После пандемије вируса корона, светско тржиште хране суочава се и са кризом у Украјини. На домаће тржиште прелива се инфлација са других тржишта, а у проблему је и извоз неких производа нашег аграра.
– На већ једно короном поремећено и рањиво тржиште, ево надовезује се и руско-украјинска криза. То је важно због тога што су обе ове земље аграрне силе, јер њихов извозни потенцијал представља безмало 30 одсто укупног светског извоза – каже агроекономски аналитичар Жарко Галетин.
Тржиште хране (али и енергената) ће додатно уздрмати најава глобалних санкција руског тржишта. Стога, у наредном периоду можемо очекивати врло неизвесну ситуацију у погледу ланаца снабдевања и пораста цена.
– Бојим се да Србија губи полако то велико тржиште Русије када је извоз воћа у питању, па ће сада бити још теже пласирати робу на то тржиште. Ова ратна збивања имаће непосрдане и промптне последице и на наше тржиште. Од почетка ратних сукоба, цене на светским берзама су расле и до 5 одсто на дневном нивоу. Бојим се да ћемо оборити апсолутне ценовне рекорде од прошле године, пре свега на тржишту житарица, кукуруз је то већ сада урадио (30дин) – сматра Галетин.Додатно се компликује ситуација у црноморском басену што се тиче логистике, луке у Мариупољу и Одеси нису у функцији па ће лука у Констанци бити вероватно преоптерећена да испуни све захтеве. Дакле очекује се озбиљан поремећај на тржишту житарица.
– Са инпутима које увозимо (енергенти и минерална ђубрива) ви практично увозите и инфлацију која се уграђује у структуру наше цене, а оно што највише мучи нашег произвођача је неизвесност и непредвидивост када улази у скупу производњу (можда и редуковане агротехнике) – закључио је Галетин.
Извор: https://www.agrotv.net/ratna-zbivanja-nastavice-da-ruse-cenovne-rekorde-hrane/
