Албански девизни курс је курс флексибилног режима, који флуктуира у зависности од понуде и потражње, као што је типично за економију слободног тржишта. Али верује се да је тренутна ситуација вештачки створена.
Око 30% албанских пољопривредних извозника банкротирало је 2023. године због великих губитака узрокованих значајним јачањем лека у односу на евро током последњих месеци, што је додатно погоршало кризу трошкова са којом се предузећа у овој области већ суочавају.
У јулу, ЕУРАЦТИВ је известио да се фармери пшенице боре са ценом пшенице која је нижа од производних трошкова и да су забринути око квалитета због лошег времена, што је довело до тога да непожњевена пшеница остаје на пољима, а пољопривредници остају без прихода. Они су такође навели проблеме са курсом евро-лек као значајан изазов за њихово пословање.
Али ситуација је сада таква да утиче на све врсте пољопривредних извозника.
Од пролећа, вредност евра у односу на лек је пао на историјски минимум од нешто више од 100 лека за један евро. То значи да локални произвођачи који своје рачуне и раднике плаћају леком, а за робу добијају у еврима, губе значајан приход.
„Овде евро свакодневно пада, а од извоза робе до наплате фактура губици су веома велики. Компаније које се баве извозом су у великој кризи због курса. Скоро 30 одсто пољопривредних извозника је банкротирало“, рекао је Лоран Муљики, председник Удружења извозника пољопривредних производа.
Слабост и волатилност евра такође изазива проблеме пољопривредницима који продају робу по дневним ценама, али који примају уплате из иностранства до 45 дана након извршене трансакције.
У 2016. један евро је био 140 лека, што је у просеку пало на 119 лека у 2022. Али 21. јула 2023. стопа је пала на нешто више од 100 лека за евро. У време писања, стопа је порасла на 109, али је мало оптимизма у погледу стабилности.
Постоји неколико различитих хипотеза о томе шта се крије иза питања евро-лек. Прво, значајан прилив туриста – скоро 50% више него прошле године – довео је до повећања потражње за албанским леком.
Док је лек званична валута, евро се широко користи, посебно у великим градовима и приморским областима. ЕУРАЦТИВ је овог лета приметио да се плаћања врше у лекима и да се кусур аутоматски даје у еврима, а многе цене су наведене у еврима у туристичким областима од севера до југа.
Гувернер Централне банке Гент Сејко рекао је током лета да туризам и „куповина некретнина од стране нерезидената“ стоје иза прилива додатних евра у привреду.
Међутим, аналитичар и политички коментатор Неритан Сејамини написао је на Фејсбуку да понуда и потражња и овај прилив нису довољни да изазову тренутну ситуацију.
„Донекле јачање лека је дошло од неформалних економских фактора или на албанском: неформална или криминална економија.“ Он је рекао да влада и Банка Албаније могу да помогну у решавању овог питања снижавањем каматних стопа на лекове, подизањем нивоа обавезних банкарских резерви у валути, повећањем јавне потрошње и смањењем пореза.
Типично, албански девизни курс је курс флексибилног режима, који флуктуира у зависности од понуде и потражње, као што је типично за економију слободног тржишта. Али верује се да је тренутна ситуација вештачки створена.
„Ни банка ни влада не предузимају ништа јер ова ситуација произилази из смишљеног економског модела који би за неколико година могао бити погубан за албанску економију и политику“, додао је Сејамини.
Влада је најавила неке мере за управљање ситуацијом, укључујући ослобађање од пореза на добит на најмање две године за произвођаче који извозе више од 70 одсто својих производа. Али ово није довољно да се ситуација поправи.
Што се тиче привреде Албаније, током последњих пет година, забележила је скроман раст од око 3%, 1,5 процентних поена мање од потенцијала који је проценио Међународни монетарни фонд. Упркос томе, земља пролази кроз значајан грађевински бум, а цене куповине и закупа расту, премашујући више од 5000 евра по квадратном метру у центру Тиране и на обали.
Контраст између спорог економског раста и бума цена некретнина, инфлације и јачања локалне валуте могао би бити повезан са присуством црног новца у привреди, сматра Гјерги Еребара, новинар БИРН-а.
У једном делу, он је написао да постоје три могућа решења: обрачун органа за спровођење закона у вези са извором прихода који се користи у грађевинарству и политичка порука да у земљи нису добродошла незаконита средства могло би да помогне, али се чини мало вероватним, он пише.
Друго решење је да се ништа не уради тако да лек дође до тачке у којој они који убризгавају незаконита средства губе новац када троше своје евре због курса, али то ризикује да додатно наруши способност земље да производи производе, укључујући пољопривредну робу.
Док се имовина, свакодневне ствари и услуге попут забаве, па чак и горива могу платити у еврима, званични прелазак са лека на евро за сада није у плану. Лек остаје једина опција када је у питању плаћање пореза, такси, комуналија и, наравно, плата запослених који би радије били исплаћени у леку док је јак.
Извозници су забринути што албанска привреда постаје све неконкурентнија за производњу и пољопривреду. На локалном нивоу, да би покрили растуће трошкове, лоше временске прилике које су утицале на усеве и недостатак радне снаге, пољопривредници су морали да повећају цене своје робе.
Тренутно су цене парадајза, краставца, диње, лука и кромпира дупло веће од прошлогодишње, а пољопривредници кажу да ће цене остати високе.
Они су још теже погођени недостатком финансијских средстава и субвенција, јер су тренутно субвенције одређене на око 200.000 лека по хектару по сезони за највише две сезоне на површинама не мањим од једног хектара. Ово искључује многе пољопривреднике који имају мање од једног хектара земље да се квалификују за шему.
У још једном удару, финансирање ЕУ кроз пројекат субвенционисаног финансирања ИПАРД-а обустављено је због текуће истраге Канцеларије за борбу против корупције (ОЛАФ), која је утврдила сумње у неправилности у исплати средстава. Истрага је у току, а албанско Министарство пољопривреде саопштило је да нема неправилности, додајући да је ово „потпуно административни процес који омогућава верификацију система контроле од стране акредитованих структура које ће предузети неопходне мере за наставак нормалне надокнаде од стране ЕУ.“
Из министарства инсистирају да су то нормални процеси и процедуре ЕУ у којима постоји „потреба да се провере трошкови за које се сумња да активности нису у складу са утврђеним правилима“.
Министарство је саопштило да је у континуираној сарадњи са ОЛАФ-ом и ДГ АГРИ, обезбеђујући „пуну транспарентност као што су то чинили од првог дана акредитације“.
Извор: https://euractiv.mondo.rs/poljoprivreda/a3369/Albanski-poljoprivrednici-pred-bankrotom.html
