Цене житарица у свету забележиле су пад у протеклој недељи. Нова дешавања на берзи уследила су убрзо пошто је Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација објавила како су житарице у новембру ове године биле за 23,2 одсто скупље у односу на исти период 2020. Још нико не може да предвиди да ли би ово могло да значи крај вртоглавим поскупљењима и стабилизацији цена или само краткотрајни предах на турбулентном тржишту житарица.
Дешавања на светским берзама одразила су се и на тржиште Србије. На Продуктној берзи прошле недеље забележен је пад цена житарица. Код пшенице је после непрекидног раста у претходном периоду, забележена корекција цена наниже. Жито је и поред тога било најтраженије на берзи по просечној цени од 32,48 динара без ПДВ-а, што је у односу на претходну недељу пад од 1,25 одсто.
Тражња за кукурузом била је мала, а стручњаци напомињу да домаћа цена још није прихватљива купцима. Кукуруз се продавао за 26 до 27 динара за килограм, што указује на могуће појефтињење, сматрају аналитичари.
Један од разлога за глобални пад цена могао би да буде и рекордна жетва пшенице, јечма и уљане репице у Аустралији. Већина аналитичара се ипак слаже да је оваква ситуација првенствено последица макроекономских фактора, односно појефтињења сирове нафте и остале робе на шта су утицале и вести о новој варијанти вируса корна „омикрон” као и сумње у ефикасност вакцине.

Зато поједини аналитичари верују да би са нижим ценама извозна тражња ове робе могла поново да буде повећана и да би ускоро тржиште житарица могло да буде нормализовано. Још пре десетак дана, цена пшенице била је изнад 300 евра за тону да би ове недеље на европском терминском тржишту пала на просечних 280 евра. На берзама у Америци жито је било јефтиније за четири процента, а кукуруз за 2,3 одсто што је резултат позитивних прогноза о америчкој озимој пшеници, према којој је 44 процента залиха у добром до врло добром стању.
Домаћи портали наводе да је занимљиво то што је после првог пада цена, највећи светски увозник, Египат, купио 600.000 тона румунске, руске и украјинске пшенице. Очекује се да ће се у овој сезони наставити светски раст потрошње житарица. Производња пиринча и житарица које се користе у људској и у исхрани животиња, попут кукуруза, требало би да порасте 1,4 одсто. Потрошња житарица ће по прогнозама порасти за 1,7 процената, на 2,81 милијарду тона, а залихе би на крају сезоне требало да буду мање 0,7 одсто него на њеном почетку.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/493969/Svetske-berze-beleze-prvi-pad-cena-zitarica