Оптимални рок за сетву пшенице је почео, а чини се да пољопривредници никад нису били опрезнији са заснивањем производње. Протекле две године су их, кажу стручњаци, финансијски исцрпеле, па не чуди што многи уместо сертификованог планирају да сеју семе „са тавана“. Ипак, упозоравају да последице такве одлуке могу следећег лета много више да коштају ратаре, јер се у старту могу очекивати мањи приноси, лошији квалитет пшенице, као и појава неких болести. Уз то, вероватно је да ће ове јесени хлебним зрном бити засејане мање површине него што је то било прошлог октобра.
Сетва пшенице стидљиво је кренула у Србији. Произвођачи још рачунају како да након две лоше године ове јесени заснују производњу. Жито се, кажу, због плодореда мора посејати, али овога пута има много непознатих у једначини. Ратари се двоуме које семе да употребе, а не знају ни колико ће моћи вештачког ђубрива да баце.
„Ми стално говоримо да пољопривреда није превише профитабилна грана, али сада смо стварно у великом минусу. Биће великих проблема са сетвом пшенице, јер мислим да је прво неће бити пуно засејано, а са друге стране пошто произвођачи немају новца питање је и шта ће сејати тј. колико ће бити посејаног зна ‘са тавана'“, каже Јовица Јакшић, председник Независне асоцијације пољопривредника Србије.
Већина произвођача је, објашњава, оптерећена задужењима и кредитима и многи немају да се раздуже код фирми код којих су узели репроматеријал, па тако нису у ситуацији да сада купе декларисано семе и ђубриво.
„Нико не избегава да сеје квалитетно семе. Сви ми волимо да нам роди више и боље. Али, нема другог начина да се заснује производња, када људи немају пара. Плодоред мора да се поштује. И сада када немамо новца за квалитетно семе, многи се одлучују за оно што имају“, наводи овај пољопривредник.
„Пшеница је неопходна да би земљиште остало у кондицији, да би се ослободили трава, да би се сачувала структрура земљишта. Због тога пољопривредници свесно сеју пшеницу ‘са тавана’. Ако је произвођачи добро истретирају и ако је селектирају нема претераног ризика по производњу, али ако је само овако посеју постоји ризик да буде главничава, да се појаве болести, да буде мањи род“, додаје наш саговорник.
Мала тражња за декларисаним семеном
Да употреба недекларисаног семена представља ризик за производњу тврде и у задругама и додају да је продаја семенске робе ове јесени изузетно мала.
„Многи људи ће дорадити семе у својој режији и сејаће то ‘са тавана’. Последица има доста. Некада се деси да се то семе не истретира добро, па се појави главница. Можда ни ницање неће бити добро“, каже Нандор Вереш, директор задруге „Агросој“ из Неузине.
За разлику од ранијих година ове јесени је веома тешко проценити колико ће пшенице бити посејано. На основу продатог декларисаног семена то је готово немогуће.
„Јако је слаба тражња за декларисаним семеном, јер је цена пшенице ниска, око 20 динара, а произвођачи су очекивали бар 30. Људи немају пара и боје се да се задуже. Продаја семенске робе и ђубрива, кажем, иде јако лоше ове године. Семе ‘са тавана’ се, иначе, дорађује и користи из године у годину и то јесте проблем, али сада је, по мени, алармантно то што многи неће ни комбинована ђубрива бацати и то ће сигурно бити проблем“, додаје наш саговорник.
Пшеница „са тавана“
Ратари ће ове јесени мање сејати пшеницу
Према првим сазнањима, за разлику од прошле године, ратари баш и нису расположени да сеју пшеницу.
„Наши произвођачи се, пре свега, руководе тренутном ситуацијом. Као што смо прошле године имали ситуацију да је пшеница, поред сунцокрета, била исплатива јер је имала солидан принос и добру цену, ове године пшеница је имала коректан принос, али изузетно ниску цену. Одговор на то се огледа у сетвеним површинама и лично очекујем да пшеница буде посејана на између 550.000 и 600.000 хекатара, што је у односу на годину раније смањење од 15 до 20 посто“, каже Жарко Галетин, агроекономски аналитичар.
„У принципу то није мало смањење, али по мени ово и није неки проблем. Ја сам присталица да се српски аграр више окрене интензивним културама. Наша аграрна политика не управља ресурсима и сетвеним површинама на тај начин, већ се произвођачи од године до године окрећу култури која им је у претходној години била најисплативија. С обзиром на то да пшеница ове године то није била, велика је вероватноћа да ће се мање сејати“, додаје наш саговорник.
Ризици употребе семена „са тавана“
Недостатак новца, наводи, пољопривредници компензују алтернативним решењима када је реч о агротехници. То, свакако, није добро.
„Подаци говоре да више од половине пољопривредника сеје тзв. таванско семе, које је несертификовано. То је први корак у примени агротехнике и ако ми сада на том првом кораку подбацимо не знам какав принос можемо да очекујемо следећег лета. Неке процене су да несертификовано семе у старту носи 10 до 15 посто мање приносе у односу на сертификовано“, истиче Галетин.
„Ово сад ми личи као да пољопривредници прете држави да ће сејати недекларисано семе. Ја не кажем да држава нема одговорност за стање у пољопривреди, и не кажем да она треба да купује пољопривредне производе, јер она није трговац, нити тиме треба да се бави, али произвођачи се одлуком да не сеју декларисано семе не свете држави, већ себи. Они ће на крају лошије проћи и имати мање приносе“, каже овај агроекономски аналитичар.
У структури трошкова сетве пшенице семе је прошле године учествовало са око 20 одсто.
„Ове године семе јесте скупље за 20-ак посто зависно од сорте, али је минерално ђубриво појефтинило са 1.000 на 600 евра по тони“, наводи Галетин.
Приноси и квалитет пшенице могу бити упитни ако се користи семе „са тавана“
Коришћење недекларисаног семена – скупља дара него мера
Иако се у почетку чини да је коришћење семена „са тавана“ јефтиније, на крају се, истичу стручњаци, испостави да то баш и није тако.
„Пољопривредници са таквим семеном и усевом имају велику несигурност када је реч о профиту. Оно што је скривено у семену и што пољопривредници не виде су болести које се преносе семеном, а које се коришћењем сопственог семена уносе у земљиште. На тај начин се оно контаминира не само једне производне године, већ за дужи временски период“, каже проф. др Светлана Балешевић Тубић из Семенарске асоцијације Србије.
„И онда пољопривредници имају велика улагања у средства за заштиту биља. То не узимају у обзир на почетку сезоне када се опредељују да ли ће због цене користити сопствено семе или сертификовано“, наводи наша саговорница.
Семенска производња је, објашњава, врло специфична и постоје мере у технологији гајења које обезбеђујују сигурност у производњи.
„Пољопривредници се одлучују за одређену сорту због њених специфичних карактеристика и спрам тога да ли желе пшеницу за сопствену производњу или за прерађивачку индустрију. Те карактеристике се губе коришћењем сопственог семена и тада имате пад приноса, јер немате семе које је добијено у провереној процедури сертификације“, наводи Балешевић Тубић.
„Сертификовано семе је испитано и произвођач може да буде сигуран када је у питању квалитет зрна, енергија клијања, зна коју норму да користи. Код несертификованог семена мора да се користи већа количина, али није количина семена за сетву највећа разлика. То је најмање када говоримо о производњи, јер касније су трошкови много већи“, истиче наша саговорница.
Употреба декларисаног семена је инвестиција, а никако трошак
На коришћење провереног семена не треба гледати као на трошак, већ као на инвестицију.
„Пољопривреда је производња под отовреним небом, а драстичне последице климатских промена се могу једино оплемењивањем ублажити. Сви оплемењивачи рачунају на тај фактор у својим програмима и праве сорте и генотипове који су толерантни на климатске промене и резистентни на болести“, каже Балешевић Тубић.
„Произвођачи од недекларисаног семена добијају неквалитетан производ који тешко могу да продају, а многи при заснивању производње не размишљају о томе. Сада и млинарска индустрија, посебно добро развијени приватни млинови, све чешће плаћају пшеницу у откупу по квалитету иако то у држави није спроведено, нити је донет правилник за откуп по квалитету. Млинови су самостално увели правилнике и онда произвођач који има мешавину сорти, где се не зна нутритивни квалитет није конкурентан“, објашњава наша саговорница.
Предности употребе сертификованог семена, каже, требало би да препозна и држава, па да одређеним мерама подршке подстакне произвођаче који у производњи не користе семе „са тавана“, јер би тада зарађивала и од већих приноса и од ПДВ-а и од рада дорадних центара.
Рачуница Семенарске асоцијације Србије показује да је губитак буџета због коришћења несертификованог семена пшенице готово 80 милиона евра. Субвенционисањем употребе декларисаног семена, тврде, држави би остало више новца него што би искористила за исплату подстицаја пољопривредника.
1 коментар
Devet godina sejem moje seme uz odgovarajuću obradu i imam odlične prinose,a što je bitno pšenica manje oboleva.