Сумирање и анализе: Српска пољопривреда у 2021.

Аутор: draganadpetrovic
239 посета

Пољопривреда је у време пандемије корона вируса један од сектора за који би се могло рећи да је прошао боље од осталих. Док су туризам, угоститељство или ауто-индустрија осетили директне последице глобалног ширења болести, пољопривредници су наставили мање-више по старом, јер потражња за храном и прехрамбеним производима није опадала, а у самом почетку пандемије је чак и знатно порасла, јер су многи гомилали залихе забринути због неизвесности која предстоји.

Поједини инпути у производњи јесу поскупели, али је с друге стране знатно скочила и цена хране која се, по неким проценама, тренутно налази на рекордним нивоима. Да ли ће протекла година остати упамћена као период великих поскупљења или је у агробизнису било и догађаја који иду наруку свима – од произвођача, преко регулатора, до потрошача?
Покушали смо да одговоримо на ово питање сумирањем 2021. године и најупечатљивијих догађаја у протеклих 12 месеци, а аналитичаре смо питали и о очекивањима за 2022.Попис пољопривреде заказан за 2023. годину
Законом о попису пољопривреде прописано је да Србија изврши ново прикупљање података о пољопривреди које ће пружити преглед стања на републичком и на локалном нивоу. Такође је планирана израда стратешких циљева Србије у овој области, а биће обухваћена сва породична пољопривредна газдинства, газдинства предузетника и правних лица. Изузетак су домаћинства са сопственом пољопривредном производњом која није намењена тржишту, као и домаћинства, привредна друштва и предузетници који не обављају пољопривредну производњу.
Попис ће се реализовати од јуна до краја децембра 2023. године и обављаће га 3.500 пописивача обучених за ову врсту пописа. Финансијски је подржан кроз ИПА 2018 национални програм, док ће држава финансирати 33 одсто укупних трошкова који износе 950 милиона динара или око 7,9 милиона евра.

Илустрација: Измене закона подразумевају бржу исплату субвенција

Измене и допуне Закона о пољопривреди
Измене и допуне Закона о пољопривреди и руралном развоју које је Скупштина Србије усвојила 26. новембра 2021. године подразумевају бржу исплату ИПАРД подстицаја, као и увођење авансног плаћања и нових електронских система у аграру.
Још једна од новина је и успостављање ИАЦС система за контролу плаћања у пољопривреди, за које је надлежна Управа за аграрна плаћања. Такође, прецизиране су одредбе које се односе на ЛПИС (Систем за идентификацију земљишних парцела), као једне од компоненти ИАЦС, и то у смислу послова и овлашћења за доношење поџаконских аката.Споразум о органској производњи између Србије и Републике Српске
Представници министарстава пољопривреде Србије и Републике Српске (РС) потписали су 2. новембра Споразум о сарадњи у области органске производње и међусобном признавању сертификата за органске производе и трговину, чији је циљ сертификација производа, односно гаранција да су добијени производи органског порекла.

Циљ је да се поспеши сарадња свих заинтересованих страна јер у обе средине постоје добри услови за узгој органских производа. Такође, будући да се највећи део производа из Србије намењује извозу, сарадња са РС могла би да послужи да се покрије део који је остао упражњен на домаћем тржишту.

Илустрација: безготовинско плаћање на пијацама/ Фото: Pixabay

Безготовинско плаћање и фискалне касе на пијацама
Година за нама довела је у питање и “ценкање на пијацама” као неизоставни део куповине на тезгама. Наиме, у оквиру пројекта „Дигитализација пијаца“ на неколико београдских пијаца однедавно је уведена могућност плаћања мобилним телефоном или платним картицама. Грађани још увек нису у великој мери навикнути на овај тренд, те су из ЈКП Градске пијаце за наш портал рекли да је готовинско плаћање и даље доминантно, али и да се примећује повећање безготовинских трансакција. Закупци пијачних тезги прошли су обуку за коришћење ПОС терминала, како би се детаљније упознали са предностима овог вида плаћања.

Продавце на пијацама очекује и увођење фискалних каса. Према Закону о фискализацији, чија примена почиње од 1. јануара 2022. године, сваки обвезник пореза на приходе од самосталне делатности у смислу закона којим се уређује порез на добит правних лица, а који врши промет на мало, у обавези је да има фискалну касу. Изузетак од овога су индивидуални пољопривредни произвођачи који продају сопствене пољопривредне производе на пијачним тезгама и сличним објектима.Протест пољопривредника у Лесковцу
Незадовољни откупном ценом која је пала на 10 динара у време када се она у маркетима кретала између 120 и 130 динара, произвођачи парадајза из свих села са територије града Лесковца окупили су се 8. јула 2021. године како би пролазницима у знак протеста бесплатно делили парадајз.

