Проф. ГЛАМОЧИЋ: Цена житарица може на горе ево како!

Аутор: Gdjakovic
70 посета

Субвенције у сточарство у Србији треба повећавати кроз инвестиције јер доносе већу додату вредност од производње житарица, а то би подигло и цене житарица због веће потражње – рекао је данас професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Драган Гламочић.

„Мора се већим средствима стимулисати раст сточног фонда и хитно га повећати увозом приплодних грла. У свињарству треба формирати матичне запате, односно нуклеус фарме, уместо што се за кланице увозе мушка прасад из Данске, а месо из Шпаније“ – рекао је Гламочић, поводом полемике између сточара и ратара ко треба да добије веће субвенције.

Гламочић који је 2013-2014. био министар пољопривреде, а од 2022. је саветник министра, навео је да не треба ратарима укидати субвенције, него их повећавати сточарима и то за инвестициона улагања.

„Срамота је да Србија буде извозник житарица, требало би да буде извозник меса, млека, сирева и производа од њих, као и прерађевина од малина и другог воћа“ – рекао је Гламочић.

Истакао је да уколико би био већи сточни фонд да би и житарице које су сада изузетно јефтине, биле скупље јер би се повећала потражња на домаћем тржишту.

Земље ЕУ имају, по његовим речима, у просеку једно условно грло по хектару обрадиве површине, а Србија 0,3-0,4 условна грла по хектару. „Србија значи има два ипо пута мање грла од просека ЕУ, али и од биолошког оптимума“.

Пољопривредници, како је истакао, не остварују исти приход од житарица и од интензивне производње по хектару обрадиве површине. Од житарица се, према његовим речима, може остварити приход око 1.500 евра по хектару, а од сточарства 5.000 до 10.000 евра по хектару.

„Ако се гаји воће са хектара може да се оствари и више од 10.000 евра, а ако се ‘увеже’ са прерађивачком производњом може се остварити и више од 20.000 евра“, рекао је Гламочић.

Холандија, како је рекао, има мање обрадивог земљишта од Војводине, а извози годишње пољопривредних производа за 120 милијарди евра, а Србија нешто више од четири милијарде, значи 30 пута мање. Прича се да Холандија смањује број говеда, а не каже се да Холандија има четири милиона говеда, па ће, према његовим речима, да смањи можда популацију на око три милиона говеда, а Србија има 700.000 говеда.

Србији, како је навео, не треба да буде циљ да буде извозник житарица, а увозник меса, млека, јаја и других прерађевина па и поврћа и да јој расте трговински дефицит.

„Од приче да Србија може да храни пола Европе дошло се до тога да више увози меса, млека, јаја, поврћа, него што извози“ – додао је Гламочић.

Сточарство би, према његовим речима, требало развијати и због обнове хумуса у земљишту. Сваке четврте године, како је навео, земљу би требало нађубрити стајским ђубривом.

Проф. др Драган Гламочић, Пољопривредни факултет у Новом Саду

„Да би сва земља била нађубрена стајским ђубривом сваке четврте године, професор Јан Марко је још пре неколико деценија израчунао да би за тако нешто било потребно око 100 година, али треба имати у виду да је тада сточни фонд био значајно већи него данас“ – рекао је Гламочић.

Навео је да земљиште, богато хумусом много лакше подноси сушу, даје веће приносе, потребно му је мање минералног ђубрива и рентабилнија је производња, а „ово што радимо данас сматрам злочином, јер земљу смо наследили од својих предака да би је дали у наслеђе својим унуцима“.

Због тога требало би, по његовим речима, повећавати улагања у сточарство и то у најсавременију опрему која ће фармерима омогућити бољу продуктивност и олакшати рад. Европска унија на самом почетку спровођења мера аграрне политике није имала меру директних давања скоро 30 година, а тек када је развила сточарство и постала самодовољна у прехрамбеним намирницама, прешла је, како је рекао, на директна давања.

Европа је, рекао је Гламочић, развијала сточарство улагањем у куповину нове опреме, аутоматизовану исхрану, чишћење ђубрива, а фарме у Србији „ако се не осавремене наредних година ће нестати јер захтевају 365 дана годишње радну снагу које нема довољно, а и ретко ко жели да ради овај тежак, прљав и мукотрпан посао“.

Земље ЕУ, како је навео, око 25 одсто буџета усмеравају у инвестиције руралног развоја, а Србија је 2018.-2019. дошла до 22 одсто, међутим тада почиње смањивање, па ће ове године то улагање, како је испланирано у буџету, пасти на испод десет одсто.

Додао је да Европа планира да у наредне три године повећа тај проценат са 25 на 35 одсто.

У Србији је, како је рекао 2013.-2014. око 65 одсто мера подршке било усмерено у сточарство, а данас је испод 35 одсто.

„Они који напусте узгој стоке и оду са села никада се више неће вратити у тај сектор и на село. Најгора опција је да држава газдинству даје директне подстицаје у кешу као сада, јер када им се даје новац у готовини, а држава је издвојила значајна средства ове године, али се исплаћују са закашњењем јер је сетва прошла, тај новац неће сав отићи у пољопривреду већ великим делом у широку јавну потрошњу. Сведок сам да се чланови домаћинства и свађају да ли ће тај новац потрошити на путовање, куповину стана…“ – рекао је Гламочић.

На питање да ли Министарство пољопривреде тражи помоћ стручњака, Гламочић је рекао да је око три месеца био консултован и рекао став око развоја пољопривреде и увођења е-аграра, али да Министарство пољопривреде није то прихватило, па је прекинута сарадња.

„Прва несугласица је била око увођења е-аграра, ја сам се некада бавио и програмирањем и аутор сам неколико информационих система, а један се користи у Северној и Јужној Америци. Радио сам и софтвер које је финансирало америчко Министарство пољопривреде, а увођење је трајало неколико година, а не неколико месеци као у Србији“, рекао је Гламочић.

Додао је да није против увођења е-аграра, али не „преко ноћи“ јер је знао какве ће бити последице.

Од 470.000 регистрованих пољопривредних газдинстава, а уствари их има више јер нису сва регистрована, док су субвенције по подацима Министарства пољопривреде исплаћене за 300.000 газдинстава што значи да многи који су регистровали домаћинство као пољопривредно, нису поднели захтев јер се мислило да регистрација аутоматски подразумева пријаву за субвенције.

„Остала су без подршке најмања и најкритичинија домаћинства која одржавају село, а за ‘велике’ не бринем, они су се снашли“ – рекао је Гламочић.

Ратарима је, како је рекао, обећано 18.000 динара по хектару, а ни то нису добили сви, бар их је 100.000 газдинстава.

„За исплату обећане друге транше субвенција од 17.000 динара у садашњем буџету Министарства пољопривреде нема довољно новца без ребаланса буџета“ – оценио је Гламочић.

Извор: Бета

Srodni tekstovi

Оставите коментар