Пољопривреда у Београду, можда звучи чудно али…

Аутор: draganadpetrovic
280 посета

Асоцијација на Београд, као престоницу, јесу државне и институције културе, урбане зоне и места за добар провод. Мало ко зна да је београдски атар други по величини у земљи, одмах иза војвођанског. Од око 250.000 хектара пољопривредног земљишта, оранице чине 180.000 хектара. У сектору пољопривреде у престоници је 400 предузећа, 170 предузетника и око 33.000 пољопривредних газдинстава. Последњих година Град све више новца издваја за субвенционисање те производње, а формиран је и Секретаријат за пољопривреду.
Кнез Михаилова, Калемегдан, али и њиве, штале и воћњаци. Све је то Београд. У Сурчину се обично гаје свиње, на Палилули су махом пластеници, а по ободима града има и неколико етно-имања.
„Можемо да кажемо да у Лазаревцу имамо ратарство, пчеларство, овчарство, Младеновац је подељен – део је ратарско-сточарски, део воћарски, Сопот има значајна сточарска домаћинства, као и експанзију дизања засада боровнице. Обреновац има и воћарство и сточарство и изузетно велике повртаре. Гроцка – 99 посто воћарство. Ритопек је највећи извозник трешње“, рекла је Милица Јанковић, директорка ПССС Београд.

Илустрација: Ратарске културе највише се гаје у београдској општини Лазаревац/ ФОТО: Pixabay

Славиша Матић из Лазаревца је наставник математике и физике, а бави се и ратарством од 2006. Површине које обрађује постепено је повећавао и сада ради шездесетак хектара. То је захтевало и набавку нове механизације. За куповину мањег трактора искористио је подстицаје Града Београда, па је тако он дао 20, а Град 80 посто новца.

„Уштеда за овај мали трактор је да се купи велики. За пет година је много лакше исплатити инвестицију која је много већа него што је инвестиција за овај мали трактор. За пет година уз мој рад без проблема могу да исплатим и овај други трактор. Град ми је помогао да купим и већи трактор с тим самим учешћем, што сам уштедео на основу овог малог трактора“, навео је Матић.

Градска власт повећала буџет за пољопривреду
Да Београд има перспективу у производњи хране, показује и чињеница да је буџет за пољопривреду у последњих седам-осам година повећан са 20 на 300 милиона динара.

„Сто милиона је одвојено за набавку трактора, очекујемо 100 нових трактора у Београду где ће људима бити субвенционисано 80 посто износа за мале тракторе. За механизацију је одвојено 30 милиона и ту се очекује да стотинак људи добије новац за механизацију“, каже градски секретар за пољопривреду Саво Павичић.

За воћарство и повртарство је, наводи, одвојено 45 милиона и то за набавку противградних мрежа, пластенике, систем за наводњавање, за ограду.

„За пчеларство смо одвојили рекордних 35 милиона, а само пре осам година је било два милиона које смо једва потрошили“, казао је Павичић.

Илустрација: За пчеларство издвојено рекордних 35 милиона /ФОТО: Pixabay

Пољопривредницима је помоћ потребна приликом подношења захтева за подстицаје, али им и те како помажу савети за унапређење производње.

Предности које имају београдски пољопривредници
Агроекономиста Младен Павловић каже да београдски пољопривредници имају предност што су близу града, јер је Београд велико тржиште и лакши је начин да се пласира и прода то што произведу.

„Код нас имате и производње које покривају и 100-200 хектара, док у неким крајевима Србије је мања производња, сами ти процеси производње су другачији. Мања је површина и то зна да отежа стицање неких економских резултата“, казао је Павловић.

Славиша Матић истиче да су се цене житарица увећале.

„Можда су пре дошле на неки реални ниво, али су више него што су биле, али су зато цене поготово ђубрива су астрономске. Три пута су веће него прошле године. Однос цене ђубрива, семена и житарица које производимо су на клацкалици да имамо неку рачуницу. Али кажем, морају да се раде велики површине, да би се остварила нека финансијска добит“, казао је Матић.

Илустрација: И воћарство је прилично заступљено у београдском атару/ ФОТО: Pixabay

У Београду има и 26.000 хектара државног пољопривредног земљишта које се даје у закуп. Да до њега заиста дођу прави пољопривредници, бринуће и градска пољопривредна инспекција која ускоро треба да буде основана. Она ће контролисати књиге поља, спречавати паљење жетвених остатака, бринути да се отпад не баца по њивама.

Извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4692520/beogradski-atar-poljoprivreda-oranice-zemljiste-obrada-beograd.html

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар