Пада број запослених у пољопривреди, како зауставити тренд?

Аутор: Gdjakovic
393 посета

Највећи пад запослених имао је сектор пољопривредне производње. Стање није алармантно, кажу стручњациИ пак, пуно је неслагања између државе и пољопривредника и опадајућих трендова

Структура запослених у Србији се у последњих годину дана прерасподелила у корист сектора информисања и комуникација, а науштрб пољопривреде. Званична статистика показује да је сектор који се процентуално највише смањио у четвртом кварталу 2022. године у односу на исти квартал годину раније био сектор пољопривреде, шумарства и рибарства (6,1 одсто), док се највише по броју запослених повећао сектор информисања и комуникација (18,3 одсто).

Србија део пројекта урбане пољопривреде у региону

Ако погледамо одвојену статистику коју води Републички завод, број регистрованих индивидуалних пољопривредника смањен је за 3.277, односно за 5,6 одсто у четвртом кварталу 2022. у односу на исти квартал годину раније, показују званични подаци.

Поставља се питање да ли овакви подаци требају да забрињавају земљу која остварује годишњу размену са светом у области пољопривреде која износи око осам милијарди евра или је једноставно реч о променама на тржишту рада у корист савременијих бизниса?

Како за Блоомберг Адрију наводи Александар Богуновић из Удружења за биљну поризводњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије (ПКС), забуну уносе дефиниције о радној снази које се користе приликом обављања анкета.

„Наиме, свака особа која је остварила приход из пољопривреде се, по анкети, води као пољопривредник, а сви који раде у предузећима која се баве пољопривредом се воде као запослени у сектору“, наводи он.

Ипак, с обзиром на то да су оба броја у паду, било да је реч о индивидуалним регистрованим пољопривредницима или оним који су запослени у том сектору, поставља се питање да ли је тај тренд аларм за узбуну или део глобалне, шире слике промене структуре тржишта рада.

Како оцењује Богуновић, стање није алармантно јер је тако свуда у свету. „Има више разлога што радне снаге има мање, међу којима су највише узроци у томе што је мање младих на селу, све већи број старачких домаћинстава која излазе из пољопривреде, одлив младих из земље уопште, укрупњавање поседа, увођење модерне опреме и механизације у сектор пољопривреде и прехрамбене индустрије и тако даље“, наводи Богуновић.

Пољопривредницима током прошле године нису олакшале ни природне околности. Поред високих цена енергената, они су морали да се суоче и са сушом. Такође, расле су цене свега, посебно сировина, што, како се испоставило, није увек ишло у њихову корист.

Рецимо, повећање цене ђубрива вршило је притисак на буџете пољопривредника, смањивање маржи и смањење ентузијама међу пољопривредницима. Смањена је пољопривредна производња јер је коришћено мање ђубрива, док је раст цена допринео и расту цена хране за крајње потрошаче, показује анализа ББА.

И употреба нових технологија у пољопривреди утиче на број запослених – она ће бити потребна да би се премостио јаз који се ствара у синергијском деловању све веће потребе за храном и све непредвидљивијих временских услова, сматра Симон Франко, директор за Словенију, Србију и Хрватску у компанији БАСФ.

„Ми ћемо морати да производимо до 60 одсто више хране до 2050, што је велики изазов“, рекао је Франко, додавши да временске прилике и суша смањују приносе. „Управо та разлика ће бити све већа и већа“, закључио је наш саговорник.
Залиха има, бар на краће стазе, како уверава председник Србије Александар Вучић. Почетком године, он је на годишњој конференцији навео податак да Србија има залиха пшенице за 20 месеци, кукуруза за 13 месеци, а сунцокрета за 30.

Повећање цена улазних трошкова и ефекти који су уследили делимично су ублажени повећањем цене кукуруза и пшенице. То је повец́ало зараду пољопривредника, међутим, због пренадуваних инпут трошкова, марже су остале на истом нивоу, показује анализа Блоомберг Адрије. С ведрије стране гледано, аналитичари очекују да ће цене пољопривредних производа – и сировина генерално – ове године пасти наниже.

„У овој години очекујемо цене енергије углавном око садашњих нивоа, што је у просеку ниже него током прошле године узимајући у обзир неуобичајено високе нивое током 2022. и очекивано успоравање светске привреде у овој години. Енергетски сектор би цене пољопривредних производа требало да повуче наниже и да помогне при снижавању инфлације. Још увек има простора за нестабилност јер су глобални ланци снабдевања и даље у фази преобликовања, али не како је то било у 2022. години“, истиче се у анализи Блоомберг Адрије.

Укупна спољнотрговинска размена аграра Србије са светом у прошлој години износила је 7,9 милијарди евра, што представља повећање од 20,1 одсто у односу на 2021. годину, али уз бржи раст увоза, подаци су ПКС.

Извозено је робе у вредности од 4,8 милијарди евра, што чини повећање од 13,4 одсто у односу на резултате из 2021. године, са учешћем у укупном робном извозу од 17,3 процената. Увезено је робе у вредности од 3,1 милијарде евра, што је за 32 одсто више у односу на 2021. годину са учешћем у укупном робном увозу од осам процената.

Ипак, суфицит се смањио – у спољнотрговинској размени пољопривредно-прехрамбених производа у 2022. години износио је 1,7 милијарди евра, што је смањење од 10,8 процената у односу на 2021. годину.

Што се сточарства тиче, најновији подаци показују да је из године у годину све мање стоке у Србији. Почетком децембра прошле године у односу на исти период 2021, у нашој земљи је било мање говеда за 6,9 одсто, свиња за седам одсто, коза за 1,7 одсто и живине за 3,5 одсто.

У међувремену, више стотина произвођача млека незадовољни исходом преговора са представницима државе око висине премија и субвенција за млеко и краве, протестовали су ових дана блокадом главних саобраћајница у Шапцу и Мрчајевцима. Њихов захтев је да држава подигне премију за млеко на 20 динара по литру и повећа субвенције по грлу са 25.000 динара на 40.000 динара.

Аутор: Хана Стевовић

Извор:

https://rs.bloombergadria.com/ekonomija/srbija/22590/broj-poljoprivrednika-pada-u-srbiji/news

Srodni tekstovi

Оставите коментар