Све више страних радника на нашим њивама, а колико нас они коштају?

Аутор: Gdjakovic
735 посета

Страни сезонски радници дневно могу да зараде до тридесетак евра, берући воће и поврће и радећи лакше послове у пољопривреди

И на пољопривредним плантажама, а посебно на оним где се беру шљиве, купине и боровнице, понекад и паприке или парадајз, ради све више странаца. Осим домаћих радника, сезонци стижу и из суседства, али се посебно на југу земље могу видети и они из удаљених делова света, махом из Узбекистана и Египта. Страни сезонски радници дневно, у просеку, могу да зараде до тридесетак евра, берући и сортирајући воће и поврће, обављајући лакше послове у пољопривреди. За разлику од ове године, претходних су били ангажовани и радници из Непала и Индије, наглашавају из Националне алијансе за локални економски развој (Налед).

Према подацима портала „сезонскипослови” од почетка године пријављена су 564 странца са несрпским држављанством на сезонским пословима у пољопривреди. Ипак, од почетка рада електронског софтвера за пријављивање, тачније од 1. јануара 2019. па до овог јула евидентирано је укупно 81.914 сезонских радника. Надлежни напомињу да не пријављују сви пољопривредници радну снагу преко овог портала, јер то могу и раде приватне агенције за запошљавање, тако да је број ангажованих у Србији сигурно већи.

Социјално гарантована „пензија” нема везе са касом пензијског фонда

Како подсећају у Наледу, страни радници готово да нису били ангажовани на сезонским пословима у пољопривреди до 2021.

– Након тога бележи се тренд раста броја пријава. Током последње две године, број странаца се не разликује у великој мери. Међутим, може се констатовати да у односу на прву половину 2022. када је био ангажован 491 радник, ове године тај број је увећан за 70 пријава. То значи да су у току 2023, прецизније речено до сада, ангажована 564 странца са несрпским држављанством на сезонским пословима у пољопривреди – наводе из Наледа. Додају да је укупан број пријављених сезонских радника ове године 22.862, а то показује да је проценат ангажованих странаца мали у односу на српске држављане.

Сезонски послови се иначе могу обављати на основу уговора о раду на одређено време и уговора о привременим и повременим пословима, али се посебна евиденција о ангажовању сезонских радника по овим уговорима не води. Предности увођења е-система су бројне. Радници данас имају сигурну накнаду, пензијско, осигурање у случају повреде на раду, правну сигурност иако не постоји писани уговор јер је сама регистрација на порталу довољан доказ (могу да траже и писану потврду послодавца). Привреда има ниже административне и финансијске трошкове, подсећају у Наледу, а држава је добила уређен систем, бољу ефикасност контроле и наплате, нижу сиву економију, веће запошљавање и пореске приходе. С обзиром на то да је ангажовање на сезонским пословима рад ван радног односа, на њих се не примењују посебни услови за запошљавање странаца и важе исти услови као и за сва друга лица која су држављани Србије.

Извор:

https://www.politika.rs/scc/clanak/567622/njive-sezonski-radnici

Srodni tekstovi

Оставите коментар