ВРБАС – У Врбасу и околним општина завршено је око 65% жетве пшенице, а принос је нешто нижи у односу на прошлу годину. Брине и квалитет овогодишње озиме пшенице.
У врбаској и општинама Кула, Србобран и Бечеј у којима је надлежна Пољопривредна стручна и саветодавна служба из Врбаса ових дана жетва озиме пшенице се приводи крају, а у односу на прошлу годину површина под овом ратарском културом има нешто више, око 32 хиљаде хектара. Жетва је у овом периоду интензивна и до сада је урађено око 65 одсто површина. Владимир Ранков из Пољопривредне стручне и саветодавне службе каже да су приноси мањи од очекиваних, око пет и по до шест тона по хектару.
„Сви пољопривредни произвођачи су навикли на неке веће приносе, пошто су то сорте које су, којој одговара овај локалитет и овај климат уопште. Међутим, ми јесмо имали одређену количину падавина у оном моменту када је, у току вегетационог периода када је то требало озимој пшеници као биљној врсти, међутим, нисмо имали суму температура да та, то зрно налије онако-како би требало које би после резултирало самим приносом и самим квалитетом. Ми имамо у жетви штура и неналивена зрна која пропадају кроз сито и то је неки отпад и самим тим лош квалитет што се касније одразило и на смањење приноса од очекиваног.“
Владимир Ранков додаје да су обилне падавине утицале на квалитет зрна пшенице.
„Што се тиче квалитета зрна, тренутно кад произођач своју робу однесе код складиштара мери се хектолитар и он је изузетно низак. Креће се од 72 до 75 одсто што је много мање од неких уобичајених постотака за овај крај. То тим утиче и на смањење приноса и на овај принос који је тренутан, а то је у просеку пет и по до шест тона по хектару,“ рекао је Ранков.
Будући да је жетва у току Владмир Ранков истакао је да је Пољопривредна стручна и саветодавна служба из Врбаса добила допис из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства заштите животне средине, а ту је свакако укључено и Министарство унутрашњих послова, који апелују да се не пале стрништа и жетвени остаци. Жетвене остатке би требало заорати, јер се у случају паљења стрништа уништавају корисни микроорганизми, смањује се садржај хумуса у земљи, али и значајно угрожава екосистем на овом подручју.
Извор:
