Зеленишно ђубрење представља заоравање свеже надземне масе биљака, које се наменски гаје како би се земљиште обогатило органском материјом ,на тај начин побољшале физичке, биолошке и хемијске особине У јесен пољопривредни произвођачи највећу пажњу посвећују ђубрењу земљишта, пред основну обраду,припремајући га за сетву јарих усева. Иако важна агротехничка мера, зеленишно ђубрење или сидерација мало је заступљена код нас тако да се целокупна пажња произвођача своди на заоравање стајњака,НПК ђубрива и кречног материјала уколико су земљишта кисела.Акценат на зеленишно ђубрење се више ставља у органској него у конвенционалној производњи иако се заоравањем зелене масе биљака, које се сеју за ту намену, у земљиште уноси велика количина органске материје у циљу поправке физичких, хемијских и биолошких особина земљишта,односно ради повећања плодности земљишта и приноса гајених усева.Најпогоднији усеви за ову намену су они који у кратком временском периоду формирају велику биљну масу и захваљујући развијеном и дубоком кореновом систему усвајају хранива из дубљих слојева земљишта и на тај начин их премештају у оранични слој.
За ову намену најповољније су легуминозне биљке које могу уједно и да фиксирају атмосферски азот и на тај начин обогаћују земљиште азотом (детелина, лупина, соја, сточни грашак, грахорице и др.). Поред легуминозних биљака могу се сејати: уљана репица, сточна репа, перко, сунцокрет и неке стрнине попут ражи, јечма, затим слачица, фацелија или љуљеви. Наведени усеви обично се сеју као пострни (накнадни) усев након скидања житарица, потом се заоравају у јесен или у рано пролеће, у зависности од наредне културе.Пракса је показала да их треба сејати нешто чешће него за нормално искоришћавање. Најбољи ефекат зеленишног ђубрива је када се користи заједно са другим врстама ђубрива као што су органска и минерална. Стајњак убрзава разлагање биљних остатака , а примена фосфора и калијума у препорученим количинама омогућава да се постигне оптимална количина хранива у земљишту.Поред утицаја на плодност земљишта зеленишно ђубриво утиче и на смањење сабијања земљишта после обилних падавина у кратком времену као и на смањење испирања храњивих елемената.Лупина се као зеленишно ђубриво најчешће гаји на бескречним и песковитим земљиштима где даје од 40000-7500т/ха зелене масе. Сеје се у марту , а заорава када је већина биљака у цвету, почетком јуна.
Сточни грашак даје 35000-40000 т/ха зелене масе и брзо се разлаже. Може се сејати у јулу, као и у септембру, октобру и новембру. Заорава се када је око 50% биљака у цвету.Обична грахорица се за зеленишно ђубриво сеје у јулу или августу на свим типовима земљиштима и заорава се касно у јесен. Због полегања је као и сточни грашак треба сејати у смеши са овсем или ражи.Маљава грахорица се користи на средње тешким и песковитим земљиштима. Може се сејати у јулу, августу,септембру и октобру. Сеје се у истој количини ( 120кг грахорице и 60кг.овса) и смеши као и обична грахорица.
Усеви за зеленишно ђубрење се заоравају када су биљке зелене и сочне и имају највећу масу јер се тада најлакше заоравају. То је период убрзо после цветања јер тада биљке имају највише азота. Усеви зеленишног ђубрива развијају веома живу микробиолошку активност у земљишту и имају утицај на растресање и биогеност подораничног слоја уз помоћ моћног кореновог система. Резултат свестраног деловања зеленишног ђубрења на земљиште јесте повећање приноса наредног, а врло често и следећег усева. Предност је у томе што је производња зеленишног ђубрива јефтина при релативно малим улагањима рада и при искоришћавању унутрашњих резерви газдинства.
Аутор: Стоиљковић Драгана
Извор: Агробизнис магазин
