Говедарство чини значајну грану сточарства и ниво његове развијености представља основни параметар развијености укупне пољопривредне производње једне земље. Производња говеђег меса у Србији у просеку износи од 73.000 до 86.000 тона годишње, односно око 10 килограма по становнику.
Последњих година потрошња се креће између 3,1 и 3,5 килограма. Присутан је тренд значајног пада и производње и потрошње. Пре десетак година призводња је износила око 120.000 тона.
– У европској производњи Србија учествује са мање од једног процента. У структури укупне производње меса у Србији, говеђе месо налази се на трећем месту, иза свињског и пилећег. Телесна маса говеда при клању изузетно је мала, а посебно крава и јунади (креће се између 450 и 480 килограма) – каже агроаналитичар Бранислав Гулан.
Укупан извоз свих количина говеђег меса из Србије доста је скроман и износи тек близу 2.000 тона годишње. То вредносно износи око осам милиона долара. Извоз је усмерен само у пет земаља света.
– Највећи извоз реализује се у Црну Гору у количини од 600 тона, односно 39 одсто. Укупан увоз износи око 700 тона. Највише се увози из Аустрије, Босне и Херцеговине, Шпаније и Црне Горе. Република Србија остварује позитиван биланс спољнотрговинске размене говеђег меса – наводи се у анализи професора др Бранислава Влаховића са Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Илустрација: Товно говедарство у Србији је у дубокој кризи
Криза товног говедарства Србије
Товно говедарство у Србији је у дубокој кризи. Када се укаже шанса за извоз, сваки пут се јављају нови проблеми.
– Једном нема довољно стоке, други пут је проблем са тржиштем. Пошто се држава јављала са различитим мерама које нису донеле резултате, сточари су сами одучили да се организују, предложе програм мера и крену у акцију, како би стабилизовали стање у овој грани која је десеткована – наводи Бранислав Гулан.
Подаци показују да се у бољим годинама, када су пуне стаје, у Србији узгаја чак око 920.000 говеда. Узгој говеда организован је код два вида производње – у агроиндустријском (пољопривредним предузећима) и у породичним домаћинствима. Ипак, доминантно је у рукама породичних газдинстава, која поседују више од 90 одсто сточног фонда, али и узгајају мали број грла по домаћинству. Агроиндсутријска предузећа карактерише узгој са већим бројем грла, по правилу бољег расног састава.
Највећи број грла узгаја се у региону Шумадије и Западне Србије (око 45%). Следи Војводина са 28%, а затим региони Јужне и Источне Србије са учешћем од по 20 одсто и регион Београда са седам одсто учешћа.
Илустрација: Највећи светски извозник је Индија
Индија највећи светски извозник
Највећи регионални извозник хлађеног и замрзнутог говеђег меса је Европа, која у светском извозу учествује са 25%.
Водећи светски извозник говеђег меса је Индија која извози 1,5 милиона тона, а ту доминира замрзнуто месо. У међународном промету учествује са 15%. На међународом тржишту остварује укупну вредност извоза од скоро пет милијарди долара.
Највећи увозник говеђег меса у свету су САД са око милион тона, што чини око 10% укупног светског увоза. За САД је карактеристично да је највећи произвођач говеђег меса, али представља и највећег светског увозника.
Постоји неколико разлога због којих су Сједињене Америчке Државе највећи увозници. Пре свега, због високог нивоа потрошње, али и високих доходака потрошача. Приликом увоза меса САД примењује разне видове баријера, пре свега увозне квоте, разне врсте тарифа, техничке баријере које се односе на здравствене и санитарне захтеве, као и поштовање високих стандарда квалитета.
У САД се највише говеђег меса увози из Аустралије, Мексика и Канаде. Међу највеће светске увознике спадају и Кина, Јапан, Русија и Италија. Заједно са САД апсорбују трећину светског увоза.
– У европским земљама потрошња је нижа, пре свега услед навика, и износи скоро 20 килограма годишње по једном потрошачу. Највећу потрошњу у свету има Аргентина са 54 килограма. При врху листе нема европских земаља, које су релативно мали потрошачи ове врсте меса, а највећи је Данска. На потрошњу говеђег меса значајан утицај имају и компаније које се баве производњом и продајом такозване брзе хране – фаст фоода – закључује Бранислав Влаховић.
Извор: https://www.ekapija.com/news/4556778/srbija-na-zacelju-po-proizvodnji-govedjeg-mesa-u-evropi
