Почели коначно да празне силосе, извоз удвостручен

Аутор: Gdjakovic
151 посета

Велике количине пшенице које имамо коначно би могле да буду мање, пошто је добро кренуо извоз преко луке Констанце, где је у фебруару продато око103.000 тоне хлебног зрна.

Ако ова инотрговина буде настављена и наредних месеци, процењује се да би до нове жетве могли да продамо око милион тона и да нам остане бар још толико вишка.

– До жетве, без новог рода, остаће нам сигурно још милион тона, што су велике количине , па је добро што је извоз у већем обиму кренуо и што расте. У октобру 2023. продато је свега 1.000 тона жита, а у јануару ове године око 52.000 тона, док је у фебруару тај извоз удвостручен – изјавио је за „Дневник” директор Удружења млинске, пекарске и тестеничарске производње Србије „Житоунија” Здравка Шајатовића.

Већем извозу, рекао је, допринела је цена превоза, ниже извозне тарифе по тони, јер сада превоз баржама кошта 16 евра по тони, а био је 40 евра.

Жита смо, са прелазним залихама и новим родом у жетви 2023. године, имали преко четири милиона тона, а за домаће потребе нам треба од 1,5 до 1,6 милиона тона, што значи да имамо велике количине пшенице за страно тржиште (директор „Житоуније” Здравко Шајатовић)

Укупан извоз пшенице у овој економској години од јула 2023. године до фебруара ове био је око 236.000 тона – предочио је Шајатовић. – Жита смо, са прелазним залихама и новим родом у жетви 2023. Године, имали преко четири милиона тона, а за домаће потребе нам треба од 1,5 до 1,6 милиона тона, што значи да имамо велике количине пшенице за страно тржиште. Добро је што је коначно почео превоз нашег жита преко црноморске руте и што нам је и даље добар купац Италија, јер смо тамо извезли 200.000 тона пшенице. Сада очекујемо да трговање преко луке Констнаце претекне извоз нашег жита за Италију. Тона пшенице утоварена на барже продаје се, тренутно, за око 180 евра.

Цену може да погура мањак жита у свету

Аграрни аналитичар из Новог Сада Жарко Галетин оценио је за „Дневник” да је за наше пољопривреднике важно што је коначно кренуо извоз пшенице преко луке Констанце, која је пре две-три године била наше главно тржиште за пшеницу.

 

То улива наду, навео је, да се нећемо пред почетка жетве суочити са претерано великим залихама жита, као што је то било прошле и претпрошле године. – Оно што није добро јесте да је цена пшенице ниска због руско-украјинског сукоба, два велика произвођача пшенице на светском тржишту који се буквално утркују ко ће бити конкуртнији у ценовном смислу.

Неки раст цене пшенице, по Галетину, могао би се десити на глобалном тржишту, где се бележи мања производња у односу на потребе за десетак милиона тона, што је минимум залиха у протеклих десет година и то би могло мало да погура да цене пшенице буду малчице више.

Када је извоз брашна посреди, директор Шајатовић је навео да смо га продали за осам месеци у економској 2023. години – јул-фебруара 116.000 тона, и да је то у односу на економску 2022. годину повећање у извозу за 20 одсто. – Наши купци су традиционално БиХ, Црна Гора и Северна Македонија, с тим што су нам се појавили и нови купци: Словенија, Мађарска и Хрватска, где је за осам месеци продато 2.000 тона, односно по 4.000 тона – навео је Шајатовић и проценио да би до нове жетве брашна на друга тржишта могли да продамо укупно око 160.000 тона. Последња цена брашна типа 500 у извозу била је 265 евра по тони.

С друге стране, килограм пшенице тренутно се на Продуктној берзи Нови Сад продаје за 18,47 динара без ПДВ-а. На страним тржиштима, у зависности од фјучерса и берзи, по тони је око 200 долара.

З. Делић

Извор: Дневник

Srodni tekstovi

Оставите коментар