Залихе смрзнутог воћа у хладњачама из месеца у месец се смањују, а последњи извештај показује да је тај мањак, у односу на прошлу годину, приметан код свих воћних врста.
Према последњем извештају Америчког министарства пољопривреде, залихе воћа у складиштима, ове године у октобру, мање су за 11 одсто у односу на септембар. Изузев код јабуке чије су количине биле веће за шест процената и концентрата вишње за шест, код осталог воћа забележен је знатан пад.
Оно што би могло да буде важно за домаће воћаре јесте да је у посматраном периоду у хладњачама било мање и воћа које доноси велики профит Србији – смрзнутих купина и јагода за седам одсто а боровница за шест. Залихе малина, које су претходне сезоне достигле рекордну цену, пале су за чак 11 процената.
Због оваквог стања на тржишту произвођачи малине, купине и боровнице имају и додатне разлоге за повећано ангажовање у својим засадима, каже др Александар Лепосавић
Ако се стање на тржишту пореди са претходном годином резултати су још неповољнији. Из Националног пољопривредног статистичког сервиса саопштено је да како је приметно да је у октобру прошле године у хладњачама било знатно више воћа него сада. Рецимо, залихе јабуке у америчким складиштима тада су биле веће за 29 процената, купине 28, боровнице 11, вишње без коштице 23 одсто. И малина је било 24 процента више у односу на октобар 2021.
Производња и пласман воћа за Србију има велики економски значај јер се извозом свежих, смрзнутих и прерађених плодова остварује знатан девизни прилив. Шта за нашу земљу значе ови показатељи и какву наредну сезону воћари могу да очекују?
Др Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку, каже да произвођачи и извозници јабуке у Србији већ дуже време покушавају да превазиђу проблеме услед поремећаја на тржишту којих је било доста.
– Јабука из Србије је претходних година највећим делом одлазила на руско тржиште. Сада се ситуација полако мења и појављују се нове дестинације са другачијим захтевима у погледу квалитета и сортимента – наводи Лепосавић. Чини се да су се наши произвођачи помало заморили пратећи трендове. Пре 10 или 15 година радили су на промени и интензивирању технологије гајења, праћењу сортимента и улагање у засаде.
– То често није било праћено одговарајућом ценом у пласману. Са друге стране произвођачи малине, купине и високожбунасте боровнице у последње време имају стимулативне цене и разлоге за повећано ангажовање у својим засадима – наглашава Лепосавић.
Извештаји са међународних тржишта указују да је трговина јагодастим воћем у последњих неколико година изузетно порасла. Наш саговорник каже да је више разлога за то, а пре свега могућност гајења у различитим подручјима што омогућава да то воће буде доступно на најзначајнијим тржницама Европе и Америке у току целе године.
Према његовим речима, расте и свест потрошача о здравственој вредности употребе свежих и прерађених плодова, посебно малине и боровнице. Пораст потрошње јагодастог воћа по становнику највећи је у најразвијенијим земљама Европске уније, Америке, а у последње време и Азије. То је нарочито видљиво током пандемије јер је доказано, а и све већи број научних резултата потврђује благотворни учинак конзумирања, пре свега малине, боровнице и другог јагодастог воћа, на упалне процесе у организму човека, снижавање температуре и других негативних ефеката болести.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/494222/Smanjuju-se-svetske-zalihe-voca-u-hladnjacama
