Према Стратегији пољопривредног и руралног развоја Републике Србије за период 2014-2024. године, рејонизација воћарске производње наводи се као један од основних предуслова развоја воћарства у Републици Србиј. Због тога је тим стручњака радио на дефинисању воћарских рејона и подрејона у Србији са детаљним описом климатских,земљишних, топографских и биотичких карактеристика.Ово подразумева и креирање листе врста воћа и сорти као и препорука и ризика за њихово гајење на одређеном подручју.Захваљујући овом истраживању добијени су резултати који нам указују за погодности макро и микро рејона за гајење појединих врста и сорти воћа као одабир подлога и узгојних облика. Истовремено одређене границе воћарских макро и микро рејона, израда листе воћних врста и сорти препорученим за гајење у датим рејонима и препорука за њихово успешно гајење.
Проф. др Зоран Кесеровић о овој теми говорио је на семинару Саветодавних служби и истакао где шта погодно гајити и предлог сотримента.Анализа обухвата следеће округе: Севернобачки –Бачка Топола, Мали Иђош и Суботица; Западнобачки -Апатин, Кула, Оџаци и Сомбор; Јужнобачки – Нови Сад,Петроварадин, Бач, Бачка Паланка, Бачки Петровац,Беочин, Бечеј, Врбас, Жабаљ, Србобран, Сремски Карловци,Темерин и Тител; Севернобанатски – Ада, Кањижа,Кикинда, Нови Кнежевац, Сента и Чока; Средњебанатски–Житиште, Зрењанин, Нова Црња, Нови Бечеј и Сечањ;Јужнобанатски – Алибунар, Бела Црква, Вршац, Ковачица,Ковин, Опово, Панчево, Пландиште; Сремски – Инђија,Ириг, Пећинци, Рума, Сремска Митровица, Стара Пазова и Шид; Мачвански – Богатић, Владимирци, Коцељева,Крупањ, Лозница, Љубовија, Мали Зворник и Шабац;Колубарски – Ваљево, Лајковац, Љиг, Мионица, Осечина и Уб); Подунавски – Велика Плана, Смедерево и Смедеревска Паланка); Поморавски – Деспотовац, Јагодина, Параћин,Рековац,Свилајнац и Ћуприја).
Овом приликом проф. др Зоран Кесеровић је рекао:
“Савремена интензивна производња воћа у великој мери зависи од услова средине. Ако услови нису одговарајући, чак и најбоља сорта уз најбољу агро- и помо-технику неће дати добре резултате. Узимајући у обзир ово, али и чињеницу да су воћке вишегодишње биљке, веома је важно да се умање било какви ризици утицаја спољне средине. Ниске температуре током и после мировања су у нашим условима кључни фактор смањења воћарске производње из године у годину.Најсигурнија мера за спречавање настанка штета од мраза је превентивна – избор воћне врсте и сорте у зависности од датих агроеколошких услова, те осетљиве воћне врсте не треба гајити у регионима са учесталом појавом ниских зимских температуре и пролећних мразева” закључује проф.Кесеровић.
ФАКТОРИ КОЈИ НАЈВИШЕ УТИЧУ НА СМАЊЕЊЕ
ПРИНОСА: појава ниских зимских температура и раних пролећних мразева, нагле промене температура у периоду мировања, лоши услови за време опрашивања и оплодње,болести и штеточине, штете од града, суша, ожеготине листова и младара, олујни ветрови, алтернативна родност итд.
ВОДЕЋЕ СОРТЕ ЈАБУКА У ПРОИЗВОДНИМ
ЗАСАДИМА : Ајдаред , Златни делишес и његови клонови,Грени Смит, Црвени делишес и његови клонови , Јонаголд и његови клонови, Фуџи и Бребурн.
ПРЕПОРУКА НОВИХ СОРТИ: КЛОНОВИ ГАЛЕ (Schnico red, Dark Baron, Devil, fendeka, Simmons Buckeye, Nikangie gala); клонови Црвеног делишеса (Roat King, Jeromine)лонови Фуџиа ( Kiku 8, Fubraks) и клуб сорте (Crimson snow, Cosmic crisp, Honey Crunch).
ПОДЛОГЕ ЗА ЈАБУЧАСТЕ ВОЋНЕ ВРСТЕ
Подлоге за јабуку • Шумска (дивља) јабука (Малус сyлвестрис Милл.М 9 (Malling 9) Данас се за калемљење користе субклонови М 9.Најслабије бујни субклонови, приближно као М 9 стандард су НАКБ 337 и 339, Флеурен 56, док су најбујније Пајам 2,Ниц 29 и М 9 ЕМЛА, које су нешто мање бујне него М 26.и М 26 (Malling 26, ММ 106 (Malling – Merton 106) ,ММ 111 (Malling – Merton 111), А2, М 27.Веома перспективна подлога за јабуку је серија Geneva 11, 16,41 и 202 које се могу користити у поновној садњи, отпорне су на ниске температуре, ервинију, фитофтору, крваву ваш и одлично подносе поновну садњу.
Према речима проф. др Драгана Радивојевића број сорти у засаду не сме бити превелики (везан је за врсту воћака,расположивост радне снаге и величину парцеле).
„Код самооплодних сорти могуће је гајење једне сорте у засаду.Код самобесплодних (странооплодних) врсти, односно сорти, неопходно је у истом засаду гајити најмање две сорте које ће се међусобно оплодитиСорта која је заступљена у највећем проценту – главна сорта, а оне у мањем проценту- сорте опрашивачи“ објашњава проф. Радивојевић. Он посебно наглашава да се никада као опрашивачи не користе: триплоидне сорте, сорте у сродству (родитељи-потомци,различити клонови исте сорте) као ни сорте у оквиру исте интеринкомпатибилне групе.Када се говори о тржишту, проф. др Владе Зарић каже да провера квалитета: да воће које се ставља у промет мора испуњавати следеће услове: да је зрело, да је свеже,да није запрљано, овлажено и натруло, да не садржи остатке средстава за заштиту биља у количинама већим од максимално дозвољених, да нема стран и непријатан укус и мирис и да не садржи стране примесе, да нема напрслина,убоја нити оштећења проузрокованих биљним болестима и штеточинама, ако то правилником за поједине врсте и класе воћа није другачије одређено.Јабуке дозревају 6-10 пута брже на собној температури него у хладњачи. Највећа потрошња јабуке по становнику је у Турској. Постоји више од 8.000 различитих сорти јабука.Највише јабука у свету се производи у Кини.
КРУШКА
Водеће сорте крушке у производним засадима: Karmen, Santa Marija, Vilijamovka, Fetelova, Pakhams trijumf.
Препорука нових сорти: Turandot, Karmen, Aida, Xenia.
Подлоге за крушку: Сејанац дивље крушке (Pyrus communis) Бадемолика крушка (сланопађа, горница, Pyrus amygdaliformis V.), Дуње МА ,Ба 29 је клон провансалске МЦ (ЕМЦ,Ц) , ,Adams, Sido и подлоге OHF I Pyrodwarf,нова селекција Peters MC.
СУБВЕНЦИЈЕ: Подршка подизању вишегодишњих производних засада воћака Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде преко Управа за аграрна плаћања.Право да конкуришу имају сва лица уписана у Регистар пољопривредних газдинстава. Новац се даје као у виду подршке подизању нових производних засада са савременим технологијама гајења воћака са наслоном и без наслона као и припрема земљишта за подизање производних засада. Подстицаји се утврђују у процентуалном износу од 50% од вредности реализоване прихватљиве инвестиције, односно 65% за подручија са отежаним условима рада. Највиши укупни износ који може да се оствари: 15.000.000 динара. Треба пратити и остале конкурсе јер посебно можете остварити подстицаје на механизацију,опрему и капацитете за прераду.
Извор: Агробизнис магазин
