БЕОГРАД, 25. април (Тањуг) – Министарство пољопривреде и осигуравајућа друштва субвенционисаће и осигуравати пољопривредне произвођаче и у наредним годинама како би се наставила тенденција модернизације пољопривреде у Србији, повећало учешће овог сектора у БДП-у земље и мотивисали млади људи да се баве пољопривредом. Како су оценили учесници на националној конференцији Агробизнис Србије „Аграрна политика у 2018. години“, један од значајнијих проблема са којима се сусреће пољопривреда у Србији је и тај што њиве и животиње нису осигуране, те када наиђу сушне године, пољопривредници трпе огромне штете. Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић, на почетку данашње конференције о аграрној политици, коментаришући наступ фолклорног друштва које је извело песму „Ој додо, ој додоле“, рекао је да управо та песма одсликава стање у пољопривреди када је у питању површина под системима за наводњавање, те да постоји навика да се гледа у небо уместо да се ради на изградњи система за наводњавање. „То је у ствари слика и прилика нас и свега у задњих 30 година што нисмо и што јесмо радили“, рекао је Недимовић.
Од укупно засејаних пољопривредних површина у нашој земљи, према проценама стручњака, око 13 одсто је обухваћено осигурањем, а то је још увек далеко од праксе развијених земаља, где тај проценат осигурања иде од 50 па и до преко 70 одсто, колики је у Аустрији.
„Врло често људи не схватају о чему се ради у пољопривреди и не схватају да имате годину у којој се деси суша, па се последице рефлектују на наредне године, а све то је један циклус навика који је јако тешко пресећи“, каже министар Недимовић. Пољопривредна производња је врло значајна за економски развој Србије, будући да учествује са око 6,5 одсто у БДП-у, а у том проценту биљна производња учествује са 70 одсто, рекао је Милош Бјелић из „Дунав осигурања“.
Међутим, каже Бјелић, удео сточарске производње који чини 30 процената и даље се смањује, а ратарска производња расте, па су тиме и површине које је неопходно осигурати веће, како би се избегла штета у сушним годинама. Он напомиње да је од укупних обрадивих површина у Србији око 13 процената њих осигурано, што је благо повећање осигураних пољопривредних површина у односу на раније године. „Држава је омогућила газдинствима повраћај 40 одсто новца у односу на наплаћену премију. Ако је висина премије 1.000 динара са укљученим субвенцијама надлежног министарства и локалне самоуправе на бази 10 одсто, висина премије износи 500 динара, а ’Дунав осигурање’ омогућава да пет процената пореза пољопривредници плате одмах након закључења уговора, док се остатак плаћа након скидања усева“, објашњава Бјелић.
Постоје и одређена ограничења у лимиту, каже Бјелић, и то до 100 хиљада динара за ратарску производњу, 500 хиљада за повртарску и до милион динара за воћарско-виноградарске културе. „За сточарску производњу лимит је до два милиона динара, с тим што је укупан повраћај по једном газдинству 2,5 милиона. Одређене локалне заједнице препознале су осигурање као кључ стабилности не само газдинства него и локалних заједница и државе у целини и учествују једним делом у повраћају премије“, каже Бјелић. Пољопривредни произвођач Радиша Радисављевић из Медвеђе код Деспотовца каже да је он, иако су протекле године биле сушне, својих 70 хектара пољопривредних површина осигурао те не мора да гледа у небо.
Радисављевић је казао да на овим површинама сеје пшеницу, раж, овас и друге културе, а како каже, вођење рачунице везане за осигурање и процену евентуалне штета препустио је „Дунаву“. На конференцији се говорило и о „старењу српског сељака“, а према речима министра Недимовића, када се погледа структура пољопривредних газдинстава у Србији, „ствари уопште нису ружичасте“ јер просечна старост оних који се баве пољопривредом расте, посебно у сектору сточарства. „Пољопривреду морамо да посматрамо као привредну активност ако желимо да идемо напред, а ако је искључиво посматрамо као социјалну категорију, ту напретка нема“, поручио је Недимовић на данашњој конференцији.