Након два протеста, произвођаче парадајза је посетио министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић који им је дао обећања о улагању у инфраструктуру. Иначе, у Јабланичком округу парадајз је ове године био засађен на 1.800 хектара, а просечан принос је између 100 и 150 тона по хектару.

Илустрација: Поскупљење меса и других намирница/ Фото: Pixabay

Поскупљење намирница
Са поскупљењем хране у 2021. години суочили су се потрошачи широм Србије. Док су цене основних животних намирница дивљале на недељном нивоу, надлежни су уверавали да грађани не треба да брину.

Ипак, Влада Србије је 30. новембра донела одлуку о ограничењу висине цена основних животних намирница на 60 дана, а на том списку нашли су се шећер кристал, брашно Т-400, јестиво сунцокретово уље, свињско месо и ултра-пастеризовано (УХТ) млеко са 2,8 одсто млечне масти. Уколико је потребно, замрзавање ће бити продужено након истека првобитног рока.Иницијатива „Отворени Балкан“ – лакши проток производа
Званичници Србије, Албаније и Северне Македоније потписали су у Тирани неколико споразума о регионалној сарадњи, чији би финални резултат требало да буде слободно кретање робе, услуга и људи са циљем стварања јединственог економског тржишта и заједничког тржишта рада.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић изјавио је да је главна добит за пољопривреду од иницијативе „Отворени Балкан“ то што су лабораторијске процедуре између Србије, Северне Македоније и Албаније усклађене и што више нема чекања на границама због фитосанитарне и ветеринарске контроле, јер сада ове контроле и са једне и са друге стране границе раде 24 сата.

Нови ИПАРД програм рекордне вредности
Износ ИПАРД 3 програма ЕУ за Србију увећан је за више од 100 милиона евра, пошто је кроз претходни програм било опредељено 175 милиона за подизање конкурентности аграрног сектора и прилагођавање стандардима ЕУ. Позиви пољопривредницима за инвестиције у набавку трактора и механизације почињу већ у јануару 2022.
Будимовић: У 2022. годину улазимо са великим обавезама да очувамо сточарство
Секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских прозвода Привредне коморе Србије (ПКС) Ненад Будимовић каже за Бизнис.рс да је 2021. година била веома изазовна када је реч о сточарству и преради сточарских производа, јер је морао да се да максимум како би опстала ова грана.
„На почетку године смо се сусрели са високим ценама компонената хране за животиње и са појавом афричке куге код свиња у свету, па и код нас, као и отежаним транспортом роба и услуга. Све је то наше сточарство добро поднело током последњих годину и по дана. Међутим, ја мислим да су резерве снаге за опстанак исцрпљене, тако да улазимо у следећу годину са великим обавезма да очувамо овај сектор“, наглашава он.
Будимовић је додао и да је повећан увоз готових производа и да треба тражити излаз у суштинским решењима која, између осталог, подразумевају пораст домаће производње. Он каже да је домаћа производња изузетно захтевна, наводећи пример производње млека која није проблематична у физичком, већ у финансијском и организационом смислу.
Такође, као један од веома важних догађаја, он издваја и иницијативу Отворени Балкан која представља могућност за пласман производа.
„Нису то нова тржишта, али јесу услови који подразумевају олакшано кретање роба и услуга“, закључио је Будимовић.

Илустрација: Кукуруз се највише извозио

Богуновић: Имаћемо довољно намирница, упитно је само колико ће их бити за извоз
Секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС Александар Богуновић у разговору за Бизнис.рс каже да смо током 2021. године видели последице пандемије корона вируса којих прошле године није било у толикој мери, а које се, у првом реду, односе на поскупљења.
„На раст цена је, такође, утицала и велика суша која је довела до смањеног приноса, што аутоматски значи и већу тражњу и већу цену производа. Такође имали смо и драстичан раст цене ђубрива које је поскупело чак дупло или троструко“, истиче Богуновић.
Упркос суши, према речима нашег саговорника, имали смо рекордан принос пшенице и задовољавајући род кукуруза, тако да смо остварили добре резултате и у извозу. Поред тога, малина је имала екстремно високу цену, те су њени произвођачи упркос смањеном роду прошли јако добро.

Илустрација: Откривено непуштено земљиште за обраду

Откривено 1.319 напуштеног земљишта за обраду
У 2021. години откривено је нових 1.319 парцела напуштеног државног пољопривредног земљишта, а ова теренска провера се ради како би се што боље искористили расположиви ресурси, привукле нове инвестиције и развио пољопривредни сектор, саопштило је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Ове парцеле ће бити доступне пољопривредницима путем тендера уз повољне услове.

Извор: https://biznis.rs/vesti/godina-rekordnih-cena-hrane-kao-posledica-pandemije/

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар