Одрживе праксе у пољопривреди добијају све више на значају широм света како расте свест да се начин производње мора мењати да би се произвело довољно хране без угрожавања природних ресурса и планете. Холандија, Данска, Швајцарска, Израел и Јапан истакле су се као лидери у овој области и могу да послуже као пример пољопривредницима у Србији, где су праксе попут плодореда и стрип-тилл технике још увек релативно нове.
Дански фармери су међу првима прешли на технике прецизне пољопривреде, што је резултирало оптимизованим коришћењем ресурса и мањим утицајем на животну средину. Фокус је на смањењу примене хемијских ђубрива и пестицида, органској производњи и интеграцији обновљивих извора енергије у пољопривреду. Данска је једна од водећих земаља у коришћењу енергије ветра за напајање фарми и велику пажњу посвећује очувању биодиверзитета на њивама. То укључује остављање простора за дивље животиње, одржавање природних станишта и садњу заштитних појасева око усева.
Јапан често примењује систем ротације усева и плодореда како би очувао плодност земљишта и смањио употребу хемијских средстава. Ове праксе помажу у спречавању ерозије земљишта и одржавању природне равнотеже у екосистему, а нису непознаница ни за наше пољопривреднике. Већ скоро три године примењују их војвођански произвођачи поврћа, које је Нестлé као прве у региону укључио у свој глобални програм регенеративне пољопривреде.
Швајцарска је позната по својим праксама одрживе пољопривреде, посебно у планинским регионима. Пољопривредници дају приоритет очувању биодиверзитета и широко примењују агрошумарство и интегрисане технике управљања штеточинама.
Упркос сушној клими, Израел се сврстао међу лидере у одрживој пољопривреди кроз напредне технике наводњавања, прецизну пољопривреду и управљање водом. Познат је по својим системима за наводњавање „кап по кап“ и рециклажи воде. Прецизна пољопривреда је одавно стигла и на плодне равнице Холандије, а „земља лала“ је пионир у вертикалној пољопривреди и аквапоници – иновативном начину који комбинује узгој рибе и биљака у воденом супстрату, без земље.
Дронови и фармерски роботи могли би да постану најбољи савезници и наших пољопривредника. У повртњацима Генезе и Телек Паприке се већ трећу годину, уз подршку Нестлé-а, примењују праксе регенеративне пољопривреде које комбинују традиционалне и иновативне технике с циљем очувања земљишта, воде и биодиверзитета, а истовремено доприносе мањој емисији гасова са ефектом стаклене баште.
Примера ради, фармдроид у повртњацима Генезе не троши фосилна горива јер се напаја преко сопствених соларних панела. На пољу је заменио неколико тешких машина јер поред сетве може да обави и окопавање корова и две операције орања. Прецизном сетвом смањује се на минимум примена хербицида и пестицида, чиме се чувају земљиште, вода и корисни инсекти.

Поље сунцокрета у Куману 2 (Фото: Бошко Карановић-Nestlé)
Регенеративна пољопривреда једна је од најважнијих глобалних иницијатива Nestlé-а у циљу очувања животне средине, заштите биодиверзитета и унапређења здравља земљишта за будуће генерације. Ове године су у програм укључени и домаћи произвођачи сунцокрета и на јесен их очекује прва жетва из регенеративне пољопривреде. У обради су примењивали стрип-тилл технику плитког орања у тракама која минимално ремети земљиште и помаже му да задржи влагу и хранљиве материје.
Nestlé ће даље ширити програм регенеративне пољопривреде с циљем да што већи број наших ратара и повртара укључи у модерне праксе одрживе пољопривреде по узору на земље које су лидери у овој области.