Пад производње у пољопривреди 8 процената, а зарада по хектару?

Аутор: Gdjakovic
391 посета

Аграр Србије стагнира деценијама, па се вредност производње по хектару процењује само на око 1.200 долара годишње и вредност укупне производње се креће тек око пет милијарди долара. Стопа раста у послење три и по деценије је око 0,45 одсто годишње. Стратегија развоја аграра донета крајем јула 2014. године и важи до 2024. године обећавала је раст производње од 9,1 одсто или у лошијој години 6,1 одсто. То се није остварило! Нико се није сетио да се анализира како се овај докукмент спроводи у последњој деценији! Зашто, јер смо се само хвалили са високим процентима раста који се нису остварили! У 2021. години аграр је имао пад производње већи од шест одсто, а у 2023. години пад је био осам одсто! Тако ми већ деценијама имамо стратегије жеља и пада производње!

Зато је Србији хитно потребан нови концепт аграрне производње. Али и нови људу који ће тај програм да спроводе у пракси. Да би се по хектару у прво време остваривала производња најмање од 10.000 долара. Како би се то постигло  нови систем рада нонордијском искуству, потребно је и да се капитал обрће бар 52 пуа годишње. То је на крају свакде недеље. Да би остварили нужно је да то спороводе и нови људи.

Аграру је догорело до ноката, па су коначно произвођачи, били принуђени да правду потраже и делимично – остваре на улици. Улица им је преостала као једина нада, јер власт деценијама није хтела да чује њихов вапај. Примила их је на разговор кад је видела да неће отићи са улица. Да су раније слушали зов оних који се баве производњом хране, они не би ни изашли на улице већ би били на њивама, економским двориштима и стајама. Произвођачи хране су су приморали власт да на 80 милијарди динара Аграрног буџета пронађе још близу 40 милијарди долара. Тако према последњим подацима министарке Јелене Танасковић, аграрни буџет сад износи 113 милијарди динара. То је само ,,гашење пожара’’ за прво време. Од тог несталог новца негде се још налази сељачки нова цод око 21 милијарда динара, намењењх агару, које пре неколико годуина нису до њих стигле, па су ненаменски потрошене!?

Извозници постали увозници меса

Произвођачи хране су указивали на тешко стање и пропаст сточарства, али власт је била глува на све те вапаје. Од извозника меса постали смо зависни од увоза. Сточари и други произвођачи хране, тек када су изашли на улицу остварили су своја права! Остварили су их на улици јер ништа у овојобласти није системски решено. То је највећи проблем ове државе данас! Решавање проблема на улицама и то уредбама представља само ,,гашење пожара’’. Такво решавање проблема ником никада није донело дугорочно добро решење! Неће ни овај пут!

Јер, до произвођача хране од 2016. до 2020. године, није стигло њима упућених укупно 54 милијарде динара (што је око 450 милиона евра или тадашњи годишњи аграрни буџет). Од тога новца негде је остало још ,,скривено“ око 21 милијарди динара. Новац није стигао до оних којима је био намењен. То су били сточари са 28 милијарди динара и за рурални развој села још 26 милијарди динара. Новац је отишао из Министараства за пољопривреду, али није стигао до корисника. Све то је констатовала приликом контроле утрошених пара Државна ревизорска институција, у два записника које је сачинила, укупно на више од 200 страна.

Према најновијим подацима Републичког завода за статистику у Србији се коришчењем пољопривредног земљишта производња хране обавља на 3.488.752 хектара. Од тих површина под коришченим ораницама и баштама је 2.600.681 хектара. Већ неколико деценија најтеже стање је у сточарству. Доказ тога је да према подцима РЗС оно у БДП аграра учествује само са 28,1 одсто. Ако, се пад настави овим темпом, већ за годину две то ће бити само 20 одсто. У Европи, све испод 60 одсто је карактеристика неразвијених земаља. Доказ таквом стању је чињеница да је у Срибји у последњој деценији угашено чак 62.000 разних фарми. Онај ко то једном учини, тешко више да ће се вратити том послу!

Кише смањују род и квалитет пшенице у Србији

”На пшеници у Србији, због честих киша, развијају разне болести, што ће смањити и принос и квалитет зрна“, рекао је стручњак за ту житарице проф. др Мирослав Малешевић. Он је казао да је једна од болести и патогена гљивица фузаријум, која лучи токсин. Додао је да је много пшенице због огромне количине влаге и расквашеног земљишта полегло и да ће кроз њу прорасти корови, па је практично принос уништен. Малешевић наводи да је недопустиво да Погнозно извештајна служба (ПИС) Министарства пољопривреде, која се финансира из државног буџета и има задатак да произвођаче на време упозори на развој болести и препоручи најефикаснија средства заштите, не ради како би требало.

Робне резерве огласиле размену пшенице за брашно Т-500

Републичка дирекција за робне резерве је на основу Уредбе о обавезној производњи и промету хлеба од брашна Т-500, огласила прикупљање писмених понуда за размену меркантилне пшенице за 32.000 тона пшеничног белог брашна Т-500, ради интервентне продаје произвођачима хлеба. Меркантилна пшеница треба да је зрела, здрава, незаражена пшеничним болестима и штеточинама, хектолитарске масе мин. 76 кг/хл, влаге макс. 13 одсто, укупних примеса два одсто од чега неорганског порекла максимално 0,25 одсто, а садржај сирових протеина треба да је минимално 11,5 одсто. Цена пшенице се утврђује из односа размене.

Пољопривредници траже да робне резерве откупе 300.000 пшенице

Представници пољопривредника у Србији затражили су да Републичка дирекција за робне резерве пре жетве објави да ће купити 300.000 тона пшенице из новог рода, што би повећало тражњу и подигло цену пшенице на тржишту, која је за 12 динара по килограму нижа од цене на европским берзама. То је, после састанка са представницима министарстава пољопривреде и трговине, Привредне коморе Србије, Уније пекара и Удружења Жита Србије, изјавио потпредседник Удружења пољопривредника Стиг, Милан Марковић. Додао је да је договорено да се њихов предлог размотри, као и захтев да се пролонгира отплата дуга произвођача фирмама које су прошле године кредитирале куповину семенске пшенице и инпута.

Искорак воћарства

И док аграра стагнриа, само једна јего део, а то је воћарство се развија. Јер, производња воћа у Србији је у порасту. Пре неколико година годишње смо имали око 600.000 тона воћа, а сада од 1,4 до 1,5 милион тона. Према подацима РЗС воћарство у Србији данас заузима око 193.602 хектара. На тим површина уз помоћ доприносу науке, постижу се врхунски резултати и производњи која је знатно изнад сопствених потреба Србије.

Дакле, када је аграр у питању, једини искорак је у воћарству. Све остало је у значајном заостатку.Јер, у 2021. години агарра је имао пад производње већи од шест одсто, а у 2022. години више од осам одсто. Напредак у повећаној производњи воћа који је постигнут за кратко време, пре вега, завхаљујући науци и њеној примени у пракси, наводи проф новосадског Пољопривредног факултета др Зоран Кесеровић. Дакле, захваљујући знању и увођењем нових технологија које су прилагођене климатским променама, а то значи да су засади под противградном заштитом, а код засада трешања, рецимо, ставља се и пластични покров.

У табели приказујемо воће у Србији – површине и хектари у 2017. години која се рачуна за просечну на основу кога се одређују пад и раст производње. Род површина, производња и просечан принос појединих врста воћака у Републици Србији у 2017. години: воћњаци у Србији заузимају око 193.602 хектара, односно 4,8 одсто површине укупног пољоприврдног земљишта. То је према процени стручњака премало, с обзиром на повољне земљишне површине.

Година коју објављујемо била је једна од повољних, просечних, па се узима као базна и за процене више или ниже производње. Циљ је да она увек буде виша! (Извор Институт за воћарство у Чачку и документација Б. Гулана)

– Имамо доста воћњака, посебно у Војводини и централној Србији, са постављеном противградном заштитом, наводи Зоран Кесеровић и саветује да се противградна заштита не подиже само на плантажама јабука, крушака и трешања већ и у воћњацима где су шљиве и кајсије. Између десет извозних пољопривредно-прехрамбених производа налазе се три воћне врсте: малина, јабука и вишња, а 2021 године међу десет извозних пољопривредних производа била је и купина. Очекујем убрзо и да боровница буде међу десет извозних производа јер се производња брзо шири. И засади вишања су у порасту јер се у целом свету тражи замрзнута, поготово облачинска вишња, што подстиче оне који планирају да се баве воћарством да дижу плантаже вишања. Можда смо међу првима почели да калемимо стоне сорте вишања за свежу употребу на подлогама и на растојању да се са земље може урадити и резидба и берба. Воћарство иде у добром правцу и произвођачи само морају да раде на квалитету и да воде рачуна о избору сортимента код сваке воћне врсте.

Овај експерт, који је препородио воћарство Србије, још истиче да воћарство због високих температуре у децдембру 2022. и у јануару 2023.године има штете на воћу због чега су смањени приноси. ,,Климатске промене су очигледне, пратим их од 2010. године, и од тада су температуре у зимском периоду високе. Ове године су у јануару биле између 14 и 16 Целзијусових степени, због чега је воће оштећено. Последњих десетак година, најгора је била 2012. година када је због сличних временских услова воће у пролеће било измрло и штета се процењивала на око 150 млиона долара. Најбоља година у том десетогодишњем периоду била је 2013. година када је укупан принос воћа био 1,68 милиона тона. По његовим речима девизни приход од прошлогодишњег воћа биће око 800 милиона долара, и можда ће надмашити приходе од житарица.

Више од извоза меда него од меса!

Да је за аграр била успешна година од пре једне деценије (2013.) показује и рекордна произвдоња меда од 9.750 тона тона! Те исте године Србија је извезла у свет близу 4.800 тона меда. Тај извоз меда донео је у земљу те године 14 милиона долара. Тада је то било више девиза од меда, него од извоза меса. И поред тога његова производња и извоз стално расту, док производња и извоз меса имају тренд опада.

У последње три и по деценије производња меса у Србији има годишњи пад од два до три одсто! То значли да се пре три децениеј у Србији произвдоимко око 650.000 тона свих врста меса годишње и трошило по 65 килограм апостановнику. Данас се произвводи 200.000 тона мање и троши око 40 килограма гподишње по становнику.

Истовремено и увоз има знатно већи раст и месаре су пуне увозног меса (које је ГМО производ), а домаћег буде пуно после протеста сточара и покоља стада, говеда, свиња и оваца. Увоимо свиње које су храњене са ГМО производима. У томе се и налазе узроци, што је према подацима Министарства пољопривреде, цена увозног свињског меса у Србију, нижа за 40 одсто од оног када се свиња тови у домаћим оборима. Прошле године у Србију је увезено око 300.000 прасића и још 300.000 товљенкика. И у овој години је најављен увоз око милион прасића, а колико ће стићи товљеника, за сада нема процене. Тај увоз неће допринети да се напуне домаћи обори. Јер, обнове сточарства ако овако будемо радили неће бити још пола века. Сад у оборима имамо само 130.000 приплодних крмача, а пре једне деценије било их је близу 1,2 милиона или десет пута више. Тако је Србија од земље која је по броју свиња имала скоро увек колико и становника, постала зависна од увоза овог меса.

Србија, воћарска земља!

Ненад Будимовић, секретар за стоачрстов у Приврендоиј комори Србије, наводи да је тржиште Србије потпуно отворено, па имао висок увоз воћа, када гледамо новчано. Мислим да би могло и да се нађе начина да се заштити наше тржиште, као што то раде раде у Немачкој, каже он.

