– У ситуацији када у читавом свету имамо изузетно низак економски раст, инфлацију, историјски високе каматне стопе, прилично висок курс националних валута, ратове, прво у Украјини, а сада и у Израелу, проблеме у транспорту, нереално је, а по свему судећи и контрапродуктивно, иступати онако како то годинама уназад раде појединци у Србији – изјавио је за „Политику” један од водећих стручњака за воћарство др Александар Лепосавић из Института за воћарству у Чачку. Како каже, ово се подједнако односи и на представнике произвођача и на откупљиваче, односно извознике. Подсећа да смо прошле године, и то отприлике у исто време као и сада, имали иступања појединих представника произвођача који су „захтевали” од „некога” да им се за килограм малине плати 500, 800, па чак и 1.000 динара за килограм малине. Лепосавић сматра да су такви иступи, поред већ побројаних разлога, проузроковали и својеврсни револт код наших традиционалних купаца, пре свега у Немачкој, која је наше најзначајније тржиште и у којој имамо велики пад учешћа у укупно увезеној количини малине. Према подацима којима располаже, 2019. године наша малина била је прва са 44 одсто удела у укупно увезеној количини у тој земљи, а већ 2022. године смо смањили учешће код њих на 37 одсто, да би се у 2023. удео српске малине још више смањио.
– Додатни проблем јесте и непознавање токова на светском тржишту од стране наших извозника, од којих су неки изгубили тржишта Шведске или добили поништаје дугогодишње сарадње са великим трговинским ланцима из Европе, а да је у међувремену пописано или потврђено веома мало нових уговора са нашим извозницима, као што је било на последњем сајму у Берлину, на којем су, пре свега из политичких разлога, највећу пажњу добили извозници из Украјине – каже Лепосавић. Поред тога, повољна околност за украјинске извознике јесте и чињеница да је велико девалвирање гривне у значајној мери утицало на стимулацију извоза њихових производа.
Лепосавић напомиње и чињеницу да земље које слове за конкуренте Србији значајно смањују производњу овог воћа. Таква ситуација је и у Пољској, Чилеу, Украјини, али и оним државама које то нису, а значајни су произвођачи. То су Мексико и Шпанија, која је само у последње две године смањила површине под малином 21 одсто.
Како истиче, проблем за нас јесте велики пад у квалитету малине која се нуди купцима. Велики број прерађивача се суочава са чињеницом да је проценат роленда у прошлој години био, за наше прилике, прилично ниских 60 процената.
Без обзира на све ово, а имајући у виду значај овог воћа за укупну економију, а не само пољопривреду наше земље, он сматра да би у најкраћем року требало радити на опоравку и својеврсном „ребрендирању” српске малине кроз маркетинг, истицање позитивних примера добре произвођачке праксе, приказ достигнутих стандарда у прерадним капацитетима, при чему посебно треба наглашавати безбедност коришћења наше малине јер су купци на то посебно осетљиви.
– Друге земље су у односу на нас далеко већу пажњу посветиле и утицају на здравље и многобројне друге ефекте коришћења малине и производа од ње и на тај начин повећали продају и учешће на светском тржишту – каже Александар Лепосавић.
Ивана Алибуновић
Извор: ПОЛИТИКА
