У Србији се осигурава око 12 одсто обрадиве пољопривредне површине, Компанија ДУНАВ ОСИГУРАЊЕ и АГРОПРЕСС читаву деценију заједно раде на афирмацијии осигурања
пољопривреде. До сада је органиyовано више од 100 радионица у преко 60 грдова и општина као и села а на њима је учешће узело око 4000 произвођача. Ово су само неки од наших домаћина са
којима смо разговарали.
Србија подстиче повећање осигурања у пољопривредном сектору на тај начин што врши регресирање услуга осигурања у пољопривредној производњи (усеви, плодови), односно осигурања
животиња у сточарству (сточни фонд). Ипак, и поред подстицаја државе присутан је слаб одзив пољопривредника када је у питању осигурање биљне производње. Како не постоји Регистар осигурања у Републици Србији, нема ни прецизних података о броју осигураника, величини осигураних површина и броју осигураних животиња. Према неким истраживањима и проценама, са око 12% осигураног обрадивог земљишта Република Србија се налази међу последњим у Европи.
Славољуб Марјановић домаћин из села Ушће код Обреновца нам је рекао: „Слушам народ само нешто кука и жали се на државу а код мене није тако јер знам да и држава треба нешто да заради, а зарадићу и ја. Како могу да не зарадим када радим 100 хектара земље, нешто је у закупу, а нешто је моје.
Товим јунад и испоручим 4 пута годишње по 24 комада. Једу моју храну, сам спремам, не зависим од било кога и продајем тренутно јунад по 1,9 евра, буду тако по 600 килограма. И ја сам задовљан. Али сваки дан има посла, само са тавана у кош убацим 500 килограма кукуруза. Добро је и родило
ове године, сејем преко 10 хибрида и родилио ми је преко 8 тона кукруза а имам и сунцокрет, соју, пшеницу. Све то син и ја радимо са породицом и не могу да се жалим. Мени је 70 година и све док сам жив и док могу ја ћу да радим“ у једном даху и искрено рекао је за Агробизнис магазин наш домаћин
Славољуб који редовно осигирава своју производњу.
Пољопривредник Милан Алексић рекао је Тањугу да усеве осигурава у „Дунаву“ већ 10 година, те да са том осигуравајућеом кућом има добру сарадњу, као и да је процена коректна, а исплата штете на време. “Кад се осврнем уназад могу да кажем да је у последњих десет година свака друга донела мање или веше штете на усевима и плодовима”
рекао је Алексић. Ова година је била родна, каже он и подсећа да је пролетос град оштетио усеве пшенице чија је штета процењена на осам одсто, те да му је „Дунав осигурање“ исплатило 150.000 динара. Алексић наводи да је задовољан процењеном штетом и да ће наставити своје усеве и стоку да
осигурава у „Дунаву“, и да из свог искуства може да каже да је боље осигурати пољопривредну производњу него гледати у небо и надати се да невреме и болест стоке не направе штету. Истиче да је недавном куповином трактора од државе добио повраћај новца од 80 одсто, те да ће му то бити начин и убудуће у куповини механизације.
Председник Удружења произвођача лешника Обреновац Владимир Перишић, каже за Тањуг да производња лесника може да буде скупа и јефтина. Појашњава да за веће приходе лешника мора више да се уложи. Затим да је произоводња скупа, јер су трошкови велики и временски трају дуго, јер, како каже, на већи принос лешника чека се шест до седам година. Перишић, сувласник засада једне парцеле лешника, истиче да од 2013. године од када се бави том производњом није осигуравао засаде, али да ће их од следеће године заштити од природних катастрофа. Оцењује да је осигурање за пољопривредника доста важно и подсећа да су општину Обреновац 2014. године задесиле катастрофалне поплаве,
као и да је његов засад претрпео велику штету, па су многе саднице и зановљене.
„Град и поплаве су велики ризик за гајење лешника, а уколико је воћњак под водом, као што је био мој, мора да се осуши“, појашњава он. Перишић позива младе да ако имају потребну инфрастриктуру крену у узгајање лешника, јер тај посао могу да раде и поред другог посла. Додаје да у тој општини има
око 50 хектара под засадом лешника, углавном младих који ће тек да дају плод.
Говоривши о исплативости узгоја лешника он је за Агробизнис магазин рекао да лешник може успешно да се гаји у Србији и да је у засаду који је у тринаестој године остварио принос 3,5
тона плодова. Он је рекао да треба водити рачуна о правилној резидби као и броју изданака. “Када је у питању сакупљање плодова, Удружење је купило усисивач за лешник уз помоћ Општине Обреновац и захваљујући томе немају проблема са рандом снагом за сакупљање плодова” објаснио је Перишић.
