Танасковић: Малина 240 динара, штете од поплава се процењују, а млекарима је боље

Аутор: Gdjakovic
577 посета
„Ово је прва сезона где се ми малином можда не бавимо сада у овом тренутку, већ смо све оно што је држава у међувремену урадила до овог јула када је дошла берба малине, је заправо услов тржишни да направи да би могли произвођачи из овог рода да извуку максимум“, рекла је Танасковићева.

Подсетила је да је у новембру послат захтев Народној банци која је одобрила мораторијум кредита за претходну годину за неисплаћену малину, како би хладњачари могли уместо да враћају кредите да плате произвођачима оно што су остали дужни.

„Након тога смо пре месец дана на Влади одобрили још две милијарде динара да они мали и средњи хладњачари који нису исплатили малину из претходног рода могу да узму кредит у залогу да дају малину, чију смо вредност проценили на 300 динара, и да исплате примарне произвођаче директно из тог кредита банке“, објаснила је министарка.

Указује да су све то били „услови да бисмо могли да уђемо у нови род што растерећеније“.

Истраживање: Политичари и функцинери који су прешли у Агробизнис и чиме се све баве

„Стицајем чудних околности, већ тог дана смо имали некакву протестну шетњу, како поједини кажу спонтано. Ја бих рекла то ништа није спонтано. Треба људи да знају да просто нека опозиција, некакви људи неће да пропусте ниједну прилику, а малина је онако добра прилика увек и сваке године. Поново су неки људи искористили могућност или тему да покрену неке људе да уместо да буду у својим малињацима и чекају, јер системски се ствар помера и врло је уређена ове године за разлику од претходних, да покушају да скину Владу Александра Вучића“, наводи Танасковићева.

„Откупну цену малине дефинише тржиште“

На питање може ли да се промени откупна цена малине, Танасковићева наводи да откупну цену малине дефинише тржиште.

„Ми од недеље имамо највећег откупљивача на 240 динара. То је одличан импулс. Питање је шта је са осталима, како је могуће да највећег не прате? Данас је уторак, видећемо. Јуче се поподне појавила још једна понуда, односно две понуде до синоћ, хладњачара који су подигли цену. То иде, то креће, то је просто тржиште и то баш тако треба да изгледа. Све друго не би било реално“, објашњава министарка.

Поручује да би све друго било „изнуђено и исхитрено“. „Значи, они гледају, прате тржиште, преговарају паралелно са својим купцима. Не треба да заборавимо да је ова година врло специфична година на европском тржишту, да имамо потпуни поремећај цена, да се пољска, украјинска малина креће од 0,9 евро центи до 1,2, 1,3 и да просто они гледају где су ту, односно треба ту малину и продати“, додаје.

На питање колика је могућност државе да утиче на хладњачаре, Танасковићева каже да „држава прави амбијент тиме што контролише квалитет, тиме што уређује систем, тиме што је претходне репове очистила, тиме што прати шта улази у земљу, под каквим квалитетом, на који начин“.

„То је амбијент који држава прави. Држава не може да одреди цену, цену одређује тржиште. Не можете ви рећи једном приватнику мораш да платиш толико, а продаћеш за толико. Просто он тражи свог купца и он уговара. Оно што је битно, битно је и уколико је ова година лоша, ниска је цена у Европи, не може да се плати, треба цео ланац да поднесе то лоше на једнаке делове. Не можемо да дозволимо да се то свали на примарног произвођача и то је оно што је јако битно“, поручује Танасковићева.

Млекарима се ситуација поправља, прелевмани дали резултате

Говорећи о томе каква је година и за млекаре и сточаре, Танасковићева каже да се млекарима ситуација поправља из дана у дан, као и да су прелевмани донели свој резултат.

„Оно што је битно то је да нема отказивања млека, да је потражња за млеком почела, што ће рећи да су залихе већ потрошене. Неки их и даље имају, али оне падају, већ су испод половине онога што је било у тренутку кад смо прелевмане увели. Тако да ми дефинитивно на тржишту осећамо што се млека тиче стабилност и заустављање проблематике“, додаје.

Откуп млека од 24 до 70 динара, када ће бити повећана цена?

 

„Штета од поплава се још процењује, држава ће помоћи“

У јунским поплавом страдало доста ораница, пластеника, воћњака. Министарка напомиње да се штета још увек процењује, као и да је 60 јединица локалне самоуправе претрпело огромну штету.

„Највише су погођени пољопривредни усеви. Ја сам већину од тих најугроженијих и посетила, разговарала са тим људима. Оно што је битно, држава ће помоћи као и сваки пут до сада. Начин на који ћемо помоћи, да ли ће то бити у новцу или ће бити у роби коју су изгубили. Ја сам боравила у Риму и разговарала са старим и новим директором ФАО и изнела ситуацију што се тиче поплава и затражила помоћ уколико је могуће, јер то је организација која се управо тиме бави. Добила сам потврду, тако да ћу ја врло брзо ових дана видети да добијемо неки грант који можемо да искористимо за поплављена подручја и за насталу штету пољопривредницима да надокнадимо“, најавила је Танасковићева.

Кућним љубимцима неће да дају храну коју људи у многим земљама једу а такве хране има и код нас

Говорећи о пшеници, Танасковићева каже да немамо никакавих проблема, као и да имамо и вишка.

„Имамо и прелазних залиха и пре ове жетве која је кренула између милион и по и милион и 700.000 тона. Они што се очекује креће се од 3,2 милиона тона до 3,7 милиона тона. Чекамо да видимо шта ћемо тачно добити као биланс након жетве. Чињеница је да су ове кише уништиле део рода, да су се појавиле болести. Све су то чињенице, тако да дајте да сачекамо. Немамо никакав проблем што се несташица тиче, али да видимо где смо са ценом и шта је то што ћемо са пшеницом даље урадити“, закључила је министарка.

https://www.rts.rs/vesti/ekonomija/5225606/tanaskovic-cenu-maline-definise-trziste-sve-drugo-bi-bilo-iznudjeno-i-ishitreno.html

Srodni tekstovi

Оставите коментар