Наиме, европске цене досегле су рекордне нивое, знатно изнад оних на глобалним тржиштима, због дефицита ове робе у блоку, а што је посебно у вези са падом производње у Француској. Тамо су пољопривредници одустајали од узгоја шећерне репе због лоших берби прошлих година, на шта је утицала забрана коришћења одређених пестицида.
– Циљ нам је да осигурамо да свака тона шећера произведена у Француској савршено одговара потражњи, буде цењена на европском тржишту као и да се омогући најбољи могући приход од репе – наводе из те компаније. Наглашавају да очекују од пољопривредника да количину у 2024. задрже на нивоу из 2023. године.
Увоз шећера из Украјине у ЕУ порастао је на 390.000 тона између октобра 2022. и јула 2023., у односу на 25.000 тона у истом периоду претходне сезоне, показују подаци ЕУ.
У немачкој компанији коментаришу да украјински шећер, који ремети тржиште ЕУ, треба извозити у треће земље, где је потребна храна а не у Европу. Иначе, шећер и цене ове намирнице у жижи су још од почетка ове године. Док су се индекси готово свих категорија хране које прати Организација за храну и пољопривреду (ФАО) враћале близу нивоа пре пандемије, само је шећеру вртоглаво расла цена.
Још у фебруару порасла је за 6,9 одсто, чиме је достигла највећи износ од 2017. У марту је забележено још једно поскупљење од 1,5 процената.
Подсетимо, цена шећера у земљама Европске уније у фебруару и марту ове године подигнута је у просеку за 61 одсто у односу на исте месец 2022. Према подацима Евростата, највише је поскупео у Чешкој, где је његова цена била за 98 одсто већа, а знатно је повећана и у Естонији – за 97 процената, као и у Пољској – 82 одсто, Немачкој – 72 и Летонији – 70. Мање поскупљење шећера забележено је у Мађарској – 17 процената, следе Луксембург – 19, Белгија – 35, Бугарска – 36 и Ирска – 37.
Цена шећера у малопродаји у Србији се од априла слободно формира на тржишту.
Глобална производња ове намирнице у тржишној 2022–2023. години процењује се на око 183,2 милиона тона, што је за 2,8 милиона тона више него прошле сезоне али се очекује и раст потрошње што ће довести и до пада залиха, јер ће раст глобалне потрошње премашити пораст у производњи.
Извор:
