- Према саопштењу Републичког завода за статистику од 23. септембра 2022. године жетвене површине кукуруза износе 216 хектара. Очекује се производња од oko 4,5 милиона тона уз просечни принос од 4,8 t/ha. У односу на прошлу годину очекивана производња кукуруза је за 25% мања, а у односу на десетогодишњи просек (2012-2021) за 27,5%.
- Збoг дугoтрajнe сушe берба кукуруза је на теренима изложеним суши отпочела у првој половини септембра, много прe уoбичajeнoг рoкa. Бербу су често прекидале кише те је настављена током октобра, када се и привела крају.
Тржиште:
Домаће: Оствареном производњом 2022. године биће задовољене домаће потребе у тржишној 2022/23. години, од око 4,1 милионa тона, а тек 1,2 милиона тона кукуруза биће расположиво за извоз, што ће бити за 24% мање од оствареног извоза претходне економске године.
- За домаће произвођаче кукуруза ово ће бити једна од лошијих сезона у последњој деценији јер је ово шеста сушна година у последњих једанаест. Пад приноса услед суше бележе и друге европске државе и то велики произвођачи тако да се у Европској унији већ размишља како да мањак на тржишту надокнаде већим увозом. Проблем је што истовремено падају и глобалне залихе као и чињеница да ће и Америка, највећи светски извозник кукуруза, такође имати мање количине за испоруке. За очекивати је да ће наставком истанбулског споразума о извозу житарица дефицит моћи да се покрије кукурузом из Украјине. Међународни житарски савет (IGC) недавно је смањио своју прогнозу за глобалну производњу кукуруза у овој сезони а на то је, како се наводи, највише утицао пад производње у ЕУ (са 56,2 милиона тона на 53,5) као и у Америци.
- Према подацима Управе царина у претходној тржишнoj 2021/2 гoдини извезено је 1,56 милиона тона кукуруза заједно са производима прерачунатим у зрно. Остварени извоз посматрано по количини је за 50% мањи у односу на извоз кукуруза тржишне 2020/21. године, што је последица забране извоза. (Прилог 2.)
- Просечна јулска цена кукуруза на Продуктној берзи Нови Сад изнoсила је 30,43 дин/kg бeз ПДВ-а, у августу 34,17 дин/kg, септембру 34,02 дин/kg и октобру 35,18 дин/kg. Цене током претходног тромесечног периода нису значајно расле као цене на страним тржиштима, првенствено због слабије заинтересованости извозника за куповином услед раније забране извоза и високих прелазних залиха а касније због логистичких проблема услед ниског водостаја и недостатка баржи. Цена је порасла у октобру за 5% у односу на претходни месец због активности извозника, док су у претходном периоду главни купци били прерађивачи. Од средине септембра примат у трговању преузео је нови род кукуруза.
http://agrobiznis.rs/pretplata
Светско: Према последњем извештају америчког Mинистарства пољопривреде о светском тржишту и трговини, прогнозирана светска производња кукуруза у 2022/23. мања је у односу на прогнозе са почетка септембра, за 3,84 милиона тона, и износи 1.168,74 милиона тона, а у односу на 2021/22. тржишну годину производња је мања за 48,56 милиона тона. Прогноза светске трговине такође је мања ове 2022/23. тржишне године, и то за 19,89 милиона тона, а износи 183,04 милиона тона. Потрошња у тржишној 2022/23. години је за 28,53 милиона мања у односу на претходну тржишну годину, односно износи 1.174,55 милиона тона, а залихе су за око 5,82 милиона тона мање, а на нивоу од 301,19 милиона тона. Без обзира на билансе кукуруза у свету, енергетски и логистички проблеми свакако неће допринети стабилизацији тржишта у краћем року.
- Кретање светских, као и домаћих цена кукуруза је под великим утицајем светских дешавања. Почетак Руско-Украјинског сукоба је значајно подигао ионако високе цене кукуруза. Увећана тражња, активности инвестиционих фондова који сигурност траже у пољопривредним робама и раст долара цене житарица и даље одржавају на високом нивоу.
Политика:
- Претходна тржишна година ће свакако остати запамћена по ограничењу извоза кукуруза, прекрупе али и пшенице, брашна и сунцокретовог уља које је трајало од 12. марта до 12. августа 2022. године. Ограничење извоза основних пољопривредно прехрамбених производа битних за становништво је уведено у циљу спречавања критичне несташице ових производа, услед повећане тражње на светском и домаћем тржишту а ради обезбеђења прехрамбене сигурности становништва. Првобитни раст тражње је покренут током пандемија Ковида – 19. Бојазан за прехрамбену сигурност становништва навео је велики број земаља да у страху од несташица одређених производа током 2021. године обаве ванредне набавке великог обима. То је довело до раста цена свих роба из сектора пољопривреде. Повећана тражња је у почетку изазвала раст цена пшенице и кукуруза, као и уљарица, како на глобалном тако и на домаћем тржишту. Тренд раста цена се наставио, а крајем 2021. године је захватио енергенте (нафту и гас) и инпуте за производњу (минерална ђубрива). Раст цена инпута, додатно је подржао раст цена пшенице и кукуруза. Коначни окидач за увођење ограничења извоза је био сукоб Русије и Украјине, који је пореметио светске билансе хране и изазвао потрес у снабдевању, због њиховог великог учешћа у производњи житарица и уљарица а самим тим и великог утицаја на глобално тржиште.
Актуелности:
- Спољнотрговинска размена пољопривреде и прехрамбене индустрије Републике Србије у периоду од јануара до септембра ове године, износила је више од 5,7 милијарди евра, што је повећање од преко 20 одсто у поређењу са истим периодом 2021. године. Извозено је робе вредне готово 3,6 милијарди евра, што је повећање од 15,4 одсто у односу на резултате из 2021. године, са учешћем у укупном робном извозу од 17,8 процената. Када је реч о суфициту у спољнотрговинској размени пољопривредно-прехрамбених производа, за девет месеци ове године износио је више од 1,4 милијарде евра, што чини смањење од 0,5 посто у односу на девет месеци претходне године. Највише се извозило воће и поврће (24,4 одсто), које има највећи удео и у увозу, а потом житарице (20,9 посто), дуван и производи од дувана (9,5 посто) и пића 8,2 процената.
