РС: Има ли спаса за производњу: Пољопривредници се поново надају већим подстицајима

Аутор: Gdjakovic
307 посета

Нова година, нови министар и правилник о подстицајима. А, очекивања пољопривредника и овај пут иста – уздају се у већу новчану помоћ државе.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Саво Минић одржао је већ низ састанака са пољопривредницима, нагласивши да је на располагању довољно средстава да се помогне пољопривредним произвођачима. Како је најавио, један од приоритета у новој години биће већи обухват корисника подстицаја, тако ће лимит за узгој крмача бити смањен на десет уместо досадашњих 15, а оваца са стотину на 50 грла. То ће пружити шансу и ситним произвођачима, а очекује се да ће смањењем лимита бити повећан обухват пољопривредних газдинстава за више од 20 одсто, пише Српскаинфо.

Правилник о начину усмеравања подстицаја за 2023. требао би бити донесен крајем месеца, а до тада пољопривредници очекују још један круг разговора.

Из Удружења узгајивача оваца и коза поздрављају најављено смањење лимита за узгој, али поручују да поред тога треба повећати и износ подстицаја.

Напомињу да су подстицаји у окружењу и до пет пута већи него код нас, у Федерацији БиХ, на пример, износе 45 КМ (око 22 евра), у Македонији 60 КМ (око 30 евра).

Као да су од птичјег, а не крављег млека: Ево колико су за годину дана скочиле цене сира и маслаца у Српској

– Да би живео од оваца мораш имати најмање 150 до 200 грла. Они који држе 50 оваца углавном су људи који већ негде раде и још имају имање или држе мешано краве и овце. Подстицај од 11 КМ (око 5 евра) не значи ништа, то је социјална помоћ. Не видим да ће тај износ икога одвратити да не оде у Словенију или Аустрију- сматра председник удружења Милан Ћирић, додајући да чак ни са 20 КМ (око 10 евра) неће бити ефекта.

Козари су још пре неколико година, када су цене биле кудикамо ниже, истицали да би им значило да подстицаји буду 50 КМ (око 25 евра) по грлу.

Семберски узгајивач свиња Перо Зарић, има минимална очекивања за ову годину, само да одржи тренутну производњу која у турнусу износи око 2.500 комада.

– Имам између 800 и 900 комада свиња, не планирам се ширити, да ми је само остати на овоме, али вероватно ће бити смањивања производње. Ове године подстицај нам је био 24 КМ (око 11 евра) по свињи. Ако нам дигну подстицаје на неких 70 КМ (око 35 евра), имаће неког смисла радити, ако не, онда повлачи се и спуштај ролетне – сликовито прича Зарић.

У истом тону описује и данашње цене. Прасе за товар кошта 250 КМ, па колико онда треба да буде товљеник да би могао оправдати цену прасета и хране, пита наш саговорник. Килограм соје иначе износи 1,5 КМ (око 0,75 евра), а брашна 1,20 КМ (око 0,60 евра).

– Цене прасади у односу на цену хране су мале, али у односу на килограм меса и крајњег потрошача су велике. Инфлација је направила чудо, пензије и плате нису могле то да прате, а најгоре је што крајњи потрошачи мисле да смо ми у екстра профиту и заради, међутим то није ни близу. Да није било подршке из Компензационог фонда, све наше паре би биле затворене- говори Зарић.

И воћари очекују од министарства да им изађе у сусрет, како би могли задржати ниже цене производа. Због силних поскупљења у претходном периоду и воће је поскупело у просеку за 20 одсто, али цене, кажу, не могу више дизати јер неће имати коме продати своје производе.

Воћари се зато надају већим издвајањима из буџета за подршку овој производњи, која се, нажалост, из године у годину смањује.

– Исто тако, очекујемо повећање издавања по килограму продатог воћа и дефинитивно редовнију исплату што се тиче подстицаја- каже председник Удружења воћара “Приједор” Младен Марјановић.

А, упоредо са новцем, пољопривреднике брине и чудна клима, посебно овогодишња зима која се таквом не може ни звати. Неко решење се, истичу, мора тражити.

– Клима представља све већи проблем. Страхујемо од саме производне године, температуре су тренутно толике да воће не мирује, иако би требало у овом периоду. Све то ће узроковати и веће издатке за заштиту биљака- закључује Марјановић.

Из ресорног министарства за ову годину најавили су још и доношење закона о пољопривредним подстицајима, што ће бити основ да произвођач тачно зна шта може очекивати у једној години, како би могли ићи у дугорочна улагања.

Аграрни буџет Српске у овој години повећан је са 70 на 180 милиона марака.

– Имамо средства и сигурно ћемо их пласирати на најбољи могући начин. Много више контроле ћемо увести, јер морамо ићи у корак са временом и са информационим системима- поручио је ресорни министар Стево Минић.

Поручио је да се мора произвести максимална количина хране са домаћих парцела и обрадивих површина уз примену савремених агротехничких мера и подстицаја.

Истакао је да ће се повећати број корисника и када је реч о производњи рибе у Српској, те да ће један од циљева бити и рурални развој и сеоска инфраструктура, самозапошљавање младих, како би се на селу задржала пољопривредна домаћинства.

– Имамо проблем радне снаге и зато размишљамо о увођењу систему како би наш пољопривредни произвођач посредством апликације могао на дан пријавити берача, копача и све оно што му је битно – рекао је Минић.

Извор: https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/ima-li-spasa-za-proizvodnju-poljoprivrednici-se-ponovo-nadaju-vecim-podsticajima/mtsb2fg 

Srodni tekstovi

Оставите коментар