Кинески инвеститор прерађиваће српски кукуруз? – Могућа инвестиција од 250 мил ЕУР у капацитете за добијање скроба, глукозе, масе за козметичку индустрију
Вест да један од највец́их прерађивача кукуруза у свету намерава да у Србији отвори погон побудила је наду да бисмо могли да будемо и нешто више од пуких извозника сировине по којој смо у свету познати. Према незваничним информацијама, инвестиција достиже и 250 мил ЕУР, а према досадашњим сазнањима, потенцијални инвеститор је кинеска компанија.
Преговори су у току и једино што је открио министар пољопривреде Бранислав Недимовиц́ је да инвеститори намеравају да прерађују пола милиона тона кукуруза годишње и да праве финалне производе – аминокиселине, скроб, глукозу.
С обзиром на то да се производња кукуруза у Србији, зависно од године, крец́е између 6,2 милиона тона колика је била сушне 2021. и седам па и више милиона, реч је о количини која није занемарива. Србија годишње извезе од три до 3,5 милиона тона кукуруза.
У Србији ц́емо коначно прерађивати кукуруз
Кина је иначе, још пре годину дана својим партнерима у 17 земаља југоисточне Европе, међу којима је и Србија, поручила да ц́е у наредних пет година повец́ати увоз робе са овог подручја на 170 млрд УСД, са нагласком на пољопривреду и агроиндустријски комплекс.
Србија је, као седамнаести произвођач кукуруза у свету, до сада искључиво извозила кукуруз као сировину, не покушавајуц́и да сама развије прерађивачке капацитете.
- Ми бисмо могли да зарадимо много више уколико бисмо извозили производе вишег нивоа прераде – производе који се користе у месној индустрији, аминокиселине, скроб, боје, и да се на тај начин појављујемо као озбиљни такмаци на светском тржишту. Зрно кукуруза ми можемо много паметније да искористимо. Најмање зарађујемо као држава, као привреда, уколико извозимо зрно, које је сировина за све остало – истиче Горан Бекавац, руководилац Одељења за кукуруз Института за ратарство и повртарство у Новом Саду.
У свету праве 10.000 производа од кукуруза
Бекавац не мисли да је прерађивачка индустрија у технолошком смислу толико комплексна и да захтева огромна улагања па такве капацитете готово да немамо. Очигледно, није било заинтересованих, једноставније је само продати кукуруз, сматра он.
Стручњак за кукуруз, директор Агримакса Горан Саратлиц́, такође не зна шта је прави разлог да нисмо маскимално искористили тај потенцијал.
- Кукуруз као сировина у свету се користи за близу 10.000 различитих производа, од скроба који је најпростији производ, до пластичних маса. Чак не само да се користи зрно кукуруза, него и кочањка као најбољи неутрални ‘носач’ за разне лекове, такође у козметичкој индустрији – истиче он.
Кочањку, односно оно што преостане када се окруни клип кукуруза, Институт за кукуруз у Земун Пољу, у коме је раније радио, продавао је, каже, Италијанима јер код нас нико није показао интерес. Они су је млели и од ње правили те фине „носаче“ за козметичку индустрију, за разне креме, али и за фармацеутску индустрију. У машинској индустрији је то коришц́ено за најфинија полирања, као и за полирање накита, како би се добио високи сјај.
У Европу кукуруз, из ЕУ месо
У Србији смо углавном имали ту најпримарнију прераду зрна кукуруза у алкохол, односно етанол, што није захтевна производња, док се у свету он прерађује у много финије и скупље производе, напомиње Саратлић.
Најсликовитије говоре подаци према којим смо у периоду јануар-септембар прошле године у ЕУ највише извезли управо кукуруз, док је у увозу из земаља Уније најзаступљенији био увоз производа за исхрану, пре свега меса и прерађевина од меса.
По оцени професора Пољопривредног факултета у Новом Саду Витомира Видовиц́а, док се не одмакнемо од примарне производње и не окренемо прерађивачкој индустрији која доноси много вец́и обрт капитала и много вец́у зараду, а то значи и заинтересованост људи за останак на селу, пољопривреда ц́е нам и даље доносити само хиљду евра вредности производње по хектару годишње, уместо десет хиљада, колико је реално.
Окретање прерађивачкој индустрији
Можда ц́е присуство инвеститора из иностранства учинити да се и сами окренемо преради кукуруза, којим се, како каже Саратлиц́, не би толико трговало у свету да се користи само за сточну храну, што је то углавном случај код нас. У најбољем случају, кукуруз смо користили за производњу корнфлекса, флипса.
Изузетак представља индустрија скроба Јабука у Панчеву , са око 150 запослених, која је најстарија фабрика на Балкану, основана 1894. године, која се бави мокром прерадом кукуруза. Њен годишњи капацитет је, како је наведено на њеном сајту, прерада 60.000 тона кукуруза.
Извор: