Сезона која је за нама је прекретница у малинарству наше земље

Аутор: Gdjakovic
623 посета
Доживели смо да због шпекулативних цена у откупу, које су биле резултат неодмерене жеље за екстрапрофитом власника непродате малине сада доживљавамо крах коjeм се не назире крајМного речи у претходној години потрошено је на изналажење разлога, па и криваца за стање у производњи нашег најзначајнијег воћа.

Малина је бренд наше земље и по томе смо познати у читавом свету. Бренд „српска малина” а пре свега „квалитет Ариље” креирали су наши купци, а не ми јер су врло добро знали шта од нас добијају. Нажалост, чињеница је да ми још недовољно знамо због чега је наша малина била толико тражена и шта годинама испоручујемо странцима.

Чини се да је сезона која је за нама и проблеми у пласману на светско тржиште, који су настали по завршетку бербе, прекретница у малинарству наше земље. Нереална очекивања и медијски наступи појединих интересних група направили су огромне проблеме јер је са порастом откупне и извозне цене дошло до значајног смањења количине извезене малине. Због тога је општи став наших традиционалних купаца да је превисока извозна цена српске малине главни разлог смањења куповине у нашој земљи у последњих неколико година, а посебно у сезони 2022–2023. године..

(Фото лична архива)
Окосницу малинарске производње код нас чине сорте „виламет” и „микер” које су неприкосновене по квалитету када су у питању технолошке карактеристике и за које купци показују интересовање. Неодговорним понашањем, повлачењем струке пред трговцима и расадничарима, код нас је створено велико шаренило па су и многи извозници посезали за мешањем сората и „миксовањем” испорука „виламета” и „микера” са сортама „фертоди” „заматос”, „полка”, „глен емпл” и другима. А то су сорте које по својим карактеристикама нису оно на шта су купци навикли и због дужине трајања довођења у заблуду, а може се рећи и својеврсне преваре, полако су се окретали другим тржиштима.

Последња дешавања са висином цене по којој највећи број извозника пласира робу на светском тржишту, а која је доста нижа од цене коју су откупљивачи писали на откупним листовима, али највећи број њих још није исплатио произвођачима, стварају велику нервозу и неизвесност у сезони која је пред нама. Чињеница је да у доста дугом периоду у нашој земљи не постоји озбиљан приступ и одговарајуће саветодавно тело које би давало смернице и упутства, не само у кризним годинама већ и у годинама када је малинарство бележило знатно боље резултате. Тела као што су национални савети за малину (па и боровницу, јагоду и друго воће од значаја за привреду одређене земље) постоје у Америци, Чилеу и другим земљама у којима се реч струке, произвођача и прерађивача усклађује и у којима не постоје осцилације поводом питања произведених количина, а још мање цена коју остварују на тржишту као што је то случај код нас. Због тога су Чилеанци у претходним годинама циљано смањивали производњу јер су знали шта се дешава и како ће високе цене утицати на тржиште.

Американци маркетиншким активностима поспешују потрошњу и због тога се залихе смрзнуте робе код њих, за разлику од Европе, месецима смањују и само у новембру су имали пад залиха за 19 одсто, а у децембру за више од 10 одсто у односу на претходне месеце.

Због чега се нама све ово дешава и зашто смо доспели у ситуацију да се малина тренутно продаје по цени од 300 динара (плус ПДВ) за категорију „оригинал” бројни су разлози.

Један од њих лежи и у чињеници да су код нас помешане улоге – произвођачи би радо да буду хладњачари, хладњачари би да постану извозници а сви заједно би да се баве послом који није њихов. У таквим ситуацијама проблеми су неминовни, а губици загарантовани и због тога не треба да нас чуди податак да се тренутно малина може набавити по цени још нижој од горе поменуте. Овакву малину продају углавном власници малих хладњача, а такође и произвођачи који су робу услужно смрзавали у туђим хладњачама. Сви они су вођени погрешним информацијама, а слободно се може рећи и незајажљивим прохтевима да малину у каснијем периоду продају по цени од 1.000 па чак и 1.500 динара. Процена је да је око пет одсто наше прошлогодишње производње на овај начин ускладиштено и добар део тих количина се сада продаје по цени од 270 динара па и ниже И онда смо доживели да због шпекулативних цена у откупу, а које су биле резултат неодмерене жеље за екстрапрофитом код власника непродате малине сада доживљавамо крах којем се не назире крај.

Даље обарање цене малине сигурно да не иде никоме у прилог а можда најбољу слику стања малинарства код нас пред прошлу сезону откупа, када су чињени покушаји за стабилизацију прилика, дао је један од власника стране хладњаче који већ дуго веома успешно послује на простору западне Србије и чији кооперанти због целокупно исплаћеног прошлогодишњег рода сада задовољно трљају руке. Према његовим речима, на шаховској табли малинарства Србије помешале су се фигуре. Пешак може постати краљица дугим и тешким путем до краја табле, коњ у шаховској партији никада неће бити краљица, а важна је фигура игре. Чак и краљ не може ићи далеко, креће се само за једно место у игри и може бити матиран. Зато је циљ у овој игри бити краљица – моћна фигура свих кретања. А краљица су и прави произвођачи и прерађивачи, заштитари и професори. Али сви они морају знати где им је место и тада је кретање слободно и успешно.

Зато је закључак да када коњ умисли да је краљица, превидом лошег играча, бива поједен од пешака у његовом дугом путу по шаховској табли. Појединачни пешаци по табли су сами за себе рањиви али увезани по табли постају моћни и чувају један другог – пешак произвођач, научни радник, заштитар, прерађивач, купац. И сваки за себе, поштујући правила игре, на крају табле може постати краљица, рече овај мудри човек који годинама опстаје захваљујући поштовању принципа одржања квалитета изнад свега.

А тај принцип су још у прошлом веку успоставили руководиоци Земљорадничке задруге из Ариља са Светом Петровићем на челу, Радомиром Карићем, Добрилом Ненадићем, Славом Радојевићем, Млађом Кривачићем, Добрилом Поповићем, Мирком Дабовићем и другима, који су српску малину поставили за стандард према којем се купци из света и данас управљају.

Имајући у виду чињеницу да од малине у нашој земљи директно и индиректно зависи више од 350.000 људи, наредни месеци и сезона пред нама показаће да ли су досадашња дешавања направила непоправљиву штету нашем малинарству јер је Србија озбиљно уздрмала дугогодишњу лидерску позицију на светској тржници. Повратак поверења је дуготрајан и неизвестан процес, а да ли су и у којој мери наши купци одустали од „виламета” и „микера” видећемо веома брзо. Оно што охрабрује јесте да имајући увид у неке од последњих фактура испорученог „роленда” сорте „микер” по цени од 11,10 евра по килограму, да можемо бити сигурни како за најдоследније не постоји бојазан и страх да ће бити губитници у тренутном „чистилишту” у послу са малинама, о чему је „Политика” писала у ранијим бројевима.

Институт за воћарство, Чачак

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/535393/Pogledi/Malinarstvo-kao-sah 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Srodni tekstovi

Оставите коментар