Пољопривредници очекују још тежу годину, уздају се у помоћ државе

Аутор: draganadpetrovic
347 посета

Пољопривредници јужног Баната окарактерисали су минулу годину као изузетно тешку, а предвиђања за идућу су им још песимистичнија, због чега, како кажу, очекују још издашнију подршку државе.
Један од њих, председник удружења ратара из Долова Марко Бојтар дели осећање многих пољопривредника који са зебњом улазе у 2023. годину.

„Први разлог је то што су тренутне температуре, између 15 и 20 степени, само назнака онога шта нас чека у августу, укључујући и велики дефицит влаге јер смо стигли до Нове године без снега, што аутоматски значи да ће бити мање влаге на пролеће“, каже за Тањуг. Подсећа и да су већ две претходне године пољопривредници трпели сушу, а минулу сезону категорише малтене као катастрофу. Бојтар каже да је у том периоду мањак приноса, уз веома скупе „инпуте“, исцрпео финансијску моћ пољопривредника.

Бојтар стога очекује од државе да се озбиљно укључи у решење тренутних проблема у аграру.

„С тим у вези, поздрављамо уредбу Владе, која је објављена у службеном листу 16. децембра, да као раније уведе регрес за семе, ђубриво и гориво“, каже пољопривредник Доловац.

Нада се и да субвенције неће бити тако мале као протеклих година.
„Досадашња мизерна помоћ државе по хектару од 4.000 динара није од неке велике користи пољопривредницима, већ треба да буде минимум по 200 евра“, истиче овај ратар.

С друге стране, подсећа и на то да је Министарство пољопривреде најавило елктронско подношење захтева за субвенеције, а исплаћивање оставила за други квартал како би се „пољопривредници обучили у вези са електронским подношењем захтева“.

„Мислим да то није добро, јер би тако финансијска помоћ закаснила ако се зна да би дотле већ било набављено све што је неопходно за пролеће, па најдецидније апелујем да исплата субвенција буде што раније како би оне имале свој прави смисао“, наглашава Бојтар.

Илустрација: Скупи импути исцрпели су финансијску моћ пољопривредника

Он, такође, напомиње да изворе пара за пољопривреднике треба тражити и у томе да се рецимо не дотирају уљари или произвођачи шећерне репе, јер се тиме поново помаже монополистима како не би морали да плаћају пуну откупну цену.

Доловачки ратар истиче да као земља можемо да произведемо хране довољно да будемо сила.

Марин Ракић, воћар из Омољице, који узгаја јабуке на три хектара, такође очекује да ће наредна година бити тешка и неизвесна нарочито када је реч о воћарству, првенствено због умањеног и отежаног извоза у Русију.
„Воће које производимо махом је усмерено баш ка тржишту те огромне земље, па због актуелних санкција нисмо могли да остваримо очекиване приходе и, док су велики откупљивачи ипак некако успели да извезу своје производе у Русију, ми смо морали да их некако пласирамо пиљарама и накупцима“, каже Ракић.

Он истиче и то да је протекла година била тешка и због јаке суше, што је резултирало лошијим квалитетом јабуке коју стога није могуће дуго чувати.

„Због неизвесне ситуације око енергената, то јест струје за расхлађивање јабуке, било је тешко сачувати је а самим тим је морала раније да буде продата и то по нижој откупној цени, али ће у рафовима дефинитвно поскупети, јер је остало веома мало квалитетне робе“, напомиње омољички воћар.

Када су временски услови у питању, он каже да је све неизвесно с обзиром на то да у 10 година не памти две исте и истиче да ове тренутне температуре забрињавају, будући да би у том случају воће могло да крене раније и буде подложно измрзавању.

Илустрација: Изостали приходи од извоза воћа у Русију

У сваком случају, Омољчанин предвиђа да ће и наредна година бити изузетно тешка, изузев ако држава не стане уз воћарство, као стратешки важну грану, и произвђачима помогне субвенцијама.

„Многи су лане остали испод црте код покрајинских фондова, а међу њима и моје газдинство, с обзиром на то да нисмо успели да добијемо потребни новац за платформу за брање, која нам је неопходна, јер би знатно скратила време брања“, каже Ракић.

Истиче да би му датој ситуацији веома користила хладњача мањих димензија, али наглашава да код ИПАРД фондова пролазе само они са планатажама већим од пет хектара, па су му једина нада покрајински и национални извори.

„У овим тешким временима морамо да размишљамо у том смеру, јер велики откупљивачи не могу да преузму довољно робе ако извоз стоји, а цене хладњаче која би мени радила посао од неких 300 тона, због скока гвожђа, са 100.000 евра скочиле су готово двоструко“, каже он.

Међу најискуснијим пчеларима у окружењу свакако је Пера Шиц из Старчева, произвођач са вековном породичном традицијом, који истиче да је за њега ова сезона била једна од солиднијих у последњих десет година.

„Све је кренуло са неуобичајено добрим приносима на багремовој паши, па су пчеле имале хране за даљи развој, а незапамћено добро било је на Фрушкој гори што се тиче липе са 25 килограма по кошници“, каже он и додаје да је медобер испао добро упркос томе што су следеће паше, попут сунцокретове, због суше биле нешто испод просека.

Међутим, Шиц истиче да је извозни пласман меда очајно лош пре свега због тога што су Украјинци, као велики произвођачи, одмах на почетку рата изашли са свим количинама меда, који су давали и за свега 1,5 евро по килограму.

„То нам је убило извозно тржиште, на које ми, чланови Савеза пчеларских организација Србије са цертификатима о квалитету меда, пласирамо производе преко погона у Рачи“, наводи пчелар.

Каже да је преко поменутог погона рецимо прошле године остварена велика цена од седам евра за килограм багремовог меда.

„Све је отишло и одмах исплаћено, па још и доплаћено, а сада се још увек не зна ништа, иако је крај године, а обећавано је не више од 6,5 евра“, навое је он.

С тим у вези, овај произвођач напомиње да пчелиње производе углавном пласира с кућног прага, а оно што преостане остаће му за наредну годину, јер се дефинитвно не зна каква ће она бити.

Илустрација: Није лако ни пчеларима

Пчелар се посебно плаши суше, па уколико је опет буде неће бити ни ливадског биља и цветница, што значи да ће пчела тешко доћи до полена.

„Због ових високих температура легло је прерано кренуло, што је лоше, јер те пчеле не стигну да дочекају пролеће, а пчелари ће имати проблема ако нису добро одрадили третман варое, опасног паразита у великој експанзији“, каже Шиц.

Он напомиње и да су субвенције легле на рачун тек недавно, уместо у мају, када је то најпотребније пре свега због прихране пчела.

„Држава нам је дала тих 800 динара по кошници, што је премало за оно што пчела уради, јер по мени није нормално да се по једној кози добије 8.000 динара, а по једној кошници десет пута мање, која оплоди толико биља и значајно доприноси бољим приносима бројних култура“, истиче старчевачки произвођач.

Извор: https://www.euronews.rs/biznis/privreda/74249/poljoprivrednici-ocekuju-jos-tezu-godinu-uzdaju-se-u-pomoc-drzave/vest

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар