Српски домаћини се нису надали оваквом проблему! Да ли нам Индија може помоћи?

Аутор: Gdjakovic
313 посета

Проблем сезонских радника мучи војвођанске пољопривреднике: „Ја ту математику више не видим“
Пред почетак нове пољопривредне сезоне пољопривредници из Војводине размишљају како да на своје њиве доведу довољно сезонских радника. Разлози који поспешују овај проблем су разнолики – од одласка младих из села, запошљавање мештана у фабрикама у оближњим градовима, до неинтресовања за рад у пољу. Поједине пољопривреднике то је навело да одустану од гајења култура које годинама саде, док други решење виде у довођењу радника са југа земље или из иностранства, пише Еуронеwс.Породица Рајковић у Хртковцима производи дуван већ девет година. Александар Рајковић објашњава за Еуронеwс Србија да је њима увелико почела нова сезона и да за око два месеца ће расад пребацити на њиву. То каже им и није велики проблем, он настаје касније.

Све што нисте знали о узгоју босиљка

„Најзахтевнији део овог посла је брање дувана, јер тад су нам радници потребни. За нашу производњу то је минимум 15 људи дневно. И онда не можемо да их нађемо овде па долазе људи из околине Пожаревца, Костолац, па чак неки из Бујановца и тако даље“, каже он.

У Хртковцима, где им обезбеђују смештај, буду ангажовани око 120 дана годишње, али се не задрже увек сви до краја. И то је, објашнајва он, за послодавца највећи проблем.

Силоси у задругама пуни, чекају се купци

„Стојиш пар дана и не знаш шта ћеш, да гледаш и плачеш. То је посао који мора да се обавља свакодневно. Сваки дан пропуста ви идете даље у ризичан део године где можете добити мраз и свашта нешто и да вам усев пропадне на њиви. Немате сигурност да ће ти људи да одраде тај посао до краја. То је најтежи део посла“, објашњава за Еуронеwс.

Илустрација: Паприка

Одустају од породичног посла

Стотинак километара даље, у атарима Руског Крстура, пољопривредник Иван Међеши, наводи да је ове године решио да одустане од породичног посла.

„И поред тога што нема радне снаге, нема ни квалитетне радне снаге. То је највећи проблем. Откад ја садим цена паприке је углавном иста. Све иде горе – хемија иде горе, дневнице иду горе. Ја ту математику више не видим“, објашњава он.

У земљорадничкој задрузи која окупља крстурске произвођаче напомињу да већи број њих размишља као Иван, те да одустају, или смањују површине под паприком.

Откривамо шта је разлог пада цене пшенице!

Душанка Орос из земљорадничке задруге „Крстурска паприка“ каже да проблем недостатка сезонских радника траје већ неколик година.

„Јуче сам баш имала позив од агенције која увози раднике, легално све, из Индије. И ја би сад требало да обавестим произвођаче који су заинтересовани да се поразговара о томе, јер ако будемо наставили са садњом паприке, мораћемо имати радну снагу, с тим што ћемо морати можда и да је увеземо као што већ многи раде“, рекла ја она. Да странци раде на војвођанским њивама није новина. Према подацима НАЛЕД-а, током прошле године у Србији их је било ангажовано око хиљаду. Већина, око 600 били су радници из Узбекистана, а потом и њих 350 из Индије.

Да би их послодавац ангажовао, појашњавају, није потребно да имају радну дозволу, али је обавезан да полицији поднесе захтев за издавање евиденцијског броја странаца. Иако то решава део проблема, за произвођаче радници из далека, кажу, значе нове непознанице и додатне трошкове.

Поједностављена пријава сезонских радника
Радници се највише ангажују на пословима припреме земљишта, садње, сетве, жетве и брања јагодичастог и јабучарског воћа, рекла је за Еуронеwс Србија Исидора Шмигић из НАЛЕД-а позивајући се на податке портала Пореске управе сезонскирадници.гов.рс који постоји од 2019. године.“До сада је путем овог портала ангажовано преко 74.000 радника од његовог почетка. Само прошле године ангажовнао је преко 34.000 људи. Сваке године видимо пораст. Обавеза ангажовања је на послодавцу, а процедура је кратка. Потребно је да одбије налог на порталу и од тада је довољно да унесе само неколико података о самог радника као што су јмбг, врста посла и време трајања ангажовања. На тај начин се ствара пријава у Пореској управи“, објаснила је она.

Каже да су правила једнака за све и наводи да се независно од дневнице плаћа исти порез.

Заштита малине – шта се саветује?

„Овај систем дефинише то да су фиксни износи када су у питању порези и доприноси по дану и раднику независно од износа дневнице“, додала је.

Кометаришући да се пољопривредници жале да не могу да нађу сезонске раднике, каже да је изазов који постоји већ неко време.

„Тај проблем заиста постоји већ дуже време код нас али и у региону. Овај електронски систем пријве радника је заправо покушај државе да поједностави процес. До 2018. године многи радници су радили на црно, па се то променило када је пријава поједностављена са овим порталом“, навела је.Она је додала да расте и број страних радника у Србији, наводећи да процедура није превише захтевна.

„Сви детаљи су на порталу када се пријављује страни радник. Пре свега је потребно да МУП изда евиденциони број за њега и након тога послодавац може да пријави рандика „, рекла је.

(Euronews)

NA NJIVAMA I INDIJCI Problem sezonskih radnika muči vojvođanske poljoprivrednike: „Ja tu matematiku više ne vidim“ (blic.rs)

Srodni tekstovi

Оставите коментар