Од две пуне приколице пшенице које је истоварио у складиште, Јожеф Барна пољопривредник из Михајлова код Зрењанина покриће улагања, а заради се нада од дела који оставља на чување.
„Оно што имамо задужење то ћемо да продамо. Да се раздужиш то је пола, ако ти је још земља у закупу онда теби остане десет, петнаест посто и то је то,“ каже пољопривредник из Михајлова Јожеф Барна.
Руски председник Владимир Путин је у разговору са јужноафричким колегом Сирилом Рамафозом рекао да нису испуњене обавезе нити су отклоњене препреке извозу руске хране и ђубрива.
Путин је током разговора истакао да главни циљ споразума, а то је снабдевање житом земаља у невољи, укључујући и афрички континент, није реализован.
Квалитет и принос у средњем Банату су бољи него лане. По хектару се убере просечно и шест тона. Недостаје складишног простора, јер су остале залихе старе пшенице у силосима.
„Ми тренутно имамо преко три хиљаде тона на бетонском простору, а уједно то је све на отвореном, а имамо да косимо до краја недеље. Протеини се крећу од 12,5 до 14, влага је просечна десет, једанаест, дванаест тако да је квалитет робе врло, врло добар,“ истакао је произвођач и откупљивач пшенице Драган Раца.
Пшенице је у Србији на око 720.000 хектара, 17 одсто више него годину пре. У време сетве је коштала 38 динара, скоро дупло више него сада. Аналитичари очекују опоравак на тржишту.
„Свим произвођачима који имају добру и квалитетну пшеницу препоручујем да не продају пшеницу у овом тренутку, тим пре што мислим да ће квалитетна пшеница остварити и већу цену. А генерално мислим да ће тржиште одреаговати тако да ће цена како време буде одмицало бити све боља,“ агроекономски аналитичар Жарко Галетин.
Они који су се за репроматеријал задужили на агро рок до 15. јула, морају продати пшеницу, јер након тога следи обрачун камате за неизмирене обавезе.