Стручњаци сматрају да би једна од мера би могла да буде и предност воћа домаћег порекла на тендерима за јавне установе, наводи Кесеровић, који је и председник Друштва воћара Војводине. По мишљењу овог експерта, једна од мера у побољшању потрошње домаћег воћа могла би, да буде и едукација стгановништва, како би се повећала потрошња, на пример јабука, уместо да се предност даје поморанџама и мандаринама.

Илустрација: Мали конзум јабука у Србији

Када је реч о потрошњи воћа, треба истаћи да је у Србији потрошња јабука по становнику годишње недопустиво ниска и износи тек око 11 килограма, а требало би да буде бар 20 килограма годишње по једнмстановнику! Ненад Магазин, професор новосадског Пољопривредног факутлета, истиче да нетреба сумњати у здравствену исправност домаћих јабука, јер се средства заштите правилно користе и не могу се поредити укуси домаће јабуке и оне произведене, рецимо, у Холандији. У односу на бивше републике СФРЈ, Србија је изразито воћарска земља. На истим површинама производимо неколико пута више воћа у односу на Хрватску. Простор где би могла да се шири производња је језграсто воће, пре свега, орах и лешник, који су значајно заступљени у увозу. Стручњаци сматрају да Србија уколико жели да настави са извозом јабука, мора подизати ниво технологије производње и смањења трошкова да се не би десило да за десетак година постане увозник јабука из Русије!

Јер, ова земља, на јужном Кавказу нагло повећава површине под јабукама, годишње чак по 1.500 хектара, а на неким површинама користи технологију која је и савременија него у Србији. Уз то Русија има јефтино гориво и радну снагу, па и Србија мора снижавати трошкове производње.Прво то треба да се уради са обједињавањем понуде, увођењем механизованог орезивања воћа, као и смањењем других издатака да би цена тог воћа била конкурентна са ценама, рецимо, јабука произведеним у Русији.

Воће из Војводине биће брендирано

Сад је стигло време брендирања воћа из ове регије. У Војводини, то се већ ради у циљу бољег пласмана на страна тржишта. Како је истиче Младен Петковић, серкетар удруженај за аграр у Приврендиј комори Војводине, направљен је лого Паннониан Фруитс, као знак квалитета, у чијем је креирању помогла Привредна комора Војводине која ће дати подршку и у маркетиншкој кампањи у наредном периоду.

Будућност је у квалитету и у зеленој агенда. Имали смо проблема око пласмана јабука пре две године, али је било произвођача који су успевали да продају род до Нове године и то зато што су имали квалитетну јабуку. У њеној производњи смо најдаље отишли па је лане било произведнео више од 500.000 тона у целој Србији. Квалитетан род је преуслов за добар маркетинг, а у последње време све више потрошача тражи воће које се мање прска и та зелена агенда коришћења сорти које су отпорније на проузроковаче болести и штеточине биће све више присутнија.

Десеткован род

Сада нам стиже кајсија и њено брање. Када је реч о воћу, у просечно родним годинама у Србији се род кајсија креће више од 40.000 тона. Тако је било 2017. просечно родне године.На 5.707 хектара било је убрано 41.320 тоња тона кајсија у Србији. Значи да је тада био просечан род око 7,2 тона по хектару. То би био задовољавајући просечан род, укупан принос који би обезбедио снабдевање домаћег тржишта, али би било и за извоз кајсија. Међутим, то су ретке године са оваквим родом и просечним приносом. Јер, кајсија је веома осетљива на временске непогоде, па готово сваке године део рода оберу мразеви током априла. Тако је било и ове 2023. године. Крајем јуна пристиже укупан род и берба касија, али сад се зна, да ће очекивани приноси бити скоро преполовљени.

Јер, већ традиционално, претходних дана јако невреме и градоносни облаци нису заобишли Чачак, али захваљујући брзој реакцији противградних стрелаца – није било великог града који би докрајчио род. Берба кајсија у селу Миоковци, које се назива још и српском престоницом овог воћа, требало би ускоро да почне, али велико питање је колико ће плодова воћари ставити у гајбице, јер су лоши временски услови максимално десетковали овогодишњи род. Пролећни мразеви направили су велике штете у засадима, а оно што је тада опстало – докусуриле су дуготрајне и обилне падавине. Војкан Томић, из овог подручја, на парцелама од три хектара узгаја кајсије, али како каже, ове године од рода нема ништа. ,,У висинским деловима Миоковаца где је јак мраз у марту десетковао све, кајсије нема ни кило да се обере, ни да се поједе у кући практично, иако ето, наше село важи за престоницу тог воћа. Мало боља ситуација је у нижим пределима, поред реке Чемернице где је у засадима нешто и остало. Поједини плодови који су остали на гранама су ситни и они ће превремено сазрети, на појединим стаблима има примера роди по пет комада, док на осталима нема ништа. Не могу да кажем да смо на то навикли, али имамо у виду да је ово фабрика под ведрим небом. Мени је воћњак у пуном роду и нећу је вадити сигурно, уздамо се у Бога да ће наредне године бити боље’’, рекао је за јавност Војкан Томић.

Илустрација: Кајсија стиже ускоро Фото: Pixabay

Претходних дана јако невреме и градоносни облаци, по традицији, нису заобишли овај део Србије, али захваљујући брзој реакцији противградних стрелаца – није било великог града који би докрајчио род и у оним воћњацима поред реке у којима је кајсија како тако родила. – Дејствовали су са две станице, са преко седам ракета и за сада смо се одбранили, за разлику од села Пријевор, Каблар и Трбушани. Такође, оно што је неизвесно кад је у питању кајсија јесте цена на тржишту, то не зна нико. Прошле године била је од 40 до 90 динара, у зависности да ли је конзумна или индустријска. Ове године, по свему судећи, имаћемо празне џепове, али шта да се ради, битно је да смо ми живи и здрави. Ми смо у част кајсији направили и манифестацију, али изгледа да ћемо морати да докупимо како би за те дане имали овог воћа, додаје Војкан Томић, који у свом селу ради и као противградни стрелац.

Стручњаци саветују воћаре да због лоших временских услова и све чешћих пролећних, јаких мразева за своје засаде бирају сорте са што каснијим цветањем, односно формирањем плодова који имају највећу шансу да опстану. Онима који ће ове године ипак успети да уберу и продају кајсије, поручују да инентизивно примењују заштиту.

Решење за малину!?

Министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Јелена Танасковић изјавила је за јавност да је већ почела реализација мера предвиђених недавно потписаним Споразумом о сарадњи са пољопривредницима, и истакла да су току интензивни разговори како би се нашло решење за откуп малине, али и модели за премошћавање ситуације на тржишту пшенице. Танасковић је разговарала са произвођачима житарица о откупу пшенице, а како је објаснила гостујући на РТС-у, углавном је цена проблем у целом свету.

Ипак, на терену је стање другачије од оног што представља власт. Тако произвођачи истичу да неће брати малине ако откупљивачи не повећају цену тог воћа са 150-200 динара по килограму, колико сада нуде, рекао је представник произвођача малина Добривоје Радовић. Он је рекао да су само трошкови брања тог воћа 150 динара по килограму. „Нећемо брати малине ако власници хладњача не понуде већу аконтну (унапред утврђену) цену од 150-200 динара по килограму. У тој цени нема ни динара за покривање трошкова производње и заштите“, рекао је Радовић, који је власник малињака у околини Ивањице. Додао је да би минимална цена тог воћа морала бити 350 динара по килограму.Радовић је рекао да је добро што је држава ушла у траг да су откупљивачи продавали малине на иностраном тржишту по 5,5 евра по килограму. „Они извозе малине по 5,5 евра, а нама хоће да плате 200 динара. Не може више да трговац зарађује више од произвођача“, рекао је Радовић. Држава, према његовим речима, мора да спречи увоз јефтине малине која се меша са домаћом и тако измешана продаје под домаћим брендом. И Божидар Јоковић, директор компаниеј ,,Агро еко воће’’ у Арилхју да је ове године процесс бања, И пораје, када је цена питању завршен и пре самог почетка.

Увезени проблеми

„То су нама увезене ствари и проблем са којима се свака држава бори, па и ми. Када је реч о пшеници, цена се креће 20 динара и ниже. Оно што је већи проблем од саме цене је што нема тражње, значи потпуно је стала трговина пшеницом и то је оно о чему смо ми разговарали. Тражимо моделе како да заправо премостимо овај период, док не видимо како ће се одвијати ствари на тржишту“, наводи Танасковић. Она истиче да је договорено да се ускоро током одржи састанак са удружењем ,,Жита Србије’’ , у којем су наши највећи извозници. „Да видимо са њима шта они кажу и какви су њихови предлози за решавање ове ситуације“, додала је министарка. Сматра да је то прави начин разговора са пољопривредницима, јер свака пољопривредна грана сада седи на састанцима у Влади Србије. „Сви у ланцу седе, ми са свима разговарамо и ту се изнесу и тешке речи и примедбе, али види се шта је суштина проблема и то виде сви учесници и онда нема једна страна прича једно, друга друго“, додала је Танасковић.

Када је реч о малини, чија је откупна сезона на прагу, Танасковић је нагласила да је држава што се малине и малинара тиче урадила пуно ствари и да сви треба да буду задовољни.

„Већ у јануару 2023. године смо донели мораторијум на постојеће кредите који је продужен за 12 месеци. Након тога, пре неколико недеља донели смо закључак на Влади по којем ће Поштанска штедионица одобрити кредите за све хладњачаре мале и средње који имају непродату робу прошлогодишњег рода малина. Могу да користе ту кредитну линију са грејс периодом од шест месеци, отплатом од шест месеци, држава ће субвенционисати део камате“, објаснила је Танасковић. Они су, додаје министарка, у обавези да дају залог на ту робу, инспекција ће им ићи једном месечно у контролу и услов је да узму кредит и да се одмах измири дуг према примарним произвођачима.

Илустрација: Тешка година за малинаре

„То је јако велика подршка пред нову откупну сезону. Имали смо врло тешку ситуацију у којој треба сви да знамо да од цене која се прошле године у откупу кретала између 500 и 600 динара, а онда пала цена извозне малине па смо дошли у ситуацију да не можемо да продамо робу – односно хладњачари не могу да продају робу, јер не могу тај губитак да поднесу у целости“, каже Танасковић. Истиче да им је држава овим помогла. „Још један пут молим све који користе овај кредит да буду јако опрезни у смислу контроле, да се са тим не играју. Контроле ће бити константне, једном месечно и пратићемо сваки њихов корак до коначне продаје те робе која је на залихама и која је дата банци у залогу“, објашњавала је за јавност Јелена Танасковић. Она наводи још да је пред нову сезону разговарала и са примарним произвођачима, али и хладњачарима и извозницима. „То је сада један други ниво комуникације и мислим да ћемо доћи до неког решења на обострано задовољство, јер у овом тренутку сви су свесни ситуације, прича се са свима и сви су за столом. Ником није забрањено да дође и каже свој део приче. Мислим да ћемо наћи решење“, закључила је Танасковић.

Министарка указује да су они који су се већ пријавили на еАграр, а који немају проблема у смислу поравњања стања или исправки, већ добили по 9.000 динара по хектару. „Ми смо кренули са исплатом од 18.000 динара. Они који су добили 9.000 динара ће добити додатак још 9.000 динара, а они који нису добили новац, већ је кренула исплата свих 18.000“, прецизирала је Танасковић и подсетила да је и даље у току јавни позив за генетичке ресурсе. „Ту смо такође повећали износ субвенције са 30.000 на 40.000 динара, па крећемо са исплатом за свако пријављено грло“, поручује министарка Танасковић.

Обећања и очекивања од државе…

Министарка Танасковић је на сусрету са пољопривредним произвођачима, осим о ситуацији на тржишту пшенице, разговарала и о реализацији до сада договорених мера. „На састанку који је био маратонски и трајао четири сата добила сам питање како ми мислимо и да ли има времена око плавог дизела. Све што је држава обећала, држава то и уради. Ја сам то рекла и произвођачима да нема потребе да се они брину око рокова, у сету закона који иду на крају године са буџетом које брани министар финансија у Скупштини биће и ова измена усвојена“, каже Танасковић. Када је реч о одводњавању, према споразуму с пољоприврендицима такса је смањена за 50 одсто, а министарка се нада да ће већ измене закона ускоро бити на Влади и онда након тога иду у скупштинску процедуру. „Када буду биле усвојене измене закона биће предвиђено смањење од 50 одсто. Они који су за ову годину добили решења, они ће добити некакво књижно одобрење. Али од тренутка када смо потписали споразум, решења више нису издавана никоме“, навела је Танасковић.

У Београду је боравила делегација Индије, а министарка Танасковић каже да имамо релативно малу робну размену са том земљом, али да може да буде већа. „То је јако велико тржиште и заинтересовани су за наше пољопривредне производе. Успели смо у претходном периоду да усагласимо сертификат за јабуку, кренуо је извоз јабуке “, рекла је Танасковић.

Пет златних воћки Србије

И док аграр децениеј стагнриа или назадује у вреднсоти производњекоја се реко примакне вреднстои од укупњо шест милиајрди доалра годишње, захваљујучи науци, И ољудимка који су се посветили овој производњи, јеидно нам воће напоредује. Очекуеј се д аће у овпој годињи приход од воћа бити око 800 милиоан долара. Када је већо упиањуми засад имамопет златнихнаших воћки, а то су боровница, јабуке , јагоде, малине и трешње.

БОРОВНИЦА је тренутно најисплативија билјна култура у Србији. По једном хектару рачунајући землјиште и пратећу механизацију са противградним мрежама и фертиригацијом потребно је уложити око 60.000 евра. У појединим годинама држава је враћала око 50 одсто уложеног. Инвестиција се враћа у три бербе. Трошкови по килограму су око два евра. По ха може да се оствари и до 18 тона Цена боровнице у последње три године код врхунских произвођача била је у просеку око 5,5 евра. Сад је и виша. Протеклих година код произвођача боровнице са лошијом технологијом остварује се принос девет-10 тона са просечном ценом од 3,5 евра. Инвестиција се враћа у 5 години, ако се не рачунају подстицаји државе. Подизање једног хектара боровнице са противградном мрежом и фертиригацијом износи око 44.630 евра. Мале су површине боровнице за сада, до 20.000 хектара.

Илустрација: Српске боровнице су врло цењене/ Фото: Pixabay

Сава Стошић из Врања каже за јавност да се боровницом успешно бави још од 2013. године и да на југу Србије боровнице продаје по цени од 400 динара по килограму. „Немамо велике саднице, имамо 30 ари плаца и то нам је доволјно. Уложили смо 6.000 евра на почетку за саднице и механизацију. У просеку, током сезоне, зарадимо око 20.000 евра. Радимо породично, гајимо боровнице на 1.200 метара надморске висине и од нас углавном откуплјују из околних места и градова. Овај посао се показао као добар и исплатив. Једино што може да буде проблем су временски услови. Ми нисмо јурили да се обогатимо, већ да живимо нормално, што смо успели“, каже за Сава Стошић из Врања.

ЈАБУКА је друга воћна врста по оствареном профиту по хектару. То је воћна врста код које је највише урађено на увођењу савремених технологија, подлога и сорти. То је допринело да смо протеклих година имали ирекдордну производну од око годишње 500.000 тона! Јабука је јако захтевна воћна врста што се тиче технологије, али је високо акумулативна и захтева веома много лјудског рада – око 750 до 800 часова по хектару. Ако томе додамо и класирање јабуке где за 200 тона треба 1.500 часова, онда је јасно колико радне снаге ангажује јабука. За подизање засада јабуке са противрадним мрежама и фертиригацијом потребно је издвојити од 40.000 до 45.000 еура, што зависи од броја садница по хектару. Република Србија – АП Војводина дају око 50 одсто. Инвестиција се отплаћује од 5. до 6. године. Произвођачи који немају хладњачу остварују профит од 8.000-12.000 еура по ха, зависно од приноса, квалитета, сорте и цене. Овде је рачунат принос од 55-60 тона. Неке компаније остварују принос у просеку и 75-80 тона.

Произвођачи који имају хладњаче и калибраторе са оваквим приносом могу остварити профит, зависно од сорте и цене, од 20.000 до 25.000 евра по хектару, некад чак и више. Протеклоих година извоз јабука је годишње Србији доносио око 125 милиона долара!

Код ЈАГОДЕ у савременој технологији узгоја на гредицама и фолији инвестиција по ха износи око 15.000 евра, од субвенција Републике Србије и АП Војводине враћа се око 50 одсто. Берба траје две године. Зарада износи 7.000-12.000 евра по години, зависно од сезоне. Тако је 2020. година је била рекордна по приносу и просечној цени. Ове године сорта јагоде Клери на неким плантажама имала је принос и до 25 тона по хектару, а просечна цена је била око 1,5 евра.

Код МАЛИНЕ за заснивање засада са противградном мрежом потребно је издвојити око 30.382 евра по ха. Са приносом од 12 тона по хектару и са просечном ценом од 1,6 евра инвестиција се отплаћује у четвртој години, ако се не рачунају подстицаји државе. У годинама успешне продаје па су површине биле стигле и до 20.000 хектара. Сад је то опет смањено на око 15.000 хектара. А, проблем је И што су засади стари, а има доста и заражених.

Питање је хоћемо ли црвено злато ускоро давати у замену за нафту?

Малина је врло ретка врста воћа, са најмањом производњом у свету. Међу главним произвођачима доминира неколико земалја: САД, Полјска, Чиле, а међу њима је и Србија.

На светском нивоу годишње се произведе око 400.000 тона. Колико је то количински мало, може се видети уколико се упореди са производњом банана, које на годишњем нивоу достигну цифру од 130 милиона тона, објашњава за јавност агроекономски аналитичар Милан Простран. Нјена огромна нутритивна вредност нарочито током пандемије допринела је знатном расту цена на светском тржишту, па су Србији почела да се отварају и нека друга тржишта, попут арапских земалја. „То су нови моменти када је реч о потражњи. Реч је о богатим землјама, које имају нафту и које знају шта је у свету вредно“, каже председник Асоцијације произвођача малина и купина Србије Добривоје Радовић, који наводи да ћемо малину ускоро давати у замену за нафту.

Код ТРЕШНјЕ инвестиције у савремене засаде са противградним системом, фертииригацијом, савременим сортиментом на подлози Гизела износи 40.000-45.000 евра, а од Републике Србије и АП Војводине добија се око 45 до 50 одсто укупне инвестиције. Враћање уложених средстава је у 5-6. години. Може да се оствари принос 12-15 тона по хектару. Просечна цена у последње четири године за квалитетну трешњу је око 1,9 евра. Трошкови производње су око 55 одсто. (Б.Гулан)

Извор:

AGRAR SRBIJE, DANAS I SUTRA: Voćarstvo jedina svetla tačka!

Srodni tekstovi

1 коментар

Ingrid 3. октобар 2023. - 00:38

Желите да позајмите, а не знате где да добијете прави кредит?
Желите да покренете посао, али немате капитал?
Да ли треба да се пријавите за кредит из било ког разлога?
Да ли вам треба божићни кредит.

Ваша нада је коначно ту јер Елена Нино пружа брзе и поуздане кредите, њихова услуга је 100% оригинална и гарантује вам да ћете добити кредит приликом подношења захтева, контактирајте путем е-поште и одобрите данас на: elenanino0007@gmail.com

Хвала вам и Бог вас благословио
САМОПОУЗДАЊЕ
Ingrid

Одговори

Оставите коментар