Уколико би најављене царинске мере између Сједињених Америчких Држава и Европске уније ступиле на снагу 9. јула, то би, по проценама економиста, могло значити још најмање две године рецесије за Немачку – најјачу привреду ЕУ и најважнијег економског партнера Србије.
Немачка је већ годинама водећи партнер у спољнотрговинској размени Србије, посебно у пољопривредно-прехрамбеном сектору и хемијској индустрији. Од укупног извоза производа српске ауто-индустрије, чак половина иде управо у Немачку, али значајан део чини и извоз пољопривредно-прехрамбених производа – све од свежег и прерађеног воћа и поврћа, до меса, млечних производа и сточне хране.
Иако је економска размена између две земље удвостручена од 2018. до 2024. године, немачка рецесија већ показује утицај и на српску привреду, али за сада – без драматичних последица. Како истичу у Привредној комори Србије, тражња опада спорије у секторима где постоји дугорочна сарадња и ланци снабдевања, али несигурност на тржишту Немачке доводи до опрезнијег планирања уговора и смањених количина наруџбина.
Упркос кризи, немачке компаније у Србији остају стабилне – њих око 900 послује на нашем тржишту и запошљава преко 80.000 људи. Оне у просеку плаћају 31% више од домаћих конкурената, што додатно оснажује сарадњу. Међутим, рецесија приморава привреду на тражење нових модела и сектора сарадње. Поред ауто-индустрије и аграра, све већи акценат ставља се на IT и вештачку интелигенцију, као и на металопрерађивачки сектор у којем немачке фирме све више траже добављаче из Србије.
Привредне коморе две земље, које сарађују већ две деценије, најављују у октобру нови заједнички догађај у Франкфурту, где ће стартапови из Србије – нарочито из области технологије, али и иновација у аграру – бити повезани са немачким компанијама.
Српска комора има представништво управо у Франкфурту, у згради чувене берзе, симбола немачке финансијске моћи. Иако је берза синоним за стабилност и дугу традицију, ни она није имуна на глобалне друштвено-економске поремећаје. Као и цела немачка привреда, и берза осећа пулс тржишта – који је у последње време све непредвидљивији.
Упркос неизвесности, привредници и у Србији и у Немачкој верују у континуитет сарадње. Они се надају да ће економски односи остати у знаку „берзанског бика“, односно раста, а не „медведа“ – који симболизује пад. У том контексту, српски аграр остаје један од кључних адута у очувању стабилности извоза и учвршћивању позиције Србије као поузданог партнера на европском тржишту.
Извор:РТС1
