градова и општина. Наиме, у мају и јуну 2023. године поплавни таласи на водотоковима бујичног карактера и водотоцима другог реда, ређе на регулисаним и уређеним деловима водотокова, изазвали су штету и потенцијално угрозили наведене територије. Јаке кишне падавине и изливени бујични и други водотокови изазавали су штету на регионалној и локалној инфраструктури, објектима јавне намене у јавној својини, породичним стамбеним објектима у својини грађана и на пољопривредним усевима. На седници је донет и закључак о формирању Радне групе за координацију активности на санирању последица поплава и припреми државних програма помоћи и обнове након поплава које су задесиле Републику Србију, а којим ће бити прецизирана потребна финансијска средства за санирање штете.
Управа МУП-а Србије за ватрогасно-спасилачке јединице апеловала је на грађане да не пале траву и ниско растиње. Законом о заштити од пожара забрањено спаљивање стрних остатака усева, смећа и биљних остатака и непоштовање те одредбе, за правна лица утврђена је казна од 300.000 до милион динара, а за физичка лица 10.000 динара. Поједине општине такође упозоравају на штетност и казне за спаљивање жетвених остатака и да ради предострожности све пољопривредне машине које учествују у жетви и транспорту морају да буду технички исправна и да поседују одговарајућа средства за гашење пожара, како пожар не би био последица неисправности механизације. Такође, лица која управљају овим машинама морају да буду стручно оспособљена за гашење пожара и морају да поседују опрему за прву помоћ.
Под претњом од могуће глобалне кризе у снабдевању храном, у Бразилу су одобрени узгој и продаја генетски модификованих (ГМО) сорти пшенице отпорних на сушу. Издавањем званичног добрења које је објавила агенција за биосигурност CTNbio, Бразил је постао друга латиноамеричкла држава после Аргентине која је одобрила узгој ГМО сорте HB Генетски модификована пшеница никада раније није узгајана у Бразилу у комерцијалне сврхе због бојазни потрошача од алергена или токсичности пшенице која се иначе широм света користи за производњу хлеба, тестенине и пецива. ГМО сорте кукуруза и соје се употребљавају за сточну храну, биогорива и производњу намирница попут јестивог уља.
