Осигурано свега 15 одсто обрадиве површине: Непотребно коцкање са зарадом

Аутор: draganadpetrovic
96 посета

Иако неповољни временски услови, попут екстремно високих температура, кише, града и мраза наносе велике штете српским пољопривредницима већ деценијама, већина њих и даље не осигурава своја имања и усеве. У Србији је и даље свега 12 до 15 одсто осигураних пољопривредних површина.Како је за Ало! казао Горан Ђаковић, председник Удружења новинара за пољопривреду „Агропрес“, највећи разлог незаинтересованости пољопривредника за осигурање је недовољна информисаност и предрасуда да је осигурање скупо.

  • Штете које могу настати у пољопривреди у неким случајевима могу бити великих размера, и довести до потпуног уништења уложених материјалних средстава и људског рада. Због тога је осигурање јако битно како би се елиминисао финасијски губитак. Јесте тешко да се одвоји динар за осигурање, али без тога ћемо пропасти. То кажем јер сам и сам пољопривредник – наглашава Ђаковић.
Илустрација: Горан Ђаковић, инжењер пољопривреде, уредник Агропреса и пољопривредник

Он је ту тврдњу образложио примером малинара и купинара, који су ове године имали фантастичну цену која је достизала и преко 250 динара за килограм.

  • Замислите како је онима којима је град све уништио. Да не помињем болести које нападају воће и усеве, па поред не тако малих уложених средстава на крају останете без прихода. А издвајање за осигурање ове године, када подвучете црту и продате своје производе, за малину и купину испада да би вас коштало само 2 или 3 динара по килограму производа које сте продали. На примеру шљиве, тај издатак би вам био 8 до 9 хиљада динара по хектару, тако да заиста нема јефтиније мере него што је осигурање – рекао је Ђаковић.
    Према његовим речима, многима као оправдање што се не осигурају служи то што пољопривредник мора да плати осигурање уколико доживи штету, а држава му исплаћује субвенцију тек пред крај године.
  • Постоји апел пољопривредника да се ово измени, и да они који су претрпели штету имају предност, јер су остали без плодова, а имају обавезу према осигуравачу – казао је Ђаковић.

Ђаковић: Одмах се плаћа свега пет одсто полисе, остало касније
Пољопривредници често не знају да приликом закључивања осигурања они плаћају свега пет одсто полисе, што износи између 9.000 и 15.000 динара, у зависности о којој врсти воћа и осигурања је реч.

  • Он плаћа тих пет одсто, а преостали део плаћа се тек по убирању плодова, односно окончању полисе и то обично до краја октобра, док Министарство пољопривреде до краја те године рефундира 40 до чак 70 одсто новца у пет округа у Србији.
    Како додаје, локалне самоуправе такође имају право да дају додатне субвенције и тако покрију и до 100 одсто осигурања.
Илустрација: Осигурање знатно више заступљено у биљној у односу на сточарску производњу

Више осигураника, мањи трошак
Пољопривредни стручњаци су јединствени у ставу да би требало да заживи идеја о обавезном осигурању за оне пољопривреднике који добију субвенције од државе, и да би у том случају осигуравање било јефтиније јер би био већи број корисника. Да би се то догодило, како процењују, потребно је да буде осигурано више од 50 одсто пољопривредног земљишта.

Биљна производња испред сточарске у осигурању
Стручњаци Института за примену науке у пољопривреди који су анализирали осигурање пољопривреде у Србији, почев од врсте осигурања, преко тога шта се све осигурава, као и која осигуравајућа друштва су активна у осигурању су утврдили да је заступљеност осигурања у овој грани на доста ниском нивоу, а главни фактори који утичу на то су неразвијена пољопривредна производња, као и чињеница да осигурање производње није обавезно. Закључено је и да је осигурање знатно више заступљено у биљној у односу на сточарску производњу.

Извор: https://www.alo.rs/vesti/drustvo/550507/u-srbiji-osigurano-svega-15-odsto-povrsina-koje-se-obraduju-osiguranje-za-poljoprivrednike-misaona-imenica/vest

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар