Помоћ стручњака: Рецепти за кајмак, путер, моцарелу, јогурт на бесплатној платформи

Аутор: draganadpetrovic
107 посета

Како би осигурала одрживост малих фарми, које су окосница свих руралних подручја, Пољопривредни факултет у Новом Саду, у стратешком партнерству са још пет држава, покренуо је израду бесплатне едукативне платформе „Милк-ед”, која ће малим произвођачима пружити знања и вештине за разноврснију прераду млека.Пројекат је суфинансиран из “Еразмус + програма” Европске уније, а у њему од новембра 2019. учествују Биотехнолошки центар “Накло” из Словеније као руководилац, Велеучилиште Карловци из Хрватске, „On project” и „Coag Jaen” из Шпаније, „Baltic Education Technology Institute” из Литваније и „Instituto Ciuffelli-Einaudi” из Италије.

Идеја – испоставило се визионарска јер је рођена непосредно пре пандемије која је на велика врата увела онлајн едукацију – проистекла је из намере да мали произвођачи млека не зависе само од једног извора прихода.

Илустрација: Србија понудила модул за прављење путера/ Фото: Pixabay

– Сви произвођачи млека, не само у Србији него и у земљама из окружења, имају проблем са ниском откупном ценом млека – каже доценткиња на Департману за сточарство Пољопривредног факултета у Новом Саду Ксенија Чобановић. – Једина могућност да остваре већи профит јесте да прераде млеко са сог пољопривредног газдинства, уз упошљавање чланова домаћинства. Али, трагајући за новим рецептурама како би проширили своју понуду, често им је тешко да дођу до адекватног знања.

Имајући то у виду, земље учеснице припремиле су модуле за обуку, као и видео-записе о преради млека у различите млечне производе.

– Србија је припремила модуле који се тичу производа са високим процентом млечне масти, а то су маслац, павлака и домаћи бренд – кајмак. Партнери из Италије представили су производњу моцареле, пармезана и рикоте, док су Шпанци приказали како се добијају различите врсте јогурта. Хрватска је понудила иновативну технику за добијање производа без лактозе, будући да је све више људи интолерантно на овај млечни састојак – објашњава Ксенија Чобановић, уз напомену да је сав доступан материјал преведен, те се презентације могу пратити на изабраном матерњем језику.

Свему овоме, додаје саговорница, претходиле су студије случаја.

– Када смо започели креирање платформе, битно нам је било да обиђемо мале произвођаче млека који се успешно баве и његовом прерадом – каже Чобановићева, додајући како је свака земља одабрала три-четири таква произвођача, чије се приче већ могу погледати на сајту http://milk-ed.eu. – У конкретним примерима могу се видети проблеми са којима се суочавају, те шта им је потребно да би успешније водили бизнис и били препознаљиви међу потрошачима. У Србији су највећи изазови пласман на тржишту и маркетинг. Иако готово свако место у Покрајини има манифестацију на којој могу да се рекламирају: Ноћни базар, Balkan Cheese festival, Укуси Војводине и тако даље, тешко је ући у маркете.

Пројекат се завршава крајем априла, а у марту је на Пољопривредном факултету планирана презентација образовне платформе „Милк-ед”, у складу са епидемијским околностима.

Илустрација: Странце највише занима како се право српски кајмак

Питања и знање
Преко платформе ће пољопривредници моћи да се упознају са основним хемијским саставом млека и његовим особинама, да схвате зашто је важно пратити укупан број бактерија и соматских ћелија, а све то у циљу добијања производа стандардног квалитета који је здравствено безбедан за потрошаче. Корисницима је, такође, дата прилика да постављају питања стручњацима, али и да путем тестова провере колико су знања усвојили након прочитаног и одгледаног материјала.

Извор: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/recepti-za-kajmak-puter-mocarelu-jogurt-na-platformi-milk-ed-29-01-2022

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар