Ограничити извоз хране или не? Дилема на коју нико нема прави одговор

Аутор: draganadpetrovic
310 посета

Светска трговинска организација упозорила је да земље широм света ограничавају извоз хране и вештачког ђубрива, уз истовремено потпуно либерализовање увоза, што може довести до несташице хране посебно у земљама које имају слабије развијену пољопривреду. У јавности се помиње да би у случају погоршања кризе у свету и Србија могла поново да ограничи извоз појединим врстама хране.

Криза у свету због рата у Украјини подигла је цену енергената, али и довела до несташице основних прехрамбених производа као што је пшеница чији су највећи светски извозници Русија и Украјина. Због тога, многи своја тржишта желе да стабилизују ограничавањем извоза.
„Плашим се да ће механизми заштите сопствених тржишта, наравно и механизми који се уводе и према трећим земљама и у следећој години бити изражене и да се, без обзира на најаве та ограничења неће смањити или укинути, јер то није реално у овим ситуацијама“, каже агроекономиста Милан Простран.

Илустрација: Највише је поскупело пастеризовано млеко

Цена хране већа за петину

Цена хране, наводе у Привредној комори Србије стабилна је већ неколико месеци иако је већа чак 20 процената у односу на петогодишњи просек . Због тога, сматрају, не би требало ограничавати извоз.

„Земље које сада имају компаративну предност у производњи хране једноставно не би требало да уводе ограничења јер би то опет довело до дисбаланса на тржишту због мање понуде. Тражња је већа јер сваке године расте број становника на земљи. Рецимо да је то угрожавајуће за оне земље које имају мањак сопствене производње и морају да увозе, а морају да купују по већојј цени и самим тим то доста доприноси угрожавању макроекономске стабилности пошто су то по правилу земље слабијег економског потенцијала“, каже за Euronews Србија Бојан Станић, из Привредне коморе Србије.

Србија је ограничавала извоз хране у априлу, али стручњаци се слажу у оцени да би евентуално нову кризу требало дочекати без ограничења.
„Нама мора бити стартешко опредељење пре свега да искористимо ове услове и овакво стање на светском тржишту да нешто кроз боље вредновање рада наших фармера и наших производа остваримо и у овим тешким условима неки већи девизни прилив“, сматра Простран.

Агроаналитичар наводи да би Србија требало да има довољно пшенице и да је то оправдање за извоз. Међутим, земља се суочавала са несташицом млека и шећера за које у Комори наводе да нису изазване украјинском кризом.

„Има одређених проблема у производњи појединих прехрамбених производа ту смо наравно видели ситуацију са млеком, видели смо и ситуацију са шећером и тако даље.То су дугорочни проблеми које је Србија имала и раније и они ће наравно наставити да се усложњавају како ова ситуација на тржишту хране буде настављена и постоји тенденција раста и тражње и једноставно одржања великих цена, али чињеница је да се морају применити одређена системска решења како би се сачувале те стратешке гране као што је млекарска индустрија, производња шећера и друге“, каже Станић.

Илустрација: Имамо довољно пшенице и за сопствене потребе и за извоз

Саговорници се слажу да би несташица хране због ограничења извоза могла пре свега лоше да утиче на земље Африке, али да би у комбинацији са рецесијом која се очекује могла да има лоше ефекте на цео свет.
Јањић: Нема потребе за ограничењем извоза

Директор Продуктне берзе Милош Јањић каже за Еуронењс да ће Србија сигурно имати довољно пшенице за сопствене потребе, као и укуруза, а да ће бити довољно робе и за извоз.

„У овом тренутку нема потребе за ограничењем извоза, јер имамо довољно за домаће потребе. Због политичке стране, може да дође до неких одређених ограничења, на то доста утиче и тај психолошки моменат, да се панично одреагује на само тржиште. По мени је храна као неки флуид и увек пронађе излаз са неког тржишта и нађе пут до тржишта где је потребна. Већи проблем су шпекулације које се дешавају и неконтролисан раст цена хране“, сматра Јањић.
Он напомиње да је геополитичка ситуација таква да на тржиште више утиче сама политика, а не неки реалани показатељи стања залиха и односа понуде и потражње. Указује да се од короне и у овом тренутку види да се цена на берзи више креће у односу на шпекулације и одлуке великих сила, као и сада у вези Украније и Русије.

„Што се тиче саме робе, мислим да нема потребе за забраном извоза, али од туђих одлука на глобалном нивоу зависи шта ће се даље дешавати. Једноставно морамо да се прилагођавамо томе, јер смо кап у мору тржишта житарица. Важно је створити системско решење, да се зна када држава треба да реагује и на који начин. Када се направи такво решење може да се планира производња, трговина, извоз и све остало. Ако имате познате околности, онда се много лакше послује и на добитку су сви, од произвођача, трговца, прерађивача до државе која зна како да реагује у ком тренутку“, објашњава Јањић.

Он напомиње да је ограничење извоза од 10. марта у први мах донело добре резултате, јер је зауставило неконтролисани раст цена. Навео је да је у првих десетак дана марта раст цене кукуруза био већи од 14 одсто, око 13 одсто пшенице и да је само то увођење забране смирило тржиште што и био интерес државе.

Илустрација: Уједначено трговање кукурузом упркос суши и слабијим приносима

„Даље одлуке је можда требало брже спроводити, да би било што мање негативних ефеката на тржиште на извозну производњу. У том тренутку смо имали вишка који смо могли извести по вишим ценама. Зато је битно да се креира системско решење“, сматра директор Продуктне берзе.

Он каже да је тренутна ситуација са ценама стабилна, са чак благим падом. И поред слабије производње у односу на претходну годину имамо довољно хране. Јањић напомиње да, иако је била суша и кукуруз и соја су подбацили, да имамо слабију производоњу, али довољно за своје потребе што и на саму берзу делује тако да је трговање уједначено.

Извор: https://www.euronews.rs/biznis/privreda/72102/da-li-ce-srbija-spustiti-rampu-drzave-zele-da-stabilizuju-svoja-trzista-zabranom-izvoza-hrane-ali-zato-nemilice-uvoze/vest

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар