Текст садржи фотографије које могу узнемирити читаоце.
Када је прошле недеље Србију захватило олујно невреме, некадашњи кошаркаш Александар Рашић размишљао је једино о његовој плантажи крушака у близини Шида. Рашић, који се затекао у Београду, замолио је пријатеља да још те вечери обиђе засаде.
„Није било струје, па је упалио фарове од кола и одмах видео да су стубови попадали“, каже саговорник ББЦ на српском. Он је пре пет година засадио виљамовку и кармен крушку, и потом их заштитио од града мрежом коју су држали стубови. Мрежа је пала на биљке, оштећујући их у великој мери. „Чим је свануло, отишли смо тамо и видели да је тотална катастрофа. „Нисам једини. Људи имају воћњаке у пуним родовима. Мој први комшија са 15 хектара под крушком прошао је исто као ја“, каже он.
‘Трагедија буквално’
Рашић је са комшијом планирао да заједно изађу на тржиште. „Сада од тога нема ништа. Трагедија буквално“, додаје некадашњи кошаркаш. Олујно невреме које је захватило Србију прошле недеље највећу штету причинило је управо у Мачви и Срему.
Ненад Магазин, професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду, каже да „овај обим штете од олујног времена у воћарству у Србији није запамћен до сада“. „На неким воћњацима штета је комплетна – цео засад је срушен, а негде је делимична и ова криза може лакше да се пребродити“, каже Магазин. За разлику од Војводине, у другим деловима Србије штету је начинио јак град.
Божо Јоковић, директор задруге Агро еко воће, каже да су у Ариљу и околини такође уништени читави воћњаци.„Град је био несносних размера, имате и 100 посто уништених засада. У питању су вишегодишњи засади. Људи годинама улажу и онда у налету града све буде уништено“, каже Јоковић. Коначна процена начињене штете још није готова, али се стручњаци слажу да се ради о милионским износима. „Ми смо имали поплаве, мразеве, град, цену која није адекватна, проблеме из претходне године. Помоћ државе је неопходна. Људи који живе од овога морају да буду заштићени на крају и законом“, каже Јоковић.
Последице олује
Велика улагања пропала у дану
Одговарајући на питање колика је штета, из Министарства пољопривреде су у кратком телефонском разговору за ББЦ на српском навели да су процене и даље у току. Како су додали, када буду готове, знаће се и на који начин ће држава помоћи пољопривредницима.
Професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду Зоран Кесеровић рекао је међутим за РТС да је невреме смањило род за отприлике пет одсто, те да је уништено око 50,000 тона воћа, што је више од 25 милиона евра на нивоу целе Србије. Агроекономиста Милан Простран казао је да ће штете од невремена бити мерене у милијардама. „Нећу рећи у динарима или девизама, али та реч ‘милијарда’ ће сигурно бити присутна“, казао је Простран за Н1.
Ненад Магазин објашњава да су воћари, који су остали без засада, имали огромна улагања. „Улагање по хектару – садни материјал, противградни систем, све то може да иде до 50.000 евра по хектару. Сада имате по десет, двадесет хектара који су сравњени са земљом“, додаје Магазин.
И стручњаци и пољопривредници кажу да ће мало ко бити у стању да се опорави без помоћи. н„Ја сам користио кредит за подизање противградне мреже који сам планирао да отплаћујем од рода.
„То ми је додатан проблем, јер сада фактички немам од чега да враћам тај кредит и питање је шта ће бити“, каже Рашић.
Поједине локалне самоуправе формирале су комисије.
У Шиду су грађани позвани да путем бројева телефона пријаве настала штету и сада очекују да сазнају на који начин ће моћи да надокнаде изгубљено. Из Општине Шид нису одговорили на питања ББЦ на српском како ће општина помоћи грађанима.
Многи без осигурања
Олуја, каква је задесила Србију прошле недеље, није честа и велики део пољопривредника није имао никакво осигурање за овај вид непогоде. Александар Рашић каже да ни он, ни његове комшије нису били осигуране у случају олује. „Осигуравајуће куће нису нудиле ту опцију. Са некима смо били у преговорима, али никад нисмо добили понуду“, објашњава Рашић. Он додаје да постоје „проблеми у односу осигуравајућих кућа и пољопривредника“ и да „пољопривредници имају лоше искуство са осигуравајућим кућама“.
Божо Јоковић наводи да је у његовом крају био осигуран већи део пољопривредника, али као проблем истиче неадекватну процену штете. „Ова материја мора законски да се реши тако да не може иста кућа која осигурава да врши процену штете“, каже Јоковић.
Зоран Ћирић из Удружења осигуравача Србије објашњава да „штету процењују агрономи, људи који су стручни за тај посао“. „Одређене осигуравајуће куће нуде могућност да осигураници, уз одштетни захтев, сами приложе фотографије штете, тако да у том случају није неопходан излазак агронома“, напомиње он.
Како додаје, последњих дана чуо се приговор да су агрономи спори. „У Србији немамо довољно агронома да би се могло у кратком року изаћи у сусрет свима који су последњих дана претрпели штету“, каже Ћирић. У овом тренутку мањи део – тек 15 одсто обрадивих површина – у Србији је осигурано. „Тек пет одсто физичких лица, у чијем је власништву 80 одсто свих обрадивих површина у Србији, има осигурање. „С друге стране, 60 одсто правних лица, који имају до 20 одсто свих обрадивих површина, је осигурано“, објашњава Ћирић. Он додаје и да „проценат осигураника у пољопривреди ипак расте последњих година“.
Основна полиса осигурања у пољопривреди покрива пожар, град и удар од грома, а све остало, укључујући олују, осигурава се као додатни ризик, „На пољопривредницима је да сами процене да ли хоће и то да узму или не. „Сваки пољопривредник, када оде у осигуравајућу кућу, добије пуну информацију о врстама ризика које је могуће покрити“, наводи Ћирић. Суоснивачица „Бе риск протецтед“ платформе и главна уредница магазина „Свет осигурања“ Весна Лапчић сматра да највеће неразумевање настаје између осигуравача и осигураника услед мало информација. „На једној страни, осигуравајуће куће не објашњавају увек довољно добро услове осигурања и оно што штета покрива. „С друге стране, и сами осигураници су незаинтересовани да сазнају шта јесте, а шта није осигурано“, каже Лапчић.
Лапчић каже да су осигуравачи дужни да процене и исплате штету у року од 14 дана. „Њих јако строго контролише Народна банка Србије и свако ко мисли да је оштећен може да се жали“, додаје она. Према подацима осигуравајућих кућа, олуја је заступљена у просеку два-три одсто у укупном броју штета.
Професор Ненад Магазин верује да ће измењени временски услови морати да промене начин на који се осигурава имовина и на који се штити.
„Код оваквих олуја, видели смо ефекат домина. „Довољно је било да неколико чеоних стубова који су држали противградну мрежу падне, па да све буде уништено“, објашњава он. Због тога, додаје, мораће да се користе скупље инвестиције које могу да издрже овакво олујно време.
Последице олује… Хоће ли се воћари опоравити?
Александар Рашић прича да је цео засад који је имао уништен.
„Биљке су попуцале, питање је да ли ће моћи да се опораве. Са тим ранама, болести ће моћи да се увуку у биљке и велико је питање да ли ћемо ишта успети да опоравимо“, каже Рашић.
Оно што је посебан проблем воћарима јесте чињеница да посао захтева велика улагања и време пре него што почне да даје резултате. „У ратарству, када вам олуја уништи кукуруз, штета јесте велика, али наредне године имате шансу да се опоравите. Ако вам непогода уништи воћњак у пуном роду, морате да садите нова стабла. Уз то имате трошак и вађења старих стабала, и припреме земљишта, нових садница“, истиче Магазин.
Упитан да ли ће кренути из почетка, Александар Рашић каже да још не зна. Он, као и други воћари, нада се помоћи државе. „Та помоћ не би требало да изостане јер, ако смо у претходном периоду помогли произвођачима да подигну засаде кроз субвенције, треба и сада да им се помогне“, каже Магазин.
Божо Јоковић објашњава да све чешће чује да пољопривредници планирају да одустану. „Млади људи размишљају о сељењу и изласку из производње. „Шта ће после радити, не знам. Ми смо као задруга дали деценију живота, обновили засаде и сад су штете огромне“, каже Јоковић.
Милица Раденковић Јеремић
Извор: https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-66304986
