Заштита производа из Србије, пред комисијом Европске уније, донела би добре резултате.Објашњавајући значај заштите прехрамбених производа пред ЕУ комисијом, ово је изјавио Изидор Кривец, власник једне велике фабрике меса и председник Удружења ГИЗ Месне индустрије Словеније.
„Имате одличне прехрамбене производе, па кад их будете заштитили, нико други их не може имати. У Словенији имамо лесковачке ћевапе, а то је узето са вашег тржишта. Ако их, међутим, будете ви заштитили, ми више нећемо моћи да их имамо. Само ће Србија моћи под тим именом да их производи“, додаје он, преносе Новости.
Како је објаснио, увек се залаже да се купују домаћи производи, па и да у нашој земљи српска храна треба да буде на првом месту, али да због квалитета и безбедности, они заслужују друго место.
„Моја компанија је имала разговоре о преузимању појединих месних индустрија у Србији, али је све одложено због пандемије. Циљ месне индустрије из Словеније је да буду на тржишту Србије много више од садашњих четири одсто свежег меса и око 4,3 одсто прерађевина. Српске компаније, из месне индустрије, у процесу прикључења ЕУ би требало да искористе средства и набаве нову технологију, која ће им омогућити даљи раст и развој“, рекао је Кривец.
Удружени словеначки произвођачи заштитили су крањску кобасицу у ЕУ и имају 13 сертификованих произвођача по провереној рецептури и строгим условима квалитета. На тржишту наступају и са заштићеним именима пршута.
С друге стране, Србија на нивоу ЕУ, нема заштићен ниједан производ. У Заводу за интелектуалну својину постоји 79 важећих регистрованих ознака географског порекла. Од свих њих, само три конкуришу за европску листу – ариљска малина, фрушкогорски липов мед и пиротски качкаваљ. Словенија има у ЕУ заштићених 50 производа.
Према речима Ане Ахчин, генералне секретарке ГИЗ Месне индустрије Словеније, увођењем прехрамбених производа у ЕУ шеме квалитета добијају произвођачи, држава и потрошачи. То подразумева заштиту географског порекла, ознаке и традииционалног квалитета. Када постоји ознака боља је продаја, потрошачи знају шта купују, а произвођачи се боре на тај начин са нелојалном конкуренцијом.
„Цела Словенија представља територију за производњу крањске кобасице, а за прављење крашког пршута и панчете само покрајина Крас. Када је крањска кобасица добила од ЕУ ознаку квалитета, продаја је порасла више од 10 одсто годишње“, истакла је Ахчинова.
Извор:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=10&dd=29&nav_id=2047465
