У пожару им изгорело пола домаћинства!

Аутор: Gdjakovic
154 посета

Када сељак, пољопривредник, у тренутку остане без трактора и хране за стоку, шта може теже од тога да му падне? Тако је било пре неколико ноћију у селу Рача, недалеко од Бајине Баште, када је ватрена стихија причинила велику штету у пољопривредном домаћинству Живановић.

Планинска села у брдима на обронцима Таре, као и многа широм Србије, последњих деценија остала су без великог броја становника, који су, трбухом за крухом, напуштали вековна огњишта и срећу проналазили у граду. Мало је оних који су остали на дедовини, али их ипак има. Пролазећи овим крајем, пажњу нам је привукао по неки малињак у пристранку, окречени и орезани засади шљива, по неко грло крупне стоке, али и сеоски друмови без људи и дечије граје.

Једна од бројнијих породица у бајнобаштанској општини управо је седмочлана породица Живановић. Не тако лепим поводом разговарали смо са њима, саслушали њихову муку, коју је домаћин Драгољуб поделио са нашим читаоцима. И као што смо већ рекли, пожар који је избио у њиховом домаћинству, причинио је велику материјалну штету, али на сву срећу ватра није захватила кућу, те нико није повређен.

Несрећа се догодила крајем марта месеца, када је услед експлозије плинске боце, букнуо пожар и захватио све помоћне објекте у домаћинству, изгорео је аутомобил и трактор, мешаона, круњач, али и две тоне кукуруза у клипу и једна тона пшенице, које су произвели на свом имању, а служи им за исхрану стоке.

Те ноћи, домаћина Драгољуба, пробудило је чудно пуцкетање, што га је и навело да устане и погледа кроз прозор, када је, каже, имао шта и да види. Пламен је гутао гаражу, чардак и амбар, али се и приближавао сену и штали, као и кући. Одмах је пробудио укућане и позвао ватрогасце.

– У сну сам чуо да нешто пуцкета, а када сам отворио очи и видео боју ватре да се пресијава у мраку, одмах сам устао, отворио ролетне и видео шта се дешава. Било је језиво. Одмах сам истрчао напоље, похрлили су сви из куће, па смо до доласка ватрогасаца гасили и спречавали ширење ватре колико смо могли. Срећа је што сам се и пробудио, да нисам, ко зна да ли би нешто и остало – прича домаћин Драгољуб како је било те ноћи.

Срећа је, кажу, па су и ватрогасци били брзи. За 15 минута су из Бајине Баште стигли у домаћинство Живановић, удаљено од града 7 километара. Захваљујући њима сачували су шталу и кућу, док су од осталих објеката остале само рушевине. Није се било лако изборити да ватреном стихијом, али су је до јутра савладали. Домаћин истиче, срећна околност је што је те ноћи у ватрогасној станици радио њихов комшија из суседног засеока, па по пријави нису губили време у потрази за пожаром, већ су одмах стигли на лице места.

– Изгорело је доста тога, али најважније је да смо сви живи и здрави. Све што је изгорело користио сам у свакодневном животу, али… Штета је по прилично велика, како ћу се изборити да то све санирам и реновирам, ни сам не знам. Незгодно ми је и због жита за стоку, све што сам имао са мог имања изгорело је, па сада морам да купујем. Није лако – очајно објашњава домаћин.

Узрок пожара је експлозија плинске боце која се налазила у „Голфу“ у гаражи. Одатле је све почело и пламен се ширио. Од овог аутомобила је након пожара остала само олупина, као и од трактора, који се налазио недалеко од њега. Гаража, чардак и амбар, потпуно су уништени, а све што је било под кровом ова три објекта, изгорело је.

Муку породице Живановић разумела је и председница општине Бајина Башта, Весна Ђурић, која им је, како нам је рекао домаћин, обећала помоћ.

Пожар у домаћинству пореметио им је свакодневне планове живота под скутом Таре, а деда Петру најжалије је трактора, „Томе Винковића“, са којим се каже закућио. Пола оног што су деценијама стицали жуљевитим рукама прогутала је ватра за једну ноћ, кажу, жеља им је да обнове домаћинство и наставе живот којим су до сада живели.

СРЕЋУ ПРОНАШЛИ У ПОЉОПРИВРЕДИ И СТОЧАРСТВУ!

Под кровом породичне куће Живановић живи Драгољуб са супругом Јулком и њихово четворо деце. Са њима је и Драгољубов отац Петар. Одлучили су да се „скуће“ у родном селу, и не жале због тога. У штали гаје 10 крава, имају стадо оваца и свиње, а на имању, у пољу, осим што покосе сена у ливадама, посеју и кукуруз, пшеницу и јечам. Нико од њих није запослен, али се не жале на тежак живот, а дечија граја у дворишту право је богаство које свака српска породица треба да има.

Боривоје Илић

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар