Прехрамбена индустрија утиче јако на билансе Србије, ово су најновији подаци за 2021. годину

Аутор: Gdjakovic
149 посета

МАКРОЕКОНОМСКЕ АНАЛИЗЕ И ТРЕНДОВИ

Прехрамбена индустрија је скоро увек присутна у анализама динамике прерађивачке индустрије јер је њен утицај на те промене опредељен не само променама динамике саме прехрамбене индустрије, него и њеним учешћем – то је област која обухвата преко 20% укупне производње прерађивачке индустрије (следећа по учешћу је нафтна индустрија са непуних 9%). Због тога је међугодишњи пад производње прехрамбене индустрије у јулу од свега 2,5% изазвао пад укупне прерађивачке индустрије од 0,5%.

Ако се динамика прехрамбене индустрије посматра по гранама, видеће се да је производња у јулу међугодишње пала у четири од пет највећих грана – у месној индустрији (7,4%), у производњи биљних и животињских уља и масти (17,5%), производњи пекарских производа и тестенина (12,8%) те у производњи осталих прехрамбених производа (10,8%) – чије је заједничко учешће у производњи прехрамбене индустрије 60%, са ефектом на пад у целој области од 7,2%. Од тих пет највећих грана производња је повећана (за 11,4%) једино у производњи млечних производа са учешћем у укупној прехрамбеној индустрији од 17,9% и ефектом од 2%. Производња месне индустрије међугодишње је опадала у свим месецима од почетка године (сем у априлу, збогниске базе), од фебрура је опадала и производња биљних и животињских уља и масти, у производњи пекарских производа изузетак од опадања су март и април…

Према показатељима текућих кретања, десезонирани индекс у јануару је био већи од просека претходне године за 5% вредност тренда у фебруару била је већа од тог просека за 2,6%, да би се обе вредности у јулу среле на нивоу прошлогодишњег просека.

Динамика производње укупне прерађивачке индустрије у наставку године у знатној мери ће зависити од динамике прозводње прехрамбене индустрије и њеног опоравка. У том погледу подаци о спољнотрговинској размени су охрабрујући. Наиме, међугодишње расту и извоз (17% за седам месеци) и увоз (13%) производа ове области, али се раст извоза убрзава, а раст увоза успорава – извоз је за пет месеци растао за 16,5%, а увоз за 15,5%; у периоду јун-јул раст извоза је повећан на 18,5%, а увоза смањен на 7%. У периоду јануар-мај вредност увоза је износила 65% вредности извоза, у периоду јун-јул међугодишњи прираштај вредности извоза износио је 53 милиона евра, а увоза само 16 милиона евра.

Укупна вредност спољнотрговинске размене у првих седам месеци 2021. године изнела је 27479 милиона евра, што је за 24,7% више него у истом периоду претходне године. Међугодишњи раст се упадљиво убрзавао: у прва два месеца 2021. вредност спољнотрговинске размене изнела је 6574 милиона евра и била је за 1,9% мања него у истом периоду претходне године. У том оквиру, извоз је у прва два месеца био већи за 3,7%, а увоз је био мањи него у прва два месеца претходне године за 6,0%. У марту 2021. је вредност извоза изнела 1888 милиона евра и премашила је ону из истог месеца 2020. за 35,4% а вредност увоза је такође знатно повећана и то за 12,1%, на износ од 2386 милиона евра.

У априлу је настављено и текуће убрзавање и међугодишње убрзавање због уласка у базу априла 2020. са изузетним падом, тако да је у том месецу извоз међугодишње повећан за 73,8%, аувоз за 63,9%. Међутим, у мају је дошло до преокрета – међугодишњи раст увоза у том месецу (48,4%) премашио је раст извоза (40,7%). Бржи раст увоза (37,7%) од раста извоза (29,4%) настављен је и у јуну, а у јулу је њихов раст скоро изједначен – извоз је растао незнатно брже (24,8) од увоза (24,2%).

Укупна вредност спољнотрговинске размене у првих седам месеци 2021. године изнела је 27479 милиона евра, што је за 24,7% више него у истом периоду претходне године. Међугодишњи раст се упадљиво убрзавао: у прва два месеца 2021. вредност спољнотрговинске размене изнела је 6574 милиона евра и била је за 1,9% мања него у истом периоду претходне године. У том оквиру, извоз је у прва два месеца био већи за 3,7%, а увоз је био мањи него у прва два месеца претходне године за 6,0%. У марту 2021. је вредност извоза изнела 1888 милиона евра и премашила је ону из истог месеца 2020. за 35,4% а вредност увоза је такође знатно повећана и то за 12,1%, на износ од 2386 милиона евра.

У априлу је настављено и текуће убрзавање и међугодишње убрзавање због уласка у базу априла 2020. са изузетним падом, тако да је у том месецу извоз међугодишње повећан за 73,8%, а

увоз за 63,9%. Међутим, у мају је дошло до преокрета – међугодишњи раст увоза у том месецу (48,4%) премашио је раст извоза (40,7%). Бржи раст увоза (37,7%) од раста извоза (29,4%) настављен је и у јуну, а у јулу је њихов раст скоро изједначен – извоз је растао незнатно брже (24,8) од увоза (24,2%).

Укупна вредност спољнотрговинске размене у првих седам месеци 2021. године изнела је 27479 милиона евра, што је за 24,7% више него у истом периоду претходне године. Међугодишњи раст се упадљиво убрзавао: у прва два месеца 2021. вредност спољнотрговинске размене изнела је 6574 милиона евра и била је за 1,9% мања него у истом периоду претходне године. У том оквиру, извоз је у прва два месеца био већи за 3,7%, а увоз је био мањи него у прва два месеца претходне године за 6,0%. У марту 2021. је вредност извоза изнела 1888 милиона евра и премашила је ону из истог месеца 2020. за 35,4% а вредност увоза је такође знатно повећана и то за 12,1%, на износ од 2386 милиона евра.

У априлу је настављено и текуће убрзавање и међугодишње убрзавање због уласка у базу априла 2020. са изузетним падом, тако да је у том месецу извоз међугодишње повећан за 73,8%, а

увоз за 63,9%. Међутим, у мају је дошло до преокрета – међугодишњи раст увоза у том месецу (48,4%) премашио је раст извоза (40,7%). Бржи раст увоза (37,7%) од раста извоза (29,4%) настављен је и у јуну, а у јулу је њихов раст скоро изједначен – извоз је растао незнатно брже (24,8) од увоза (24,2%).

Када се спољнотрговинска размена прати по областима, може се констатовти да је највећа вредност извоза – у периоду јануар-мај и у овој години концентрисана на пет области које су биле водеће и у прошлој години, уз нешто промењен редослед. То су: производња електричне опреме, производња моторних возила и приколица, прехрамбена индустрија, производња производа од гуме и пластике и производња основних метала. У односу на прошлогодишњи, ове године је промењен редослед – у периоду јануар-мај највећа је вредност извоза електричне опреме, извоз производње моторних возила и приколица пао је на друго место. Удео вредности извоза ове групе у укупном извозу у периоду јануар-мај била је 48,6% (у извозу прерађивачке индустрије 54,4%).

У периоду јун-јул и даље је највећи извоз ових пет области, али је и даље промењен редослед. Производња електричне опреме је и даље на првом месту али је извоз моторних возила и приколица потиснут на треће место, на друго је избила прехрамбена индустрија. Извоз основих метала се попео на четврто место и потиснуо извоз производа од гуме и пластике на пето место. Међутим, када се посматра период јануар-јул у целини, редослед је остао исти као и у периоду јануар-мај. Промене из јуна и јула су смањиле разлику између вредности извоза ових области али још увек нису могле да промене редослед.

Када се спољнотрговинска размена посматра по земљама, у првих седам месеци 2021. највећи извоз (12,5% укупног извоза, или 26,5% више него у првих седам месеци 2020) отишао је у Немачку (1496 милиона евра). Из те земље је дошао и највећи увоз (13,4% укупног увоза, или 24,1% више, дефицит је 561 милион евра). На другом месту као дестинација нашег извоза је Италија (8,8% укупног извоза; учешће увоза из те земље је пало на 8,5%). Извоз је повећан за 29,5% а увоз за 24,6%.

Извор: МАТ

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар