Од фарме до продавнице млеко поскупи три пута

Аутор: draganadpetrovic
108 посета

Процене Републичког завода за статистику (РЗС) показују да пољопривредна газдинства која се баве производњом крављег млека дистрибуирају откупним станицама (млекарама) око 59 одсто од укупне производње. Од количине крављег млека које остаје на газдинству (око 41 одсто) за исхрану чланова газдинства и стоке искористи се око десет одсто. Око 22 одсто се преради у млечне производе (углавном сир и кајмак), а остатак (око девет одсто) прода се непосредним потрошачима.

Заступљеност крављег млека у укупној производњи млека на газдинствима износи око 97 одсто, а остало чине овчје и козје млеко.

– У периоду јануар–септембар 2024. године производња конзумног крављег млека у млекарама је повећана за 12,5 одсто у односу на исти период претходне године. Посматрано квартално, у III кварталу 2024. године дошло је до раста у производњи конзумног крављег млека од 15 одсто у односу на III квартал 2023. године – наводи се у публикацији Трендови Републичког завода за статистику.

Откупне цене крављег млека смањене су за 3,6 одсто у периоду јануар–септембар 2024. године у односу на исти период претходне године. У поређењу са просечном ценом млека 2023. године, у прва три квартала 2024. забележен је пад цена млека за 2,9 одсто.

Илустрација: Откупне цене крављег млека смањене су за 3,6 одсто у периоду јануар–септембар 2024. године у односу на исти период претходне године

Потрошачке цене крављег млека смањене су за 3,4 одсто у периоду јануар–септембар 2024. године у односу на исти период претходне године. У поређењу са просечном ценом млека претходне године, у првих девет месеци 2024. године забележен је пад цена млека за 3,3 одсто.

– На основу упоредног приказа, можемо закључити да су откупне цене крављег млека, као и потрошачке, остале на стабилном нивоу у првих девет месеци текуће године – сматрају стручњаци РЗС-а.

Ипак, када се погледа упоредни приказ анализе откупних и потрошачких цена, евидентно је да откупљивачи млеко купују по знатно нижим ценама од оних које се налазе на рафовима трговачких ланаца.

Највећа откупна цена млека, према подацима РЗС-а, забележена је у јануару 2023. године – 65 динара за литар. Ипак, у истом периоду цена млека на рафовима износила је 150,9 динара.

Најнижа цена по којој су пољопривредници продавали млеко откупљивачима била је у јулу исте године – 53,3 динара. Потрошачка цена тада је била 150,4 динара.

Са друге стране, у јануару 2024. године откупна цена млека износила је 55,5 динара, док је продајна била 145,3 динара. Како показују последњи расположиви подаци, у септембру 2024. године пољопривредници су литар млека продавали за 54,8 динара, док су га потрошачи плаћали по цени од 144,8 динара.

Илустрација: Мањи део млека се преради у сир и кајмак

Да су примарни пољопривредни производи никад јефтинији, док је истовремено храна која се дитрибуира до крајњих потрошача знатно скупља, указао је у недавном разговору за Бизнис.рс и агроекономски аналитичар Жарко Галетин.

– ФАО агрегатни индекс хране у новембру је био највећи у последње две године. Структура овог индекса састоји се из пет сектора – житарица и уљарица, млека, меса, уља и шећера. Скоро сви сектори у прерађивачком делу имали су значајан раст индексне вредности, једино је индекс примарних пољопривредних производа имао пад, и то не само код нас већ глобално – навео је Галетин.

То, према његовом мишљењу значи да се „свако фино уградио у цене производа који се налазе у рафовима продавница”.

– У прехрамбеном ланцу од њиве до трпезе прва карика је примарна производња, друга откупљивачи, односно прерађивачи, и коначно трговци. Прерађивачи су имали лагодну ситуацију да су на бази релативно јефтиног инпута, као што су житарице и уљарице, уградили своју прерађивачку услугу на једну лепу разлику у цени. После њих се уграђују и трговци са својим маржама – објаснио је он.

Како је истакао, на тај начин литар млека на рафовима продавница кошта око 130-140 динара, док је откупна цена млека као примарног производа једно време била 40 динара.

– То су ствари ван економске логике. Ако на то додамо и врло снажан увознички лоби, који је код нас у Србији прилично активан, онда ствари постају још јасније. Наши пољопривредни произвођачи потпуно су на ветрометини у немогућности да сами себе одбране и зато им је потребна држава са својим подстицајима да би опстали – нагласио је Галетин.

Извор: https://www.agrotv.net/kako-na-putu-od-krave-do-rafova-mleko-poskupi-tri-puta/

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi