У Србији се тренутно гаји три и по милиона свиња, а наша земља је некада, у време Милоша Обреновића, живела од извоза свиња у европске земље.Чувена раса „моравка“ данас је готово заборављена, а сматра се да је пршута од ове расе најквалитетнија, што доказује и Горан Бојовић, који суши месо од ове јединствене аутохтоне расе свиња на врху планине Јелице.
Овај домаћин свакодневно у својој сушари у континуитету качи месо у своје „слане собе“, које дими потпуно природно.“Нема ту тајне, што је природнији начин припреме то је и лепше. Ми ово месо димимо потпуно природно, буковим и шљивовим дрвима, од аутохтоне сорте шљиве, која је овде осушена и стара две године и без коре. На правом диму, уз благодети овог ваздуха који струји кроз Драгачево, нећете начин боље производе из наших сеоских сланих соба. Овде имамо такву климу, која погодује сушењу. Шљивово дрво се додаје да би месо добило шмек и имало лепши укус“, објашњава за Рину домаћин Горан Бојовић из Брезовица.Горан каже да тежи ка томе да месо његових моравки буде бренд, као и у време Милоша Обреновића, захваљујући коме су српски производи завршавали на европским трпезама.
„И тадашњи Милош није погрешио, био је најбогатији Србин и ја се надам да ћу можда једног дана стићи његову славу, а не морам баш богатство, јер то је раздобље преко 100 година које је Милош даривао Србији“, каже Горан кроз осмех.Посебно место у газдинству Бојовића из Брезовица заузима стари млекар, исти читав век, а трагови његове вредне баке уткали су значајан траг у његову визију будућности.
„Да, све је почело од једне старице, која је толико тога дала нашој породици, овом селу и оставила утисак и траг на све нас и ми смо схватили да све ово што радимо, то су заправо плодови њеног рада“, закључио је Горан.
Врхунски залогај са планине Јелице је светског изгледа, а српског порекла и дефинитивно ће обележити традиционалне трпезе ове зиме.
Извор: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija/specijalitet-od-dragacevske-gare-obara-sa-nogu-svi-lude-za-prsutom-od-zaboravljene-vrste-2082801
