Сви се питају какве су цене откупа и колико зарађују кланице

Аутор: Gdjakovic
91 посета

Нижа цена телади и крава за клање СМ расе на сточној пијаци у Ужицу На сточној пијаци у Ужицу је протекле недеље дошло до пада продајне цене телади, СМ расе, телесне масе до 160 килограма, на доминантних 640 дин/кг. Нижа је, такође, била и цена крава за клање, СМ расе, јер је доминирао износ од 280 дин/кг. У кланицама на подручју златибораког региона евидентиран је пад У кланицама на 7 8 9-10 подручју шумадијског региона дошло је до раста откупних цена товне јунади, телесне масе преко 500 килограма, и крава за клање, СМ расе. За откупљену товну јунад кланичари су плаћали 360 дин/кг, док је у категорији крава за клање доминирао износ од 250 дин/кг. откупне цене телади на доминантних 650 дин/кг, раст откупне цене товних бикова СМ расе телесне масе преко 500 килограма на доминатних 370 дин/кг и крава за клање СМ расе на 280 дин/кг. Карактеристика седмице у периоду од 20. до 26.маја био је пад откупне цене телади СМ расе телесне масе до 160 киограма и раст откупне цене товне јунади телесне масе преко 480 килограма у кланицама на подручју Мачванског региона. Наиме за откупљену телад кланичари су плаћали 800 дин/кг, док је доминантна откупна цена товне јунади износила 375 дин/кг. Репортери СТИПС из Лознице протекле су седмице забележили пад откупне цене товних бикова телесне масе преко 500 килограма пошто је доминирао износ од 360 дин/кг.

Доминатна откупна цена телади, СМ расе, телесне масе до 160 килограма, износила је 550 дин/кг у кланицама на подручју браничевског региона. За откупљену товну јунад телесне масе од 350 до 480 килограма одгајивачи су добијали 500 дин/кг, а за краве за клање СМ расе 200 дин/кг у седмици за нама. На сточној пијаци у Пожаревцу су цене телади и товне јунади биле идентичне, док је доминантна цена крава за клање износила 220 дин/кг. Најчешћа откупна цена товних бикова, СМ расе, телесне масе преко 500 килограма, износила је 380 дин/кг у кланицама на подручју пиротског региона, уз констатацију да су обим понуде и откупа ове категорије говеда били добри.

Нижа цена прасади забележена је на пијаци у Крагујевцу, Краљеву и Лозници

Откупна цена товних свиња, телесне масе од 80 до 120 килограма, била је виша у односу на претходни период у кланицама на подручју јужнобанатског региона, пошто је доминирао износ од 230 дин/кг. На пијаци живе стоке у Крагујевцу евидентиран је пад цене прасади, телесне масе од 16 до 25 килограма на доминантних 500 дин/кг, крмача за клање на 180 дин/кг и раст продајне цене товних свиња телесне масе од 80 до 120 килограма на доминантних 240 дин/кг.

Прасад телесне масе од 16 до 25 килограма била су јефтинија протекле седмице и на пијаци у Краљеву, пошто је доминирао износ од 360 дин/кг. Нижа је у односу на претходни период била и цена товних свиња, телесне масе од 80 до 120 килограма, јер је доминирао износ од 180 дин/кг. Нижа је била цена прасади, телесне масе од 16 до 25 килограма и на пијаци живе стоке у Лозници, пошто је доминирао износ од 500 дин/кг. Репортери СТИПС из Чачка протекле су седмице евидентирали раст цена обе категорије прасади на сточној пијаци у овом граду. Наиме грла телесне масе до 15 килограма, могла су се пазарити за 400 дин/кг, док је за грла телесне масе од 16 до 25 килограма требало издвојити 380 дин/ кг. Кланичари са подручја јабланичког региона протекле су седмице за откупљену прасад, телесне масе од 16 до 25 килограма плаћали 500 дин/кг, док је доминантна откупна цена товних свиња телесне масе преко 120 килограма износила 220 дин/кг.

У Крагујевцу нижа цена јагњади, јаради и оваца

Према извештају репортера СТИПС из Крагујевца, у седмици за нама је дошло до пада продајних цена јагњади на 500 дин/кг, јаради на 300 дин/кг и оваца на 180 дин/кг. У кланицама на подручју шумадијског региона евидентиран је пад откупне цене јагњади на 500 дин/кг и раст откупне цене оваца на 200 дин/кг. Нижа је била цена јагњади у односу на претходни период и на сточној пијаци у Лозници упркос врло слабој понуди ове категорије оваца. Наиме, доминирао је износ од 480 дин/кг. Откупна цена јагњади била је нижа протекле седмице и у кланицама на подручју подрињског региона, пошто је доминирао износ од 530 дин/кг.

Откупна цена јагњади била је нижа у односу на претходни перио у кланицама на територији мачванског региона, пошто је доминирао износ од 550 дин/кг. Јагњад и јарад су била јефтинија у седмици за нама и на пијаци живе стоке у Врању. За јагњад је требало издвојити 500 дин/кг, а за јарад 480 дин/кг. Продајна цена јагњади била је нижа у односу на претходни период и на пијаци живе стоке у Ужицу, пошто је доминирао износ од 460 дин/кг, док се цена оваца није мењала, јер је за килограм живе мере ове категорије требало издвојити 170 дин/ кг. Обим понуде и продаје били су добри. На пијаци живе стоке у Лесковцу су се протекле седмице могла пазарити јагњад по доминантној цени од 500 дин/кг, за јарад су купци плаћали 400 дин/кг, за овце 235 дин/кг, док је најчешћа продајна цена коза износила 170 дин/кг.

Житарице и сточна храна

 

Репорет СТИПС из Пирота је протекле седмице евидентирао пад цене луцеркиног сена у балама на газдинствима у околини града. Наиме доминирао је износ од 30 дин/кг. Доминантна продајна цена сојине сачме износила је 90 дин/кг, док је за сунцокретову сачму требало издвојити 45 дин/кг у малопродајним објектима на подручју Краљева протекле седмице. Продајна цена луцеркиног сена у балама била је нижа у односу на претходни период на газдинствима у околини Лознице, пошто је износила 22 дин/кг. Нижа је, такође, била и цена пшенице упакована у џакове, најчешће од 50 килограма, јер је доминирао износ од 26 дин/кг. Луцеркино сено у балама било је скупље и на пијаци, пошто је доминирао износ од 25 дин/кг, а скупљи је био и сточни јечам упакован у џакове, пошто је доминирао износ од 30 дин/кг. У малопродајним објектима на подручју овог града забележен је раст Агроинфо вести и цена сточног брашна на доминантних 24 дин/кг сунцокретове сачме на доминантних 55 дин/кг. У малопродајним објектима на подручју Панчева дошло је до раста цена кукуруза окруњеног природно сушеног и пшенице упаковане у џакове најчешће од 50 килограма, јер је код кукуруза доминирао износ од 24 дин/кг, а код пшенице износ од 26 дин/кг. За разлику од газдинстава на пијаци је пшеница била јефтинија у односу на претходни период, јер је доминирао износ од 24 дин/кг. Пад цена евидентиран је на газдинствима у околини Шапца, јер је доминирао износ од 20 дин/кг. Протекле је седмице дошло до раста цене сојине сачме на доминантих 102 дин/кг и пада цене сунцокретове сачме на доминантих 52 дин/кг у малопродајним објектима на подручју Ужица.

Колико прерађивача меса има и како послују?

У Србији се прерадом и конзервирањем меса бави више од 800 фирми, од чега је чак девет великих компанија. Гиганти месне индустрије – Индустрија меса Матијевић, Царнеx, Неопланта, Yухор, Индустрија меса Топола, Златиборац, Трлић, Агро-папук и Ђурђевић у години за нама остварили су профит од 3,8 милијарди динара (33 милиона евра). За разлику од трговинских ланаца који се углавном прешли у руке страних компанија, кланичкопрерађивачка индустрија је након приватизације остала у власништву домаћег капитала. Производњом сланине, чварака, пршуте, шунке, кобасице и паризера већ годинама се баве највећа и најуспешнија имена српског бизниса – Миодраг Костић, Мирослав Мишковић, Петар Матијевић, Небојша Шарановић.

Упркос жестокој конкуренцији, титула српског краља меса и прошле године је припала Петру Матијевићу, који је у бизнис са месом ушао 1991. године када је отворио занатско-трговачку радњу МИМ. Данас, 33 године касније, Матијевић има 1.659 запослених и 155 малопродајних објеката широм Србије. У 2023. години његова компанија остварила је 1,2 милијарди динара (10,8 милиона евра) чисте зараде. Међутим, тај резултат упола је мањи од оног оствареног 2022, када је Матијевић имао нето добит од 2,4 милијарде динара (20,6 милиона евра). Други на листи најуспешнијих компанија које се баве производњом и прерадом меса и месних прерађевина по оствареној нето добити у 2023. години је фирма Трлић са нешто више од 570 милиона динара, а за њим следи Агро-папук са 491 милионом динара зараде. Златиборац је годину завршио са 402 милиона динара нето добити, што му је обезбедило четврто место на прошлогодишњој листи гиганата месне индустрије.

На петом месту, рангираних по нето добити, налази се Костићев Carnex са 325 милиона зараде. што је упола мање него у 2022. када су имали нето добит 734 милиона динара. Аналитичар Немања Ђурђевић сматра да су смањени приходи од продаје и већи трошкови за запослене највише утицали на слабије пословне резултате Матијевића и Carnex. ”Компанија Матијевић је 2023. годину завршила са скоро преполовљеним износом ЕБИТДА, прецизније мањом за 52%, у односу на 2022. Разлог томе је утицај два фактора: мањи остварени приходи од продаје за 3,1% и раст укупних пословних трошкова за два одсто. Трошкови запослених су се повећали за 17% у односу на годину раније. Позадина те промене је смањење броја запослених за три одсто, али и повећање просечне плате по запосленом за 21%“, сматра Ђурђевић.

Извор: СТИПС,  Agronews

Srodni tekstovi

1 коментар

Оставите коментар