Велику крађу стабала тополе у плавном подручју Дунава на територији Крњаче удруженим снагама спречили су, пре неколико дана, запослени из „Србијашума”, активисти удружења грађана „Еко-Панчевачки рит” и „Бела чапља”.
Примећено да се на простору од двадесетак ари крај Дунава „врзмају” непознате особе. Пошто су крадљивци успели да оборе четрдесетак стабала, одлучено је да се сачека прави моменат да дрва буду натоварена на шлепер тако да се починиоци овог лоповлука ухвате на делу. Како сазнајемо, због ове крађе је против четири особе покренут истражни поступак, а процењена штета је виша од 200.000 динара.
Фото „Еко-Панчевачки ри
– О томе шта се дешава крај Дунава обавестили су нас суграђани. Они су видели неке људе како секу тополе крај реке. Ти људи су исекли углавном велика, зрела стабла, сигурно стара и по пола века. Одмах смо о томе обавестили „Србијашуме” и њиховог шумара, полицију и тужилаштво. Како смо сазнали, тополе без печата и без „чекића” купили су неки људи из Лознице који су и ангажовали превозника. Чим се сазнало за крађу, одлучено је да лопови буду ухваћени кад све буде „готово”. Њихово кретање праћено је непрекидно три дана. Када су тополе натоварене на камион, крадљивце је „дочекала” полиција, а ми смо возилима блокирали путеве да не могу проћи па су лопови ухваћени на делу – прича Зоран Јанковић, председник Удружења грађана „Еко-Панчевачки рит”. Он истиче да је ова акција део њихове борбе да се сачувају влажна станишта птица и других животиња и то баш у делу небрањене обале Дунава.
Како су потврдили у „Србијашумама”, у одељењу 1c Газдинске јединице „Дунав” извршена је бесправна сеча 43 стабла беле и црне тополе из шуме старе 57 година.
– Након што је на терену затекао оборена стабла, рејонски чувар шума је трагао за починиоцем до момента када се на лицу места појавио камион са приколицом који је натоварио део посечених стабала. Тога дана (23. августа) наши запослени у су уз помоћ службеника Полицијске испоставе Борча спречили бесправно одвожење ових стабала. Полицијски службеници који су изашли на лице места на позив рејонског шумара и процесуирали су особе које су извршиле бесправне радње, налогодавца сече и продавца, као и купца и превозника дрвних сортимената. Укупно је бесправно посечено 59,89 метара кубних, а вредност дрвета је 225.523,78 динара – рекли су у Јавном предузећу „Србијашуме”.
На основу пријаве о овој бесправној сечи и после изласка на терен, записник је, два дана касније, сачинила и шумарска и ловна инспекторка Управе за шуме Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Такође, пријаву о шумској кривици, према процедури, поднела је и стручна служба ШУ „Рит”.
Шумско газдинство „Београд” газдује државним шумама у оквиру посавско-подунавског шумског подручја на површини већој од 13.000 хектара. На том простору налази се дрвна запремина већа од два и по милиона метара кубних.
– У последњих десет година, бесправно посечено дрво у државним шумама којим газдују „Србијашуме”, Шумско газдинство „Београд” износи просечно око 100 метара кубних годишње. Највише стабала се бесправно посече на општинама Палилула и Обреновац. С обзиром на чињеницу да је свако стабло драгоцено, непрекидно радимо на томе да бесправне сече постану што ређа појава, иако се и ова количина, на основу површине и укупне запремине, може сматрати занемарљивом – рекли су у овом предузећу.
У „Србијашумама” кажу да су савесним радом чуварске службе бесправне сече у државним шумама којим газдују сведене на минималну меру.
– Радно место чувара шума захтева даноноћни опрез и присуство на терену у свако доба дана. Добра сарадња са полицијом и локалним становништвом је од велике важности, како за спречавање бесправних радњи тако и за проналажење починилаца. Упркос великој потражњи за огревним дрветом и величини чуварских рејона који су некада и више од хиљаду хектара, добро организована чуварска служба успешно и одговорно чува наше државне шуме, вредан природни ресурс Републике Србије. Наше предузеће брине о готово 800.000 хектара државних шума. Услед отежаних услова рада и опасности по безбедност наших запослених, бесправне сече значајнијег обима бележе се једино у копненој зони безбедности, односно на административној линији између Косова и Метохије и централне Србије – објаснили су у „Србијашумама”.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/568947/secenje-drvece
