Послови у аграру који доносе озбиљан профит

Аутор: draganadpetrovic
105 посета

Док свакодневно истражујемо, читамо, слушамо и размишљамо о покретању сопственог бизниса и начинима да се докопамо новца, углавном размишљамо о актуелним трендовима на тржиштима. Тако почињемо да слушамо курсеве маркетинга и дизајна, учимо програмирање, дижемо кредите како би купили некретнине, инвестирамо у берзу и криптовалуте… Са друге стране, постоји мноштво неуобичајених и несвакидашњих бизниса, заната, инвестиција и послова о којима готово да немамо прилике да чујемо, а који могу да донесу и изузетну зараду.Тако су неки наши, мало смелији и генијалнији, суграђани кренули да продају магареће млеко, цртају „ватром“, конзервирају храну, узгајају клеку, мушмуле, аронију, егзотично воће и поврће, па и биволе и глисте, и сви они не крију колико им добро иде.

Магареће млеко
На пример за литру магарећег млека на домаћем тржишту је потребно одвојити и до 50 евра, док у Европи цене иду и до 100. За кило кивана, егзотично воће које узгаја једна породица из Драгачева и која тврди да потражња само расте, потребно је издвојити 1.500 динара, а на пример килогрем клеке је прескочила 400 динара, те када се ове цене упореде са потребним улагањем у појединим случајевима зараде су и астрономске.
Како се магареће млеко показало као делотворно у лечењу разних врста болести, како пишу домаћи медији, потражња за њим је вишеструко порасла, а да се узгој магараца исплати сведочи чињеница да литра млека кошта од 20 до 50 евра.

Илустрација: Литар магарећег млека око 50 евра на домаћем и 100 евра у иностранству / Фото: Pixabay
  • Процењено је да има 50 одсто више протеина него кравље. Показао се одличним у лечењу кашља, за комплетан опоравак организма након тешких операција. Претходних месеци потражња за магарећим млеком је никад већа. не питају за цену, рекао је недавно за РИНУ Слободан Симић из Природног резервата Засавица где има фарму магараца.

Оно што је једини проблем јесте да ма колико год било тражено магарећег млека нема довољно. Магарица даје мале количине, а то је у просеку од неколико децилитара до пар литара по дану.Цена магарећег млека у неким европским земљама достиже и висину од преко 100 еура и може се рећи да је међу најскупљим на свету. Производи ссамо на једном месту, а то је управо Слободанова фарма у Засавици. Кошта око 1.000 евра по килограму, што је и логично ако се узме у обзир колико је магарећег млека потребно.

Кивано
Породица Јевремовић из Драгачева узгаја кивано, егзотично воће познато и као афричка диња. Иако до пре пар година за ово воће готово нико није чуо, за њим је ове године почело да влада велико интересовање.

  • Необичног је изгледа и још необичнијег укуса, када једете делује вам као да је помешана банана, диња, краставац и лимета, али је јако укусно и пре свега здраво. Продаја иде одлично, купци стално траже кивано, каже за РИНУ Милан Јевремовић.
  • Све што произведем ја продам, потражња је велика нарочито у време ове пандемије јер је препуно витамина па га људи радо једу, каже Јевремовић који ово воће необичног изгледа продаје по цени од око 1500 динара за килограм.
Илустрација: Мушмуле врло исплативе

Узгајање глиста
Раћо Марковић из Косјерића је дошао на довитљиву идеју да узгаја калифорнијске глисте. Овим необичним послом почео се бавити сасвим случајно и то након што је гледао емисију на телевизији у ком је било речи управо о хумусу направљеном од стране калифорнијских глиста, пише Рина.
-Предложио сам пријатељу да од тога можемо направити чудо, док су нас комшије гледале радознало и питали зашто се не бавимо неким нормалним послом. Набавили смо већу количину калифорнијских глисти из Брчког и почели производњу хумуса за домаћинства, што се након неког времена показало као одличан потез – рекао је Марковић.
Он данас може да се похвали да је број легла калифорнисјких глиста у његовом домаћинству чак 100 и да сам може да произведе и до 350 литара хумуса. Иако захтева доста рада каже да овакав вид производње није чест у нашој земљи и да може бити одличан пословни потез за млађе пољопривреднике који имају воље и елана да се упусте у нове изазове.

Биволи
Борислав Вулетин је власник највеће фарме водених бивола у Србији, а са 130 грла, колико их има, на почетку је дугачког пута да кроз узгајање ове аутохтоне расе развије успешан бизнис, пише Еуронењс.рс.
Како објашњава, водени биволи су аутохтона раса која је на простор Балкана дошла заједно са Хунима који су имали намеру да освоје Рим. До Другог светског рата у Србији је бивола било пуно, а онда је товна стока преузела примат, пише Еуронењс. Почело је са пар њих. Имали смо их пет, шест комада а првобитно су набављени да помогну у рашчишћавању. Све је било зарасло, тсрка, грмље, шибље, није могло да се пролази. Онда су они полако, раскрчили терен и размножили се. Сада је већ један леп број, лепо је видети, каже Вулетин.

Илустрација: Водени биволи / Фото: Pixabay

Мушмуле
Пре шест година у селу Водицама код Смедеревске Паланке, на површини од 30 ари, Филиповићи су посадили триста стабала овог воћа, обоје су у радном односу, па су мушмуле за њих хоби који уз задовољство донесе и додатну зараду, пише РТС.
Производња мушмула не захтева ни велика улагања ни много рада.

  • Размишљали смо између ораха и лешника, а онда сам се сетила мушмула пошто сам као мала волела мушмуле и тако смо посадили мушмуле – каже Дијана.
    Ако бисмо посматрали актуелну цену јабука и цену мушмула она је од три до четири пута већа. За килограм јабука се добије 30 динара у откупу, а за мушмуле 60 до 90 динара – каже Предраг.

Мушмулу прерађују у ракију за коју су чули да се у Француској и Швајцарској у домаћинствима продаје као најскупља. Они о продаји још не размишљају, иако је Предрагу донела награде.

Клека
Последње две године цена клеке је скочила и премашила 400 динара, јер без икаквог улагања, прскања хемикалијама, окопавања и плевљења клека роди пуним родом сваке треће године, тако да су кршеви и орнице у јесењим данима били пуни народа. Ова цена клеке је постакла и старе и младе да крену у сусрет лепој заради.

  • Од клеке смо увек лепо зарађивали, децу школовали, кућили куће и колико год да наберемо знамо да нам остаје чист новац јер ништа нисмо уложили у гајење ове биљке, кажу мештани Негбине надомак Нове Вароши.
  • Из ових крајева земље извози се велика колицина клеке од које се производе етерична уља и алкохолно пиће џин. Чим цена клеке расте, и жеља за радом је све већа, кажу берачи.
  • Извор: https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/ni-manjeg-biznisa-ni-veceg-profita-ove-poslove-u-srbiji-skoro-niko-i-ne-primeti-a-za/dh9771e
0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар