Србима испод части да ово раде? „Не вреди ни да им понудимо 150-200 хиљада“Извор: Пиxабаy
Србима је изгледа испод части да раде као трактористи, упркос томе што се за тај посао нуди више него пристојна плата.
Пољопривреда је једна од најстаријих делатности на свету, али и данас представља један од најизазовнијих послова. То потврђује и Марко Росу, пољопривредник из Банатског Новог Села, који истиче да је тешко бити пољопривредник у данашње време.
„Цене пољопривредних добара се стално се мењају како у нашој земљи тако и у окружењу, што утиче на профитабилност посла. Такође, понуда семена, хемијских препарата за заштиту, репроматеријала се такође константно што захтева пуно времена и велико знање да би посао у пољопривреди био успешан“, каже Росу за Агромедију. Неколико хиљада трактора тотално окупирало престоницу
„Осим тога, недостатак квалификоване радне снаге представља велики проблем, јер данас ни за 100.000 динара не могу да нађем трактористу, а потребан ми је и менаџер и заштитар“, додаје он.
„Сви желе да имају ограничено радно време и лепу плату, али посао у овој грани привреде захтева рад током целе године. Посебно, када је сезона, мора да се уради без обзира на временске услове, што многи не желе да схвате. Лакше им је да оду и да раде у државном сектору за 40-50.000 динара, него да се запосле код нас па и да им понудимо и 150-200.000 динара“, објашњава Марко.
„Изгледа као да им је испод части да буду трактористи, иако данашњи трактори имају клима уређаје и пружају велики комфор у раду, па можеш да седнеш у трактор у белој кошуљи и да се не испрљаш – и поред тога нема ко да ради“, истиче он.
Извор:
2 коментари
Plata 150 do 200 hiljada ali 1/ 3 plate na ruke za koje placa poreze i doprinose a 2/3 u kovertu. Samo mi kazite da li je normalno 5 traktorista obradjuju povrsinu o 2000 hektara i da na toj povrsini firma ima 1 inzenjera poljoprivrede i 1 poljoprivrednog tehnicara?
Mentalitet u Srbiji je takav da se samo gleda krajnja cifra (200.000 u ovom slučaju), a ne i koliko ta cifra iziskuje vremena i energije. Ako moraš da uložiš 4x više vremena i energije da bi dobio samo 2x više para, onda to nije dobar posao. Recimo, pre sam izabrao rad u fabrici za 70.000 dinara nego rad na njivi. Jer, ako bih sad želeo da budem poljoprivrednik, morao bih da uložim 10x više energije i 2x više vremena da bih imao samo 3x veću platu – nije isplativo. Vreme je jedini resurs koji ne može da se nadomesti, a poljoprivreda zahteva dosta vremena (odrastao sam na selu, svi su mi bili poljoprivrednici). Uz to uvek stoji i onaj faktor rizika: potuče ti led sve što si posejao i pozdraviš se sa tom platom za tu godinu.