Иако их је дуго пратио тренд „мање популарних“, пољопривредне школе се данас труде да привуку ђаке и чини се да у томе имају успеха. На цени су пракса, дуално образовање, ученичке задруге и све више примена нових технологија у пољопривреди.
„Одрасла сам са коњима, тако сам и заволела животиње и одлучила да упишем ову средњу школу. Планирам на факултет Ветерине касније“, рекла је Теодора Аврамовић, ученица Пољопривредно-прехрамбене школе у Сомбору. Њен школски друг Давид Шурјан каже да се баве производњом сока, сирћета и ракије и додаје да има три јутра јабука и да планира то да настави.
Аница Симић и Александра Јовановић из Пољопривредно-хемисјке школа у Обреновцу истичу да могу да раде неки посао касније што се тиче и кухиње и пекарства и да им најбоље иде прављење кифлица.
Већ годинама је исти тренд – ретки су пекари, још ређи месари. Ветерину и хортикултуру ђаци нешто чешће бирају. Дигитализација привлачи више него механизација, али је пун погодак управо када се споје.
„На овој апликацији можемо да видимо колика је температура, влажност ваздуха, удари ветра 3,4 метара у секунди и сходно томе да реагујемо да затворимо крила на пластенику“, каже Драгољуб Златановић, директор Пољопривредно хемијске школе у Обреновцу.
Уз дигиталне изазове за ђаке пољопривредних школа подједнако су важни и они на које наилазе путујући од сировине до готовог производа.
„Све што видите овде, све сировине потичу са школске економије“, каже Биљана Вулетић, наставница стручне групе предмета.
Велика школска имања, често и са ученичким домовима, добар су полигон за будуће стручњаке у аграру. Било да их посао чека у компанији у којој су праксу обавлли кроз систем дуалног образовања или на породичној економији. Има и оних који настављају школовање, а водећа идеја је да се сви обуче за сопствени бизнис.
„То је наш циљ да после овога они на сопственом имању подигну свој пластеник, воћњак, виноград и да повежу оно што су учили са праксом“, каже Иван Петреш, наставник ратарске групе предмета.
„Идеја је да се сомборском сиру врати стари сјај, да на школској еккономији узгајамо овце и то расу цигаја која је некада била највише заступљена на овим просторима од чијег млека се правио чувени сомборски сир“, каже Јово Ћато, директор Пољопривредно-прехрамбене школе у Сомбору.
Средње пољопривредне школе имају добре основе и за развој ђачких задруга које су идеалан модел за учење о предузетништву и један од начина да се оствари додатни приход.
Извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4633172/poljoprivredna-skola.html