Сремска Митровица
Владимир Перишић Млади произвођачи према његовим речима треба да осигурају производњу, да би могли мирно да спавају. Он је истиче да је ове године осигурао крушке, имао је баш велику роизводњу,
али будући да истога дана није осигурао парадајз, следеће ноћи није могао да спава и једва је чекао јутро да оде да осигура и парадајз. „Урадио сам то да могу мирно да спавам. Рецимо, 2018. је штета била 100 одсто и исплатили су ми све, а да нисам осигурао шта би била велика. Дао сам 1.000 евра, али нека сам“, каже Тихомир Бојанић.
Тихомир је 1985. године посадио прво јутро под парадајзом, да би данас имао пет јутара и унапред продату производњу. Он од својих плодова којих буде и по 150 на једном струку прави цеђени парадајз који кува и продаје широм Србије. Када је сезона, по неколико тона дневно овог производа
иде пут купаца у Београду, Суботици, Ваљеву… али се и од његових сировина прави парадајз са извоз у Лондон! За свој рад добитник је бројних произнања и медаља што као најбољи произвођач, а нешто и за врхунски квалитет. Он користи искуљичво холандско семе индустријског прадајза уз минималну употребу хемијских средстава. Остварује принос и преко 70 тона. А у послу му поред супруге и сина помаже и преко 15 радника.
Објашњавајући какво је стање везано за број регистрованих газдинстава, и шта локална самоуправа са своје стране ради на помоћи произвођачима, заменик градоначелника Сремске Митровице, Петар Самарџић, каже да је на територији овог града регистровано око 6.000 газдинстава.
Наводи да код подстицајних локалних мера подршке локална самоуправа води рачуна да не долази до дуплирања мера које већ постоје на покрајинском и републичком нивоу.
„Претходних година смо имали и подстицаје у области субвенционисања набавке семенског материјала у повртарству. Ове године смо успешно реализовали једну меру у области осигурања стоке и усева, и то од 20 одсто код осигурања уматичених грла стоке и осигурања ратарских усева“.
Максималан износ подстицаја био 20.000 динара по захтеву, за шта је било опредељено пет милиона динара. Самарџић истиче да је пристигло око 500 захтева, и да се почетком наредне године очекују прве исплате ових подстицаја.
„Са Дунав осигурањем смо имали добру сарадњу у области зимских презентација, или предавања, посебно око осигурања стоке, воћарства и повртарства, а са тим ћемо наставити и убудуће“, рекао је Самарџић.
Ваљево
У Лелићу код Ваљева АГРОПРЕСС уз подршку ДУНАВ ОСИГУРАЊА одржао је стручну радионицу о
значају воћарства, органске пољопривреде и осигурања пољопривредне производње, током које су искуства разменили пољопривредници који имају и они који немају осигурање.
Пољопривредник из Пепељевца код Лајковца Владимир Митровић, који има ратарску производњу на 120 хектара, а гаји говеда и свиње две године је осигураник.
„Није било задовољавајуће са другим осигурањима па сам прешао прошле године у Дунав осигурање, била су у два наврата удари града, изашли су људи реално проценили штету на око 800.000 динара и то је исплаћено релативно брзо“, рекао је он.
Како је додао скоро целокупну ратарску производњу од највећег ризика – удара града осигурава у Дунав осигурању.
„И млађим и старијим носиоцима газдинстава препоручујем да све осигуравају јер то има смисла“,
рекао је он.
Врање
Оснивач и власник компаније „Адонис“ из Сокобање Небојша Станојевић, изјавио је да је 45 година у различитим врстама бизниса, али увек код „Дунав осигурања“, те да је је презадовољан сарадњом с овом компанијом свих ових година. Станојевић је рекао да је задовољан сарадњом с „Дунавом“ и поручио колегама, а нарочито пољопривредним произвођачима, да своју производњу осигурају.
Директор главне филијале „Дунава“ која покрива седам општина региона Бобан Костић у изјави медијима рекао је да је пољопривреда стратешка грана привреде у овом региону и да, иако „Дунав“ не остварује профит код осигурања пољопривреде на овом подручју, све више осигурава јер
је свестан значаја пољопривреде. „У последње три године укупна фактурисана премија била је 14 милиона динара за 350 полиса, а износ ликвидираних штета достигао је 17,5 милиона динара по основу 197 захтева. Наши планови су повећање пољопривредних површина које се осигуравању и
зато перманентно радимо на едукацији пољопривредника“, рекао је Костић. „У том смислу треба схватити и наше присуство на Првом међународном сајму лековитог, зачинског, украсног биља и пчелињих производа, на коме смо, у директном контакту с осигураницима, указали на значај
осигурања и разумевање осигурања као инвестиције која штити њихову пољопривредну производњу и које, дакле, није додатни намет и трошак. Примера ради, премија осигурања за поједине пољопривредне културе изгледа овако: шљиве, од 15.000 дин. до 30.000 дин. по хектару, малине од 60.000 дин. до 80.000 дин. по хектару, пшенице од 3.000 дин. до 5.000 дин. по хектару“, рекао је Костић и подсетио да држава субвенционише премију осигурања у овом крају у висини од 40 процената.
Краљево
Међу пољопривредницима краљевачког краја који су препознали значај осигурања је и Милош Костовић, из села Буковица који у том и оближњем селу Дедевци на површини од неколико хектара има засаде више врста воћа, а највише јабуке. Полису осигурања је са „Дунав осигурањем“ закључио 2003. године, а како каже сарадња са том компанијом је добра.
„За све те године нисмо имали неспоразума, а ни проблема. Сарадња траје пуних 17 година на обострану корист и задовољство“, рекао је он и изразио задовољство због помоћи коју пољопривредницима пружају Влада Србије и Град Краљево.
Према речима председника Савета за пољопривреду града Краљева Драгана Чорбића, та локална самоуправа из године у годину издваја све више средстава за развој пољопривреде и истакао да, мимо субвенција Владе Србије од 40 одсто, трошак осигурања субвенционише са 50 одсто што значи да пољопривредник издваја свега 10 одсто цене осигурања! Када смо кренули, 30 до 40 пољопривредника
је то користило, а од 2014. године смо, као Град, кренули са промоцијом и наши пољопривредници су увидели значај осигурања!, рекао је он и додао је прошле године укупан број осигураних пољопривредника био 490. Нагласио је да је из градског буџета за регрес за премију осигурања ове
године планирано 25 милиона динара и додао да пријаве за осигурање трају до 15. новембра.
Прошле године је, каже, за ту сврху утрошено такође 25 милиона, с тим да је дато још милион и по динара како би сви пољопривредници били исплацени. Истакао је да Краљево планира да сваке године издваја све више средстава за пољопривреду јер им је та привредна делатност, нагласио је, у врху приоритета.
Горњи Милановац
Председник општине Дејан Ковачевић рекао је да за пољорпивреду значајан рад канцеларије за подршку пољопривредницима која постоји већ четири године и има добре резултате, а истакао је и да је подршка пољопривреди стратешко опредељење. Он је рекао да је ове године планирано
из општинског буџета 55 милиона динара као субвенција пољопривредницима и да ће тај износ расти у наредне четири године. Општина нуди субвенције за пољопривредну производњу која је специфична за територију општине као што су воћарство и сточарство, а нуди се и додатна субвенција за осигурање, јер на државну субвенцију од 70 одсто додаје још општинску субвенцију од 10 процената. Ковачевић каже да се у 2018. години само четири домаћинства осигурало, а да је прошле године већ број био 80 домаћинстава. „Очекујемо у овој години да то дуплирамо јер је 80 одсто полисе плаћено од
државе и општине и остаје још само да 20 одсто полисе плати пољопривредни произвођач“, каже Ковачевић и додаје да живимо у времену када не можемо унапред да знамо шта може
да нас задеси па се треба осигурати. Тако пољопривредни произвођача буде заштићен и иако буде штете добије бар оно што уложио, каже он.
Милољуб Вукашиновић из Прањана производи воће, има засад кајсија на 1,5 хектара и око 80 ари шљиве и што се њега тиче, каже, осигурање је обавезно. „Ретко која година у Прањанима да прође без града, у последње три године га је било, и зато осигуравам ево већ четири-пет година у Дунаву, реално је осигурање и све је право“, каже он.
Додаје да планира да шири засаде и да ће и то осигурати поготово сада када му држава и општина враћају 80 одсто.
„Нелогично је неосигурати на тај повраћај средстава, јер да нема осигурања после града не би имао ништа, ни у прераду род није могао да иде, тако да нисам осигурао не би могао наставити производњу“, каже Вукашиновић. Додаје да би и санкционисао оне који не осигурају на ове услове где држава и општина заједно врате 80 одсто средстава.
Подстицајима које даје Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије олакшано је пољопривредним произвођачима плаћање премије осигурања. Право на подстицаје имају сва регистрована активна газдинства. Носилац пољопривредног газдинстваима право на подстицај за осигурање у износу од 40% плаћене премије осигурања без пореза, а у подручјима са отежаним
условима рада у пољопривреди 45% (и више за поједине културе). Од 2019. године у пет округа Централне и Западне Србије (Златиборски, Моравички, Шумадијски, Подунавски и Колубарски) субвенције су повећане на 70%. Право се остварује подношењем захтева са пратећом документацијом
у периоду од 01. јула до 15. новембра текуће године.
За разлику од малих пољопривредних произвођача који се сусрећу са великим бројем проблема, пољопривредно осигурање у нашој земљи углавном користе професионални пољопривредни произвођачи, и пољопривредне компаније које имају велике површине под усевима и плодовима, велики број грла стоке и сигурнији пласман производа на тржишту. На основу интерне документације Народне банке Србије може се уочити да до повећања броја полиса на тржишту осигурања најчешће долази у години након претрпљене штете које су изазвале природне непогоде као што су: град,
суша, поплаве, мразеви и слично. Тако је након великих поплава у мају 2014. године дошло до повећања броја полиса осигурања усева и плодова са 19.768 у 2014. на 27.652 у 2015. години.
Извор: Агробизнис магазин
