Силоси у задругама пуни, чекају се купци

Аутор: Gdjakovic
249 посета

Задругарство у Србији мора се развијати у производном, услужном, штедно-кредитном или социјалном сектору, а не само у пољопривреди, што је код нас случај – један је од закључака након посете председника Међународног задружног савеза задругама у Средњем Банату. Разговарало се о томе како продати произведену робу, обезбедити новац за инвестиције и развој и решити проблеме који муче задругаре у Србији и свету.

У Земљорадничкој задрузи „Мркшићеви салаши“ из Српског Итебеја сматрају да је прошлогодишња одлука о забрани извоза житарица највише погодила задруге. Стални купци су се снашли, а роба стоји у силосима. „Ми смо изгубили тржиште. Сви који су били ослоњени на наше тржиште, данас неће са нама да причају, јер смо ми неозбиљни добављачи. Без обзира што је ту одлуку донела држава, а не ми као правни субјекти“, каже Војислав Мркшић из ЗЗ „Мркшићеви салаши“.

У Земљорадничкој задрузи „Агроклек“ уз обраду 1200 хектара земље, гаје и око 600 млечних крава. За опстанак на тржишту неопходно им је годишње инвестирање од најмање 300 000 евра.

Радован Бокић, ЗЗ „Агроклек“

„Ми морамо да подигнемо профитабилност по хектару. То смо ми нашли повећањем броја грла и производње по грлу. Зато и радимо овај објекат који ће бити готов за петнаестак дана“, наводи Радован Бокић из, ЗЗ „Агроклек“.

Задруге су се нашле у специфичном пословном окружењу. Држава их стимулише, а саме се боре за статус који им је одобрен законом. „Било када је у питању упис задружне својине и одуговлачење процеса. Било када је у питању једноставно непримењивање неких законских одредби као што је прописано посебна заштита покрајине, локалне самоуправе, државе за задруге, која би требала да се огледа у посебним подстицајним мерама за задруге“, наводи Јелена Несторов, председница Задружног савеза Војводине.

За разлику од Србије, у свету се задругарство развија у бројним другим делатностима, а не само у пољопривреди, истакао је Аријел Енрике Гуарко, председник Међународног задружног савеза, који је обишао задруге у Клеку и Српском Итебеју. „За све задруге у свету, тренутно је генерални проблем недостатак кредита и немогућност да се аплицира за новац који би био употребљен за развој задруге и инвестиције“, сматра Гуарко.

Међународни задружни савез има седиште у Бриселу, а чини га 313 задружних организација из 109 земаља са близу милијарду чланова – задругара широм света.

Извор РТС, емисија Ово је Србија

Фото:  print screen

Srodni tekstovi

Оставите коментар