Институт за ратарство и повртарство Нови Сад производи искључиво генетски немодификоване сорте соје, а такав производ је све траженији у развијеним земљама. Последња у низу сарадња са институцијама из иностранства остварена када је потписан уговор са дистрибутерима из Канаде, саопштено је из Института.Новосадска соја ће се први гајити на северноамеричком континенту. НС семе сорте соје које ће бити посејане на канадском тлу су НС аполо, НС вентис, НС вулкан и НС дијана.
Истраживања на соји у овом институту од националног значаја за Србију, започета су средином прошлог века. До данас, у нашој земљи признато је преко 140 сорти новосадске соје, док је у иностранству признато преко 190 сорти.
Захваљујући сорти НС блацк стар аутора проф. др Јегора Миладиновића, директора Института, која је уврштена међу 20 најиновативних сорти соје у Европи у 2020. години, Институт се нашао међу 20 најбољих оплемењивачких кућа у свету.
О ГМО храни последњих година много се говори, а та скраћеница односи се на генетски модификовану храну. Шта то тачно значи, објаснио је проф. Миладиновић.
– Генетска модификација је у ширем смислу свака трансформација у геному, а у ужем смислу, оно што просечног потрошача занима, то је увођење гена из једног организма у други. Европска унија је богато тржиште, њихови потрошачи могу да бирају – да ли ће јести модификовану или немодификовану храну. Они желе да једу органску храну, желе да једу немодификовану храну и спремни су да за то плате. Ми имамо сорте и хибриде који нису модификовани, који су квалитетни и приносни, и које можемо њима да продамо.
Српска соја најбоља је у Европи за производњу најквалитетнијег лососа, чуло се на Конференцији поводом обележавања пете годишњице од оснивања регионалног центра Дунав Соја. Ово удружење препознало је новосадски Институт за ратарство и повртарство као кључни истраживачки ослонац када је у питању генетски немодификована сертификована соја.
– Производњом соје задовољавамо захтеве наше прерађивачке индустрије, пре свега због квалитета соје и чињенице да производимо искључиво нон ГМО соју – истакла је директорка Института, др Светлана Балешевић Тубић.
Србија је ове године извезла 75.000 тона генетски немодификоване соје и могућности наше земље за снабдевање тржишта овом биљном врстом су велике. Очекује се још већа потражња, што представља велику економску шансу за Србију јер имамо соју одличног квалитета и врхунске сорте.
Институт је један од првих чланова удружења Дунав Соја, а сертификат „Дунав Соја“, као гарант квалитета у свету, један је од кључних предуслова извоза соје и на најзахтевнија европска тржишта, попут Норвешке, Швајцарске, Немачке и Холандије.
Србија је једина земља у Европи која је самодовољна што се тиче производње соје и која соју не увози.– Највећи произвођач и извозник немодификоване соје у овом делу Европе јесте Србија. Покрећу се програми оплемењивања соје у Аустрији, Немачкој, чак и у Белгији; у земљама где тога није било. Они долазе код нас да уче, и ми им са задовољством излазимо у сусрет. Јако је леп осећај када Немци дођу код вас да уче – каже проф. Миладиновић.
Он је објаснио како је Србија позиционирана када је у питању производња генетски немодификоване соје и уопштено хране која није генетски модификована.
– У Европи, посебно у земљама Европске уније, која је богато тржиште, где потрошачи могу да бирају, они бирају генетски немодификовану храну – каже Миладиновић.
Он истиче да се резултати истраживања преносе у праксу, а на тај начин диже се ниво комплетне пољопривредне производње у нашој земљи.
– То значи да кроз наше сорте и хибриде и нашу препоручену агротехнику, фармери остварују већи принос и бољи квалитет, од чега они имају већи профит, а потрошачи имају квалитетнију храну. Такође, оно што ми можемо да извеземо, а то су бројне биљне врсте, доприноси препознатљивости нас у региону, Европи и свету, и наравно, доноси новац. Оно од чега људи имају највише користи јесте то што једу здраву квалитетну храну, што није случај у свим земљама Европе – наглашава Миладиновић.
Извор: https://www.agrotv.net/novosadska-genetski-nemodifikovana-soja-na-kanadskim-oranicama/
